---

Izbori 2016. >

Istorijski rezultat, a dnevni poraz

Aleksandar Vučić je na izborima održanim 24. aprila osvojio pravo da po drugi put formira vladu, valjda je zbog toga ove izbore u noći kada su saopštavani rezultati proglasio za "istorijske". Ovo su bili jedanaesti po redu i jedni su od najdužih u 26 godina dugoj istoriji višestranačja u Srbiji. Postizborna kriza je nastala nakon međusobnih optužbi vlasti i opozicije da se radi o izbornoj krađi

Naime, prema oceni RIK-a, izbori su ponovljeni na 15 biračkih mesta, dok su na 99 otkrivene "teške logičko-računske greške", na 88 je glasanje verifikovano, a na 11 mesta anulirano ("statistička nula"). Centralno pitanje sa ponovljenih izbora na 15 biračkih mesta bilo je da li će lista DSS–Dveri preći cenzus, što se i desilo, imajući u vidu da su na ponovljenim izborima osvojili 22,58 odsto ili ukupno 5,03 odsto glasova. Profesor Jovo Bakić je ocenio da "nikada i nigde u istoriji parlamentarizma nije se desilo da čovek koji ima apsolutnu vlast i koji je na izborima osvojio 48 posto glasova tvrdi da je pokraden od totalno rasturene i razbijene opozicije. To svedoči o vrlo specifičnoj političkoj kulturi, ali i o nesigurnosti i psihičkoj nestabilnosti apsolutnog pobednika koja je sada izbila na videlo. To što Vučić neće imati 158 poslanika nego par desetina manje, u suštini ništa ne znači, jer on među opozicijom ima svoje ucenjene ljude koji uvek mogu da pređu na njegovu stranu."

VEĆINA, MANJINA I GLEDANOST RIJALITIJA: Ocena učesnika i posmatrača je da su sve relevantnije stranke i političke opcije ušle u parlament Srbije. Svi učesnici izbora iskazali su zadovoljstvo rezultatima i proglasili pobedu, s druge strane mogle su se čuti ocene da je na ovim izborima "jedino poražena demokratija", pre svega zbog rada Republičke izborne komisije, koja je danima utvrđivala koliko je ljudi glasalo, da bi na kraju odlučila da izbori budu ponovljeni na 15 biračkih mesta, i zbog "neprincipijelne koalicije" koju su protivnici nazvali "cenzus koalicija", koja je nastala ad hok udruživanjem partija opozicije u svrhu "odbrane volje birača" i sa ciljem da u ponovljenom glasanju koalicija DSS i Dveri osvoji dovoljan broj glasova da bi prešla osporeni joj cenzus.

Nakon ovih vanrednih parlamentarnih izbora svi imaju razloga za zadovoljstvo. Lista SNS je dobila sto hiljada više glasova i ponovo će formirati vladu, ali je izgubila 27 mandata, pa će stožerna stranka koalicije u novom sazivu Skupštine imati 91 poslaničko mesto, a ostalo sa kvote njihove liste pripašće koalicionim partnerima (vidi tabelu Partijski sastav parlamenta). SPS je ostao drugi po snazi, i pored toga što je izgubio 70.000 glasova, Šešeljevi radikali jer su se vratili u parlament i to kao treća lista koja će imati 16 poslanika, to isto je uspela i koalicija DSS–Dveri, ali sa 13 mandata, pokret Dosta je bilo bivšeg ministra Saše Radulovića postao je stranka sa 16 poslanika, a toliko je dobila i lista Demokratske stranke. Pobednicima mogu da se osećaju i manjinske partije (SVM, SDA, Zelena stranka i bivši muftija Muamer Zukorlić, lider BDZ i PDD) jer su ušle u parlament kao manjinske liste. Zukorlićev BDZ 2014. godine nastupio je na listi sa LDP-om i SDU-om, koji nije prešao cenzus.

Valja se podsetiti nekih rezultata prošlih izbora. Tada je Tadić nastupio kao Nova demokratska stranka – Zeleni u širokoj koaliciji sa još šest političkih organizacija, uključujući i LSV. Ušli su u parlament i nakon toga promenili ime.

Saša Radulović i njegov pokret Dosta je bilo 2014. godine na izborima je osvojio 2,09 odsto glasova. Ispod cenzusa su tada ostali DSS i Dveri koji su osvojili 4,24, odnosno 3,58 odsto glasova.

Lista oko Demokratske stranke sa Bojanom Pajtićem na čelu je u odnosu na 2014. godinu dobila 0,01 odsto manje, ali i tri mesta manje.

Vojislav Šešelj tokom kampanje 2014. godine bio je zatvorenik Haškog tribunala, a njegov SRS je tada na izborima osvojio svega 72.303 glasa i nijedan mandat.

Prevremeni parlamentarni izbori vratili su desnicu (radikali i koalicija Dveri–DSS) u parlament. Sada će se iz poslaničkih klupa čuti i glas onih partija koje su protiv evropskih integracija a za savez sa Rusijom. Razlike među opozicionim strankama plastično opisuje Šešeljeva izjava u "Kuriru": "Ući ću u Skupštinu kao parni valjak, ali nema tu nijednog kapitalca. Prosto, nema čovek za šta sablju da krvari. Niko mi nije ravan, ali oštrim se pre svega na naprednjake, ali onaj njihov Aleksandar Martinović nije mi ni do kolena. On je zgodan da ga čovek vuče za uši i ništa više. Sandu ću da čerupam kao kokoš, a onog Čedu mogu da rasturim kad hoću. Došlo, izgleda, vreme kad je u parlamentu treća kategorija političara. Nisam zadovoljan", rekao je Šešelj.

U raspuštenom parlamentu sve stranke bile su za EU. Opozicija je brojnija u novom nego u prošlom sazivu Skupštine, ima pet opozicionih lista: SRS, DSS–Dveri, Dosta je bilo, DS, SDS–LDP–LSV, ali su one ideološki različite, često i više nego što se neke od stranaka razlikuju od SNS-a. Savetnik predsednika Privredne komore Srbije i bivši funkcioner LDP-a Bojan Đurić veruje da su protekli izbori bili konačan kraj epohe političkih partija iz devedesetih godina.

U Demokratskoj stranci već su počele čarke koje najavljuju borbu na predstojećoj izbornoj skupštini koja bi trebalo da oceni učinak rukovodstva nakon ovih izbora. Sudbina Bojana Pajtića nije jasna jer je izgubio vlast u Vojvodini, a u Republici DS je ostao na nivou iz 2014. po broju glasova, ali se u stranci čuju oštre zamerke i protesti zbog ad hok cenzus koalicije i "uvođenja" DSS-a i Dveri u Skupštinu.

Vučić je rekao da je naprednjačka većina u Skupštini apsolutno stabilna i da ne može biti ugrožena zbog široke koalicije u kojoj se nalazi SNS. On tvrdi da većina nema veze sa brojem koalicionih partnera, već sa legitimitetom koji je neko dobio. "To nije pitanje tehnike i matematike. Mnogi ovo koriste kao razlog da opravdaju svoj neuspeh, što je besmisleno. Skupštinska većina biće stabilna, mnogo više nego 2012. godine, funkcionisaćemo bez ikakvih problema", rekao je Vučić.

On kaže da zato i ne strahuje od novih odnosa u parlamentu: "Zašto bih? Još češće ću nego u prethodnom periodu dolaziti na skupštinske rasprave da razgovaram sa predstavnicima opozicije", i dodaje da se plaši Vojislava Šešelja i njegovog povratka u parlament jer je bio "nešto inteligentniji od nekih drugih", ali je ocenio da bi rejting lidera radikala mogao da padne ako krene sa oštrijom i prljavijom kampanjom protiv premijera i Vlade. Na pitanje o povratku SRS-a i ulaska Dveri u parlament Vučić je odgovorio: "Zadovoljan sam što vidim da rijalitijima pada gledanost, tako će i ovo biti interesantno nekoliko meseci."

Za razliku od prethodnog saziva, u parlamentu će sada biti veći broj lidera stranaka. Poslanički mandat trebalo bi da pripadne Ivici Dačiću, Draganu Markoviću Palmi, Milanu Krkobabiću, Josipu Brozu zvanom Joška, Bošku Obradoviću i Sandi Rašković Ivić, Vojislavu Šešelju, Zoranu Živkoviću, Saši Raduloviću, Čedomiru Jovanoviću, Nenadu Čanku, Sulejmanu Ugljaninu, Goranu Čabradi, predsedniku Zelene stranke, i Muameru Zukorliću, lideru BDZ-a.

Regionalno posmatrano, može se videti da su naprednjaci pobedili i u ogromnoj većini opština u Srbiji, u 110 imaju više od polovine osvojenih glasova. Da kojim slučajem važi većinski, personalni izborni sistem, na osnovu postignutih rezultata listi SNS-a bi pripalo 230 do 240 mandata.

POSTIZBORNA KOMBINATORIKA: Prema izbornom zakonu, RIK će mandate novim poslanicima morati da dodeli najkasnije 10 dana od objavljivanja konačnih rezultata izbora, a rok za konstituisanje republičkog parlamenta je 30 dana od proglašenja konačnih rezultata. Nova vlada mora biti formirana najkasnije 90 dana od konstituisanja parlamenta. Pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista, predsednik Republike parlamentu predlaže kandidata za predsednika Vlade.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je (9. maj 2016) da će mandat za sastav nove vlade poveriti Vučiću. "Ja mislim da neću morati čak ni da obavljam konsultacije, pošto sve zavisi od toga da li je neko obezbedio 126 poslanika koji glasaju za vladu, i čim dobijem dokaze da je obezbedio, prestaju konsultacije i ja poveravam mandat", rekao je Nikolić za "Sputnjik" i dodao da je to očigledno Aleksandar Vučić.

Ubedljiva skupštinska većina koju ima Srpska napredna stranka znači da neće biti neophodno da se formira koaliciona vlada, jer naprednjaci imaju natpolovičnu većinu poslanika i mogu samostalno da vladaju. Ipak, Vućić je najavio da će tražiti širu podršku za svoju vladu. Za učešće u poziciji sa naprednjacima siguran je SVM, a predsednik ove stranke rekao je da se konkretni razgovori sa SNS-om o formiranju vlasti očekuju. Koalicija oko SNS-a i SVM-a u zbiru ima 135 mandata i prilično komotnu većinu za odlučivanje. Vučić je najavio i da će u novoj vladi biti najmanje šest novih ministara. Bez ministarske funkcije u novoj vladi, kako saznaju "Novosti", najverovatnije će ostati Velimir Ilić (bez portfelja), Srđan Verbić (obrazovanje) i Zlatibor Lončar (zdravstvo). Prema istom izvoru, u novoj vladi neće biti ni kadrovi socijalista – Ivica Dačić (spoljni poslovi), Aleksandar Antić (energetika) i Snežana Bogosavljević Bošković (poljoprivreda). Budući mandatar je isključio mogućnost koalicije sa delom opozicije – DSS–Dveri, DS, DJB. Boris Tadić je u ime svoje stranke rekao da neće u koaliciju sa naprednjacima, i dodao da za partnere iz svoje koalicije, Ligu i LDP, nije siguran. U opoziciji će najverovatnije ostati i radikali Vojislava Šešelja.

Dosadašnji Vučićev koalicioni partner SPS nije se oglašavao, ali jeste slao poruke da će, ukoliko ne budu u Vladi, biti "konstruktivna i lojalna opozicija". Prema analitičarima, Vučić će socijaliste verovatno zvati u vladu, ali tek u finišu pregovora. Na tu vrstu spekulacija odgovorio je potpredsednik SNS-a i ministar policije Nebojša Stefanović rekavši da će Vučiću biti teško da svoje stranačke kolege ubedi u potrebu ponovne saradnje sa socijalistima. "U SNS-u ljudi vole i poštuju Vučića i tu smo potpuno jedinstveni. Ali i pored toga neće mu biti lako da nas ubedi da su SPS, Ružić i Dačić neophodni za bolju budućnost Srbije i da su oni koji nas često vređaju i omalovažavaju dobri kao partneri u novoj vladi." O ponovnoj saradnji sa socijalistima više će se znati nakon predstojeće skupštine naprednjaka zakazane za 28. maj.

KO ĆE UĆI U BANOVINU: Naprednjaci su trijumfovali u Vojvodini i tako ostvarili izborni cilj da smene sa vlasti demokrate. Od 1.729.376 birača u Vojvodini na birališta je izašlo 963.208 ili 55,70 odsto, a u Skupštinu AP Vojvodine ušlo je devet izbornih lista, dok je šest lista ostalo ispod cenzusa. Poslanike u pokrajinskom parlamentu imaće devet izbornih lista.

PIK je objavio konačne rezultate pokrajinskih izbora održanih 24. aprila za poslanike u Skupštini Vojvodine. Lista "Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje" osvojila je 44,48 odsto glasova i 63 skupštinska mandata. Druga po redu je koaliciona lista SPS–JS–PUPS, koja je osvojila 8,86 odsto glasova, odnosno 12 mandata. Po deset mandata imaju lista "Za Vojvodinu rada i znanja – DS, DSHV, Nova, Zeleni – dr Bojan Pajtić", koja je osvojila 7,24 odsto glasova, i lista "Dr Vojislav Šešelj – SRS", koja je imala 7,66 odsto glasova. Lista "Nenad Čanak – LSV – Digni glavu" osvojila je 6,43 odsto glasova, odnosno devet poslaničkih mandata. Zatim, DJB sa 5,54 odsto glasova i sedam mandata, a nakon nje i "SVM – Ištvan Pastor" sa osvojenih 4,88 odsto glasova i šest mandata. U pokrajinskom parlamentu sedeće i poslanici liste "Mađarski pokret za autonomiju – dr Tamaš Korhec – DZVM – Aron Čonka" sa osvojenih 1,71 odsto glasova i dva mandata, kao i Zelena stranka sa 1,14 odsto glasova i jednim poslaničkim mandatom.

Naprednjaci su namerni da u Vojvodini naprave širu vladajuću koaliciju, što bi trebalo da znači da su potencijalni partneri dosadašnji Pajtićevi saveznici. Savez vojvođanskih Mađara već je obezbedio mesto u novoj pokrajinskoj vlasti, ali je još neizvesno da li će u Banovinu ući i ligaši Nenada Čanka, u čijim redovima postoji jaka sumnja da će biti deo naprednjačke vlasti u Pokrajini. S druge strane, lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor je, prema pisanju lista "Novosadski reporter", rekao da bi "koalicija SNS–LSV–SVM u pokrajini dovela do relaksacije pitanja vojvođanske autonomije i njegovog rešavanja van domena dnevne politike".

Mediji zato uveliko spekulišu i da bi Liga socijaldemokrata Vojvodine mogla da bude deo Vlade Vojvodine. Međutim, da neka od stranaka iz predizbornog saveza SDS–LDP–LSV bude deo Vučićeve politike, sagovornici lista "Danas" ocenili su kao preokret koji bi mogao da se svede na očekivanja da "krokodil postane vegetarijanac".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---