---

Kratak rečnik besmislica kojima nas vladajuća elita zatrpava u poslednjih mesec dana navodi na pitanje dokle ćemo da trpimo

Od izbora na ovamo, tehnički vrh države zatrpava nas svakodnevno frazama koje ne znače ništa. Razlozi su mnogobrojni i tužni, a lupetanje prolazi gotovo bez reakcije. Probajmo da rastumačimo šta su sve ovih dana „pesnici" rekli, a šta su hteli da kažu.

UKRAJINSKI SCENARIO

Nakon protesta opozicije 5. maja, Aleksandar Vulin i Nebojša Stefanović pojavili su se na konferenciji za novinare i bubnuli da se opozicija nije ujedinila zbog izborne krađe nego zato što priželjkuje „ukrajinski scenario" u Srbiji. U novembru 2013. ukrajinska vlast odlučila je da prekine proces pridruživanja EU, što je izazvalo proteste na centralnom kijevskom trgu Majdan. To je bio uvod u tzv. Ukrajinsku revoluciju 2014, pobunu građana protiv korumpirane vlasti predsednika Viktora Janukoviča. Janukovič je pobegao iz zemlje. Na Majdanu su se ujedinili proevropejci, razne levičarske i radikalno desne grupe poput „Desnog sektora". I to je jedina sličnost sa protestom opozicije održanim 5. maja. Sve drugo je preuveličavanje i ako ćemo iskreno, uznemiravanje javnosti: kad dva ministra, od kojih jedan pokriva sektor unutrašnjih poslova, izađu sa ovom tvrdnjom, jasno je da im je cilj zastrašivanje slabije obaveštenih građana.

POTENCIJALNI KARTONI

Predsednik Opštine Obrenovac Miroslav Čučković pomutio je pamet javnosti i povereniku za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću. Prvo je izjavio da je kineska kompanija „Mei Ta" imala uvid u kartone 55.000 Obrenovčana. Reagovao je poverenik Rodoljub Šabić i pokrenuo postupak nadzora u toj opštini. Nakon toga Čučković menja izjavu i objašnjava da su to „potencijalni kartoni" ljudi koje mogu samo oni sami da donesu. Čekaj, čekaj, u šta su tačno kineski investitori imali uvid? U kartone, što zakon strogo zabranjuje; u kartone koje su građani sami doneli, što je moguće samo ako im sud naredi? Ne, poručuje nam Čučković, Kinezi su gledali potencijalne kartone. Pa je još teatralno dodao: „Ako lažem, nek me spale na trgu." Kako je krenulo, na kraju ćemo doći do toga da su kineski investitori u šolji kafe zaboli želju da vide 55.000 zdravstvenih kartona. Da li Čučković laže? S obzirom na to kako se u sumanuta objašnjena upetljava ko pile u kučinu, teško je utvrditi. Sve mi se čini da bi eventualno poligrafsko ispitivanje dovelo do pregorevanja te svemoćne sprave. „Potencijalni kartoni" su tolika besmislica da ni poligrafista ne bi znao šta da pita predsednika Opštine Obrenovac. Ovaj, pak, u javnosti izgleda toliko smušeno i zbunjeno, da bi se izgubio i kod pitanja: „Da li je vaše ime Miroslav Čučković?"

TEHNIČKI DOGAĐAJI

Zaštitnik građana Saša Janković posumnjao da ga prisluškuju. Naime, usred telefonskog razgovora, on i sagovornik čuli su ono što su pričali na početku. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izvoleo je izjaviti sledeće: „Ljudi koji često borave u inostranstvu mi kažu da postoje neki takvi tehnički događaji, koji se na tim dugim vezama dešavaju." Stefanović je trenutno tehnički ministar. Tehničko obrazovanje je jedan od predmeta u osnovnoj školi. Šta je tačno „tehnički događaj"? Ništa, smušena, glupa fraza, koju je Stefanović smislio i ispalio na licu mesta, kad ga je ovim povodom „stisla" novinarka N1 J.

BARJAK NA BARJAK

U subotu, tj. danas, u Banjaluci je organizovan protest opozicije u parku „Mladen Stojanović", a Milorad Dodik organizuje kontramiting podrške svojoj vladajućoj koaliciji na Trgu krajine. Prvobitna trasa protestne šetnje opozicije izmenjena je kad je Dodik najavio da će se njegova kolona kretati istim putem u isto vreme. Kako građane i medije u Srbiji region niti zanima, niti bogznašta znaju o susedskim prilikama, teško da bi banjalučka zbivanja ovde postala vest da nije bilo Aleksandra Vučića. U sredu, 11. maja, nekoliko sati pred početak protesta ispred Skupštine Beograda, Vučić je održao konferenciju za novinare. Beogradski protest organizovala je Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd", a neposredni povod bio je izveštaj zaštitnika građana u kom se nalaze neposredni dokazi da je policija znala za rušenje Hercegovačke ulice i za napadače sa fantomkama koji su građane vezivali, oduzimali im dokumenta i protivpravno ih zadržavali, ali da nije reagovala na pozive. Znalo se da će odziv građana biti veliki. Šta je drugo Vučić mogao, nego da baci tešku spinčinu. Ukratko: u subotu će u Banjaluci pasti krv, udariće Srbin na Srbina, srpski barjak na srpski barjak, a spremaju se neke snage iz Srbije da idu tamo i prave haos.

I evo nas sada, odjednom, svi znamo bosanskohercegovačke prilike sa akcentom na Republiku Srpsku. Znamo koje su stranke na vlasti, koje za opoziciju. Navodno, srpski MUP je sa’vatao 128 osoba koje su jutros krenule iz Srbije u Republiku Srpsku da prave haos. Svaka čast Vučiću. Em je sa događaja u Srbiji sve poglede skrenuo ka Republici Srpskoj, em je u sredu uspeo da utera dozu strepnje građanima na beogradskom protestu. Ne radi se o strahu od nekakvog tobožnjeg krvoprolića. Jednostavno, kad samo nekoliko sati uoči antirežimskog protesta u Beogradu, premijer izađe sa zlokobnim tvrdnjama, razumno je zapitati se šta može da se desi kad odete na protest. Pogotovo u gradu u kom je neko u sred noći srušio ceo kvart, policija odbila da reaguje na pozive građana, a vlast ima da kaže samo to da su objekti u Hercegovačkoj ionako bili nelegalni.

Tačno je, oni iz dana u dan lupetaju, zamuckuju i ukopavaju se sve dublje dok pokušavaju da se „povade". Lupetanje je uvek bilo jedna od jačih karateristika srpske političke scene. Ali, više nije smešno. Ono čemu svedočimo poslednjih dana nije ni „vazduplohov" ni „telepromptovanje". Ovo nije ni Miloševićevo „volim i ja vas" ni Mocart i Betoven, junaci Palminog detinjstva. Ovo su opasna lupetanja, kojima je cilj da zabašure činjenicu: elementarna građanska prava su nam ugrožena. U medicinske kartone može da nam zaviri svako, telefonske razgovore može da nam sluša nezano ko, u glavnom gradu postoje za građane zabranjene zone, gde vladaju batinaši sa fantomkama, jači od policije i od sistema. Za to vreme čelni ljudi policije i sistema plaše nas scenarijima sa nekakvim krvoprolićima.

Osećate li se kao ljudi?

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---