Premijer, istina, ima svoju privatnu televiziju, a i druge se nude da to postanu, ali odricanje od javnog servisa ne sluti na dobro i ljudi zaposleni u njemu to verovatno osećaju kao pritisak

Poznajem čoveka. Godinama smo radili zajedno. On je oličenje odmerenosti. Reč je o Nenadu Lj. Stefanoviću, dugogodišnjem glavnom uredniku informativnog programa RTS-a. Napokon se oglasio i za „Politiku"je izjavio.

"Nije valjda da se u Srbiji oni koji ne mogu da se slože baš ni oko čega, slažu samo oko jedne stvari - da RTS ne valja. Samo da smo mi drugačiji, sve bi u Srbiji bilo bolje. Samo da smo mi drugačiji, oni bi došli na vlast."

On je dodao da je poređenje javnog servisa sa onim iz doba Dragoljuba Milanovića "organizovanje zaborava".

Stefanović je napomenuo da je javni servis isti kao u doba Milanovića istinito koliko i tvrdnja da se dobro živelo sa deset nemačkih maraka.

Tačno je da smo danas preplavljeni medijima koji, kako je govorio (Aleksandar) Tijanić, stimulišu glupost i proizvode halucinacije, ali ti ne stanuju u Takovskoj 10, ukazao je Stefanović.

Stefanović je naveo da je RTS idealno stecište za sve one koji su u ovoj državi zbog nečeg nezadovoljni, od stare devizne štednje, do protesta zbog Savamale.

A u jednom tabloidu, Informeru, pojavio se uvodnik u kojem se poziva na "čišćenje žutog Javnog servisa". Ovih dana i premijer kaže da ne želi da gostuje na RTS, poručio je Stefanović.

Ne čudim se, naravno, što vlast i opozicija ili nezadovoljni građani imaju primedbe na rad javnog servisa. Oni koji ga plaćaju uvek imaju pravo da budu nezadvoljni. Ali, zanimljiva mi je i pomalo zbunjujuća ta raznovrsnost i raznolikost nezadovoljnih. Ona mi ukazuje da uz sve mane, a imamo ih mnogo, možda ipak ne radimo baš tako loše, ocenio je Stefanović.

Rukovodsto RTS-a dugo je ćutalo o sve učestalijim napadima na ovu kuću i pojedine novinare i urednike. Najzad se oglasilo, mada će po ukusu mnogih ovo obraćaje Stefanovića biti ocenjeno kao nedovoljno borbeno.

Čaršijske priče kolaju i po njima RTS-u će se dogoditi ono što smo već videli pre dve, tri nedelje u Radio televiziji Vojvodine. Jedno je, međutim, histerisanje tabloida i drugih slobodnih strelaca, mahom pretedenata na urednička mesta, ali je izjava Aleksandra Vučića da ne želi da gostuje na RTS-u ono što je očigledno prelilo čašu.

Premijer, istina, ima svoju privatnu televiziju, a i druge se nude da to postanu, ali odricanje od javnog servisa ne sluti na dobro i ljudi zaposleni u njemu to verovatno osećaju kao pritisak.

Za odbranu nije dovoljno biti – uljudan.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST