---

Kao i prethodni, i ovaj fingirani državni udar će proći, do sledeće pogodne prilike, ali ima onaj opasan trenutak kada glumljena paranoja prelazi u pravu, a takav trenutak neminovno dođe kod tipa vladavine kakva je Vučićeva

Avioni NATO pakta besomučno bombarduju svaku tačku na odavno završenim autoputevima Horgoš-Preševo i Niš-Dimitrovgrad, ali nisu pošteđena čak ni zabita sela po Staroj Planini. Beograd je u ruševinama, kao i većina drugih gradova u Srbiji.

Vučićeva kuća u Jajincima bombama je srušena do temelja, zgrada na Novom Beogradu u kojoj mu je stan od 117 kvadrata je teško oštećena. Roditeljski dom u skromnoj Krunskoj ulici je pod opsadom ustanika. Negde kod Kalenić pijace, podivljala rulja zaustavlja automobil sa vladinim registarskim tablicama i iz njega izvlači Aleksandra Vučića. U rulji je mnogo poznatih likova, novinara, glumaca, javnih ličnosti, primećuje se čak i jedan ostareli tajkun koji neuspešno pokušava da se probije do automobila. Svetski mediji sa sladostrasnim uživanjem prenose slike linčovanja Vučića. Amerika i Evropska unija su u transu, oduševljene takvim krajem „srpskog proleća".

U narednim godinama zemlja tone u haos i potpunu anarhiju. Divlje horde pljačkaju i spaljuju do temelja velelepni Beograd na vodi, fabriku čipova Mubadala, zatrpavaju kanal Dunav–Morava–Egejsko more, ali pomenuta Amerika i EU se ne potresaju previše. Amerikanci ne reaguju čak ni kada jedna frakcija ustanika predvođena nekim podebljim čovekom linčuje i ubija američkog ambasadora Kajla Skota. EU pokušava da sastavi nekakvu vladu koja će imati kakvu-takvu moć, ako ne baš da obezbedi unutrašnju sigurnost, ono bar da zaustavi talas izbeglica koje preko Srbije nadiru ka Evropi bez ikakve kontrole, jer su se gotovo svi svi domaći stanovnici odali švercu ljudi, pošto drugog posla gotovo da nema. Međutim, posvađane pobedničke frakcije nekadašnjih ustanika protiv Vučića nikako ne uspevaju da se dogovore, a i ratuju među sobom.

Ne bilo primenjeno, ovako bi mogla da izgledala budućnost Srbije ukoliko se realizuje „balkansko građansko proleće", bar tako kaže dnevni list „Informer" koji tvrdi da su "Amerikanci sami sebe izofirali", jer "CIA TV N1 poziva na ‘balkansko proleće’ po ugledu na ‘arapsko’, koje je svima dobro poznato kako se završilo". "Informer" pita: "Pozivaju li oni to na krvoproliće, ili priželjkuju da premijer Aleksandar Vučić doživi Gadafijevu sudbinu?!" I ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović oglasio se na Tviteru i zapitao da li bi to N1 „da Vučić završi kao Gadafi?".

Dobro, da li je uopšte potrebno komentarisati bilo šta što napišu ili pričaju Dragan J. Vučićević i Nebojša Stefanović? U normalnim okolnostima ne, pristojan svet se neprijatno oseća i kada se slučajno nađe u njihovoj blizini. Problem je, međutim, što je jedan od njih medijska uzdanica najmoćnijeg čoveka u ovoj zemlji, a drugi njegov blizak saradnik, a ni jedan ni drugi nikada ne govore ništa što svevišnjem uhu ne bi bilo po volji. Kada u "Informeru" piše: "Zapadnjačke instance zainteresovane za izazivanje haosa u Srbiji, u momentu kada je Srbija krenula ‘napred’, kada sve veći broj investitora želi da ulaže u našu zemlju, kada se nezaposlenost iz dana u dan smanjuje, a kupovna moć građana raste, Zapadne sile to žele da blokiraju. Očigledno, nekome smeta jaka i uspešna Srbija," to zvuči kao da je prepisano iz nekog od bezbrojnih Vučićevih govora.

Doduše, takva je tehnologija ove vlasti, čim ih neko pitanje zaboli, poput Savamale ovog puta, odmah se otkrije državni udar u kome je glavni ulog Vučićeva glava, a organizatori su manje-više uvek slični, od domaćih tajkuna, stranih plaćenika i izdajnika svih vrsta, do vrhovne komande oličene u Americi i Evropskoj uniji. Znaju bivši radikali da njihovi glasači to vole da čuju, pa da se uvere kako Vučić samo naizgled igra kako Amerikanci i Evropa sviraju. Nisu, naravno, dozvoljena logična pitanja, na primer, koji je stvarno razlog da strane sile predvođene Amerikom ruše Vučića? Žele tako da okupiraju Kosovo koje on ne da? Hoće nepregledne rezerve nafte i gasa koje leže ispod Srbije? Vučić je pozajmio milijarde dolara Hilari Klinton za predsedničku kampanju, a ova bi sada da ga sruši umesto da pare vrati?

Kako god, i ovaj fingirani državni udar će proći, kao i svi prethodni, do sledeće pogodne prilike. Ima, međutim, onaj opasan trenutak kada glumljena paranoja prelazi u pravu, a takav trenutak neminovno dođe kod tipa vladavine kakva je Vučićeva. U tom trenutku izmaštani neprijatelji nisu u opasnosti – Amerika i Evropa su em daleko, em mnogo jake, ojačale su i komšije. U suženom izboru ostaju samo domaći neprijatelji, a i mentalni sklop Aleksandra Vučića je takav da je navikao da se iživljava isključivo na slabijima od sebe – tako je vaspitavan u okruženju u kome je politički rastao i odrastao. Ako, ne dao Bog, do takvog trenutka dođe, domaći izdajnici biće prepušteni sami sebi. Neće biti nikakvog NATO ili nekog drugog pakta da pred Bengazijem zaustavi Gadafijeve snage, i to je samo jedna od razlika između srpskog i libijskog proleća.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---