Kad nastane frka, prvo lažeš. Kad ne pomaže – onda pretiš

Molim: tokom protesta u subotu (ono naše: kva, kva!), bilo nas je jedno dvadesetak hiljada, što se Vučiću nije dopalo, pa se pravio duhovit u utorak i licitirao, kao, da sami kažemo koliko nas je bilo i tralala. Prethodni protest okupio je između deset i dvanaest hiljada (to mi kažu moji policijski izvori, uz primedbu da će zvanična cifra biti tri hiljade; tako je i bilo). Uz novosadske proteste zbog RTV, to je postalo donekle zabrinjavajuće, pa se trust pilećih mozgova SNS potrudio. Pojavila se teorija o „balkanskom proleću", kompletno idiotska, da citiram premijera. Idiotska je zato što nema nijedne zajedničke crte između protesta u Skopju, Zagrebu, Banjaluci i Beogradu. Makedonci vrište zbog bestidne abolicije za aktere jedne odvratne afere sa prisluškivanjem; Hrvati pizde zbog reforme obrazovanja; Banjalučani su pobesneli od Dodika, Beograđani zbog „Beograda na vodi", a Novosađani zbog čistke na RTV. To su, dakle, sasvim različiti motivi, mada je metod isti, jer drugačijeg nema: ako ništa ne pomaže, moramo da se dernjamo po ulicama. Kva, kva!

E, sad: pošto Vučić i vlast nemaju – ne smeju – ništa da kažu oko Savamale i zlopotrebe policije, onda lažu. Kao prvo: nismo mi, nemamo pojma, institucije rade, a vi čekate do limburga meseca, kada se majmuni šišaju, kao i za helikopter, žandare, kabinet MUP itd. „Kompletni idioti" su opisani (dosta ispravno), ali nisu imenovani, niti očekujemo uskoro da će biti. E, onda počinju sitne laži koje vode krupnim lažima. Evo, na primer: TV Pink (privatni servis), javio je u subotu da su demonstranti gađali jajima izvesnu zgradu u Beogradskoj ulici na čijem drugom (visokom) spratu je visio čaršav sa porukom tipa „nosite patku tati" i slično. Nisu gađali. Bio sam tamo, pri kraju kolone; niko nije gađao nikakvim jajima. Ima tu još: kao prvo, taj drugi sprat je povisok i nije ga lako domašiti jajetom; kao drugo, niko nije znao da će tamo visiti čaršav sa parolom, pa nije ni poneo jaja; u blizini nema otvorenih dućana, pa da se vrate i kupe jaja; kao treće i najvažnije – tačno preko puta dotične zgrade sa čaršavom stajalo je šest-sedam policajaca u gustom stroju i pažljivo posmatralo šta se radi. Poređenja radi, u celoj Beogradskoj ulici policajaca je bilo samo po jedan na raskrsnicama, da zadržavaju saobraćaj; isto i po Bulevaru i po Slaviji. Ova sedmorica stajali su tamo i čekali hoće li neko baciti nešto; niko ništa nije bacio, mada je bilo neverbalne komunikacije (srednji prst) i verbalne (ua!). Posle su se policajci lepo razišli svojim poslima. Bio je to mali pokušaj, eksperiment, kako bismo rekli, ali neuspeo.

Onda su eskalirali. Prvo je izvesna grupa građana Novoga Sada najavila miting podrške novom rukovodstvu RT Vojvodine, jer da im je dosta „bahanalija i razbijanja" po gradu, kako se izrazio izvesni profesor koji, kaže, demonstracijama nije ni prisustvovao, ali zna da su bile „bahanalije" i „razbijanje". Šta su „bahanalije", ne znamo; razbijanja (znamo šta je) nije bilo. U utorak, na (po običaju) ničim izazvanoj konferenciji za štampu, Aleksandar Vučić uspeo je da uvijeno formuliše novu pretnju: prevedeno na obični srpski jezik, on je naslutio da bi i oni, njegovi, mogli da naprave jedan atako kontramiting, pa da vidimo čija nana crnu vunu prede. Nije – istini za volju – to bila direktna pretnja (on još misli da će se izvaditi lažima); ali je bila lukavo aludirana; tek da ne mislite da ste „mnogo jaki" (njegove reči). Nije ponovio optužbe da strani ambasadori kupuju patke, ali je vodio računa da podrži štampanu stvar zvanu „Cinkaroš" (srpski: Informer) koja je ionako njegov službeni list, mada on ne komentariše „privatne medije" (ćuj: privatne!).

Tendencija, trend, kako bi se reklo, sve je to jasno: oni se jede i živciraju; laži ne pomažu, možda pomognu pretnje; istinu da kažu ne smeju, mada bi im bilo pametnije: manje će boleti posle. Ali – objasni to njima...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST