foto: vesna lalić / blic

Dragoljub Zarkovic

zoom >

Suđenje Miškoviću – Daj šta daš ili kako ovi na vlasti tvrde da neće da se mešaju u pravosuđe, sve se nadajući da će da padnu dve dobre kiše i da budemo bolji od Nemaca

Mišković je osuđen na osnovu dopune optužnice od pre neka tri meseca, kada se neki tužilački lumen dosetio da bi se Miškovićeva odbrana sina mogla iskoristiti protiv njega. Sve ono što je tobože dugo spremano, serioznom istragom, palo je u vodu i ostalo je pomaganje u utaji poreza

Duplo golo:
Šta bi s putarskim preduzećima?

Od kada je krenuo u lov na apsolutnu vlast, Aleksandar Vučić nije ulovio većeg "kapitalca" od Miroslava Miškovića i zbilja je bilo nerealno očekivati da će tek tako dozvoliti tužilaštvu i sudu da Miškovićevu glavu skinu sa zida iznad premijerskog kamina.

I tužioci i sud dovijali su se šta da izmisle, pa su izmišljali svašta. Uglavnom je to bilo neodrživo, a onda je Mišković namestio sam sebe kad je izjavio da njegov sin, nevičan biznisu, nije samostalno vodio poslove u "Mera investu", pa je pred finale koje je tužilaštvo vodilo u katastrofu optužnica proširena i vlasnik "Delta holdinga" dobio je pet godina robije za pomaganje sinu Marku u poreskoj utaji.

To je, ukratko, epilog sudskog procesa u kome je odigran tek prvi čin. Ko malo duže pamti setiće se da, kad je stvar krenula u decembru 2012. godine filmovanim hapšenjem Miškovića, nije baš bilo jasno šta će tužilac da mu prišije. Posle sedam i po meseci istrage i robijanja, u optužnici se našlo izvlačenje novca iz putarskih preduzeća zbog čega su ona navodno propala, mada su faktički propala tri godine posle Miškovićevog povlačenja iz tog posla i to zato što je bankrot država ostala dužna silne pare putarima. Bila je tu i Fabrika maziva, a porez se pominjao nekako uzgred.

Sve je to ispalo "duplo golo", a Mišković je osuđen na osnovu dopune optužnice od pre neka tri meseca, kada se neki tužilački lumen dosetio da bi se Miškovićeva odbrana sina mogla iskoristiti protiv njega. Sve ono što je tobože dugo spremano, serioznom istragom, palo je u vodu i ostalo je pomaganje u utaji poreza.

Sud u Strazburu, jednog dana, zanimaće posebno kako je do te utaje došlo. Odnosno, da li je bilo utaje.

Evo šta je oko tog poreza u završnoj reči rekao Zdenko Tomanović, advokat odbrane:

"Sud svojim stavom upravo brani okrivljenog jer je više puta izjavio da su po pitanju postojanja poreske obaveze, postojali ‘drugačiji stavovi’; ‘drugačija shvatanja’; ‘različita stanovišta’; ‘različita razmišljanja’. Iako je ova tvrdnja Predsednika veća netačna, jer u vreme navodnog izvršenja je postojao samo jedan stav, a to je da nema poreske obaveze, ovakav stav suda može isključivo ukazati na odsustvo umišljaja Miroslava Miškovića da počini delo pomaganja u poreskoj utaji, za navodnu obavezu koja se ne zna da li postoji. Sud je pitao Narodnu skupštinu da li ima poreza, tužilaštvo je pitalo Ministarstvo finansija da li ima poreza, sud je pitao i Ministarstvo finansija da li ima poreza. I podnosilac zahteva za autentično tumačenje u obraćanju Skupštini navodi da ima različitih tumačenja. A ako svi vi 2016. ne znate da li je bilo poreske obaveze 2008. godine, zašto očekujete da su te 2008. jedini Marko i Miroslav Mišković znali ono što nisu znali tada ni tadašnji profesori, ministri, stručnjaci, eksperti itd.?"

Sve to smrdi na zlonamerno retroaktivno izmišljanje i primenjivanje propisa radi državne odmazde.

Drugim rečima, nešto se moralo pronaći i tu dolazimo do ključnog političkog pitanja: pravne sigurnosti. U tom trenutku to prestaje da bude slučaj jednog tajkuna preko čije grbače bi dobar deo osirotelog i sluđenog naroda da se naplati za svoje muke i postaje važno pitanje za svakog od nas.

Malo je, međutim, spremnosti u javnosti da se brani princip u ovom slučaju. Ko to pokuša, ne gine mu topli zec. Uostalom, pitajte nešto o tome autora ovog teksta, pa i "Vreme" u celini.


Čuj, neće da se mešaju:
Šta bi narod rekao?

Posebno je licemerje kad ovi iz vlade kažu da neće da se mešaju u sudski postupak. Evo izjava merodavnog za nemešanje, dakle Nikole Selakovića, ministra pravde, koji će to, izgleda, ostati i u novoj vladi koja će biti formirana početkom jula:

"Da li sam spominjao Miroslava Miškovića, da, jesam, i nemam problem sa tim da ga pomenem, zašto ga pominjem? Sutra, kada bi se desilo da se donese oslobađajuća presuda Miroslavu Miškoviću, cela Srbija bi skočila na ministra pravde da mu kaže da je kriv za to."

"Postoji veza pojedinaca iz vrha Advokatske komore sa politikantima i tajkunima, ne svih advokata."

"Imamo pokušaj prisluškivanja predsednika Vlade u prostorijama Miškovićevog hotela, gde treba da vodi sastanak sa uglednim stranim zvanicama tet-a-tet."

"VBA ne sprovodi istragu, ona sprovodi pregled prostorija. Reč je o prislušnim uređajima koji su bili skriveni u kutiji koja predstavlja alarmni senzor. Tu je i potpuno besmisleno obrazloženje – to je stavljeno tu da bi konobari mogli da vide kome kad u prostoriji treba piće. Mene interesuje gde vode instalacije iz toga. Da li u konobarsku sobu?"

"Ne verujem da bi iko stavljao kameru i mikrofon u prostoriju u kojoj premijer treba da ima sastanke da bi čuo kako on pevuši dok je sam u prostoriji. Nađena je oprema u prostoriji u hotelu, čiji je vlasnik jedan od najinteresantnije optuženih u Srbiji. Interesantan, jer je reč o vlasniku krupnog kapitala, koji je stečen u mutnim vremenima, a koga niko do sad nije pozvao na odgovornost. I nemojte da gledate to tako izolovano – imate krivični postupak, tu je i slučaj prisluškivanja, incident u Londonu, i najzad, gde ste videli da osoba koja je osumnjičena za organizovani kriminal organizuje prijeme na svom imanju, na kojem prisustvuje određeni broj ambasadora uticajnih zemalja? Da li oni dolaze na njegovu berbu jabuka? Sve vreme tvrdim da ovo nije slučajni splet okolnosti."

"Da se plašim Miškovića, nikada ga ne bih uzeo u usta, a kao što vidite nemam nikakav strah niti od njega niti od ljudi koje plaća. Ne boji ga se ni Vučić, i ponosan sam što Srbija posle dugog niza godina ima premijera koji se ne boji Miroslava Miškovića."

I sad, na kraju, posle presude: "Ne komentarišem sudske odluke ni pravosnažne, ni nepravosnažne. Izrečena je kazna kakva je izrečena, sudija je stao iza toga i čitava javnost to treba da prihvati", rekao je Selaković nakon konferencije predsednika vrhovnih sudova Istočne i Centralne Evrope. (RTS, 20. 06.2016)

I njegov šef Aleksandar Vučić posle svega kaže: "Ja kao predsednik Vlade ne mogu da komentarišem sudske presude, mogu samo da kažem da je važno da državni organi rade svoj posao i u tom smislu ovo je značajan napredak u borbi protiv korupcije."


Molitva:
Kiše i reforma

Ali, zato se mešaju u božja posla. Vučić je izjavio: "Ako budemo imali dve dobre kiše u julu ili početkom avgusta, stopa rasta može da ide do 2,8 odsto."

Prema njegovim rečima, to će biti jedna od najvećih stopa rasta u regionu, pa čak i u Evropi, tako da dogodine Srbija "ide na stopu rasta od četiri do 4,5 odsto". Nešto pre toga je rekao da ćemo biti duplo jači od Nemaca, a čak je i Boris Tadić primetio da je to besmislica.

"Zato je potrebno da reforme sprovedemo u delo i uveren sam da ćemo zato imati snage", rekao je on. Samo da padne ta kiša.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST