Autor

14.7.2016. >

Neuništivi Boris

piše: dejan anastasijević

Britanci su za šefa diplomatije postavili šeret-budalu

Nesreća nikad ne dolazi sama, ali jadima koje su zadesile Britance nikad kraja. Nakon referenduma o izlasku Britanije iz EU koji je doveo do haosa na političkoj sceni i sunovrata nacionalne valute, nova premijerka Tereza Mej izabrala je za ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona, bivšeg gradonačelnika Londona i jednog od lidera kampanje za Brexit.

Da je svećom tražila, teško da bi našla osobu manje kvalifikovanu za ovaj posao. Džonson je tokom kampanje izgovorio gomilu bizarnih laži – na primer, da EU hoće da zabrani Englezima višekratno korišćenje kesica za čaj – a nakon referenduma je iznenada dao ostavku i ostavio drugima da se nose sa krizom. Mnogi su tada povervali da je Džonsonovoj karijeri odzvonilo, ali on se nakon što je izašao na vrata vratio kroz prozor izazvavši zaprepašćenje i konsternaciju širom sveta.

Brexit je tu još i najmanji problem. Ovaj momak iz bogate porodice, koji se školovao na Itonu i Oksfordu sa bivšim premijerom Dejvidom Kameronom i kancelarom Džordžom Ozbornom je celu karijeru zasnovao na lažima, spletkama i uvredama. Najpre je bio osrednje uspešan komičar, da bi nakon što je angažovan kao dopisnik londonskog Tajmsa izgubio taj posao kad je otkriveno da je izmišljao intervjue i događaje. Zatim je prešao u manje gadljivi Telegraf, gde je nastavio da obmanjuje javnost zabavnim, ali potpuno neistinitim pričama o poludelim briselskim evrokratama koji žele da unište Englesku. Onda je postao gradonačelnik Londona i još više se razmahao.

Džonson je tokom dva mandata uspeo da od pretežno ceremonijalne gradonačelničke funkcije napravi cirkus. Tokom posete Tokiju je u prijateljskom ragbi meču sa japanskim osnovnoškolcima navalio svom silom na desetogodišnjeg dečaka i naneo mu ozbiljne povrede. U nekoliko navrata je davao rasističke izjave o crncima (« imaju osmeh kao lubenice »), a za američkog predsednika Baraka Obamu je rekao da mrzi Britance jer mu je otac Kenijac usadio antikolonijalna osećanja (Obama nikada nije upoznao oca). O Hilari Klinton je kazao da ga podseća na « sadističku medicinsku sestru iz ludnice ». Tokom olimpijskih igara u Londonu je uvredio Kineze izjavom da je « ping-pong nastao kad smo se u Itonu gađali hranom preko stola, s tim što smo mi to zvali vif-vuf ». O turskom predsedniku Redžep Tajip Erdoganu je spevao šaljivu pesmicu na temu seksualnih odnosa sa kozom i usput ga nazvao « drkadžijom ». Tokom kampanje je EU uporedio sa Hitlerovom Nemačkom…Ima toga još, a Džonson se uvek vadio na dečački šarm i raniju komičarsku karijeru.

Rekao je da se šalio i kada je svom kolegi iz Konzervativne stranke koji je hteo da organizuje prebijanje novinara koji ga je kritikovao, dao kućnu adresu tog novinara. « Džonson je tokom svoje karijere izvukao najgore iz svake profesije koje se dotakao : najgori lažov među novinarima, narazmaženiji kao zvezda, najgori kao ambiciozni političar bez političkog cilja », ocenio je ispravno Nik Koen, uvodničar londonskog Gardijana.

Sada će taj čovek voditi britansku spoljnu politiku i imati važnu ulogu u osetljivim pregovorima sa EU, a povrh toga u njegov resor će potpasti i obaveštajna služba MI6. Zvanično, svetski lideri su uputili čestitke Džonsonu ali je nezvanična reakcija, kako piše britanska štampa bila « vi mora da se šalite ». Portparol američkog Stejt Departmenta se na molbu za komentar o Džonsonovom imenovanju razvukao lice u osmeh koji je trajao pun minut, a zatim rekao « Radujemo se što ćemo sarađivati s njim ». Manje suptilni Nemci su na zvaničnu internet stranicu Ministarstva spoljnih poslova postavili sliku Mister Bina.

Na političkoj sceni skoro svake zemlje ima likova koji svoj položaj koriste da bi vređali zdrav razum ; kod nas je do dugo bio Vojislav Šešelj, a u poslednje vreme primat ima Aleksandar Vulin. U ozbiljnim državama, međutim, takvi ponekad dobiju neku značajnu funkcijui, ali nikad ne postaju šefovi diplomatije. Stoga su mnogi ocenili Džonsonovo imenovanje kao znak da je Britanija nepovratno krenula ka samouništenju. Ujedinjeno kraljevstvo će možda propasti, ali Boris Džonson neće, a izgleda neće ni Vulin. «Glupost je», govorio je Danilo Kiš, «večna i neuništiva kao plastična flaša».


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA