---

Ako je verovati premijeru, posle tri godine čekanja, država će konačno izmeniti zakonodavstvo u skladu sa Istanbulskom konvencijom. I treba, pa makar se premijer pravio da se sam setio onoga što u konvenciji piše

Ovih dana, tehnički premijer Aleksandar Vučić se setio da bi država mogla da se pozabavi problemom nasilja nad ženama i decom. Juče, u petak, 15. jula, najavio je da će konačno izmeniti Krivični zakonik i Porodiči zakon, uvesti hitne mere udaljenja nasilnika iz kuće na 30 dana, te uvesti nova krivična dela - proganjanje i uznemiravanje. Za pojedina krivična dela biće povećane i minimalne i maksimalne kazne.

Bez trunke ironije, ova rešenja su sjajna. Zbog prirode posla znam da brojne tužiteljke, sudije, advokatice, aktivistkinje koje se bore protiv nasilja nad ženama i decom, nikada nisu bile bliže tome da odahnu. Konvencija Saveta Evrope o spečavanju nasilja nad ženama i decom konačno će biti uključena u domaće zakonodavstvo. Sva ova rešenja koja je premijer najavio, stoje u toj Konvenciji, a Srbija se na njenu primenu obavezala još 2013. Od tada, prstom nije mrdnula da nešto uradi. Zakonske izmene koje Istanbulska konvencija predviđa, po Akcionom planu o pridruživanju EU, ionako su, po obećanjima iz Ministarstva pravde bile planirane za 2016.

Još krajem 2015. kada je Skupština Srbije odbila da izglasa amandman o udaljenju nasilnika iz porodice, dok je donosila novi Zakon o policiji, izgledalo je da od primene Istanbulske konvencije nema ništa. Taj je amandman podneo opozicioni poslanik, Dušan Milisavljević iz Demokratske stranke. Samim tim, uvođenje hitne mere udaljenja nasilnika bilo je osuđeno na propast. Čuli su se čak i glasovi o tome kako je mera udaljenja neustavna, jer je nasilnik često vlasnik nekretnine u kojoj se iživljava nad porodicom, pa zaboga, kako ćete čoveka izbaciti iz rođene mu kuće. U čitavoj EU, koja na privatnost i zaštitu privatne svojine obraća mnogo više pažnje, nijedna se članica nije dosetila da je mera udaljenja neustavna. Setili su se toga samo ovde.

Sada nam premijer ovu meru, kao i sve ostale na koje se Srbija obavezala, predstavlja kao svoju genijalnu ideju. Nema veze. Zaista nije bitno što Vučić u svom izlaganju nijednom rečju nije pomenuo Istanbulsku konvenciju i obaveze koje nas čekaju već tri godine. Samo neka to uradi, kad već ionako ovde sve od njega lično zavisi. Nijednu žrtvu nasilja kojoj ove mere spasu život neće biti briga da li se Vučić sam toga setio ili je reč o nečemu što piše u nekom međunarodnom dokumentu. Samo neka već jednom uvedu te mere. Samo da već jednom prestane sudska praksa da silovatelji i nasilnici dobijaju kazne ispod zakonskog minimuma. Da

više ne bude ono što biti ne može: da uslovno osuđeni nasilnik ponovi delo i ponovo dobije uslovnu kaznu; da žrtva silovanja mora da bude maltene unakažena da bi mogla da dokaže kako je silovana; da žrtve partnerskog nasilja odlučuju da povuku prijavu jer dok traje sudski proces, moraju da žive sa svojim nasilnikom...

Kad se već uhvatio u kolo, tehnički premijer bi morao da zna: izmene zakona su samo vrh ledenog brega. Pravi i najteži posao je primena, ne samo novih rešenja, nego i onih starih koje već imamo. Ako svaki socijalni ili zdravstveni radnik, svaki policajac koji prekrši protokole o postupanju u slučajevima gde postoji sumnja na nasilje ne bude kažnjen, ništa se neće promeniti. A posebne protokole u kojima lepo piše šta treba da rade sve nabrojane službe imaju, usvojeni su pre pet ili više godina.

Ako ozbiljno misli da se bavi problemom nasilja nad ženama i decom, evo Vučiću i besplatnog saveta sa terena: šefovi onih koji grubo krše protokole "vade" se da ne mogu da ih kazne, jer protokoli ne predviđaju sankcije. Mogu, i te kako mogu da ih kazne, na osnovu Zakona o radu.

Ako je zaista rešen da se uhvati u koštac sa ovim problemom, Vučić će, sigurna sam, imati punu podršku svih onih koji godinama rade sa žrtvama nasilja ili se na neki drugi način bave ovim problemom. I ne samo podršku, nego i spremnost tih ljudi da sa Vučićem podele znanje i iskustvo. A njega neka nek pokupi lovorike, nek se hvali kako se sam toga setio. Ako je to uslov da se sačuvaju životi žena i dece u Srbiji, neka ga.

Problem je nešto drugo. Problem je što se Vučić nikad ovoga ne bi setio da nas u deset dana nije zahvatila serija zverskih ubistava u Knjaževcu i Žitištu, te poslednje silovanje i ubistvo trogodišnje devojčice. Ne bi se ovoga nikad setio da u malobrojnim odgovornim medijima nisu osvanule crne statistike o broju stradalih u rodno zasnovanom i porodičnom nasilju u poslednjih 10 godina.

Iz iskustava razvijenih zemalja znamo da se nasilje nad ženama i decom nikada ne može sasvim iskoreniti, ali se dobrom preventivnom i kaznenom politikom može drastično smanjiti. Srbija već tri godine na raspolaganju ima gotova rešenja. Kako sada da se ne pitamo koliko bi života bilo spaseno samo da su ta rešenja odmah primenjena? I kako da vlastima ne postavimo pitanje: a šta ste čekali do sad?

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---