---

Olimpijske igre, sem što su najveće sportsko takmičenje na svetu, predstavljaju i veliki tehnološki sajam. Da bismo udobno pratili sve što se u Riju dešavalo bilo je neophodno provući 370 kilometara optičkih kablova i povezati 15.000 računara samo za neposredne potrebe organizatora, bez laptopa, tableta i mobilnih telefona učesnika, novinara i publike.

Najveći deo opreme instaliran je u IBC-ju, međunarodnom centru za elektronske medije, koji će posle Igara postati najveći informatički biznis centar u Brazilu. Takođe, prostor od sto hiljada kvadratnih metara pokriven je bežičnim internetom, praktično ceo olimpijski kompleks, i to će nastaviti da funkcioniše i posle Igara. Samo se smišlja kakvu će namenu imati.

Rio je prvi olimpijski grad koji je primenjivao tehnologiju interneta stvari (IoT, odnosno Internet of Things). Recimo, na prostoru gde su se održavale Igre postavljeni su senzori koji prepoznaju neobične zvuke poput pucnjave, eksplozije i svega što je neočekivano i alarmiraju dežurne službe. Sva ta aparatura ostaje gradu, kao i više od osam hiljada ljudi tehnološki obučenih da koriste sve što je ugrađeno, plus tri stotine lokalnih IT stručnjaka specijalno pripremanih da opsluže najsofisticiranije olimpijske sisteme.

Posebnu pažnju privukli su novi uređaji i aplikacije koje su sportisti po prvi put koristili tokom priprema za ove igre. Poput merača vertikalnih skokova (Vert) koji su koristile američke odbojkašice, Solos naočara koje su omogućavale američkim biciklistima da bolje upoznaju stazu i prate sopstveno ponašanje tokom vožnje, potom Hykso monitora kretanja koji liči na ručni sat a stavlja se u bokserske rukavice i prati udarce. Samsung VR naočare koristili su američki trijatlonci takođe za pregled biciklističke staze. Jedan od njih rekao je da je naočare stavljao u slobodnim trenucima kako bi što bolje naučio gde mu se nalaze prepreke i džombe.

Ipak, najzanimljivije stvari dešavale su se na samim borilištima. Budući da su od Londona dru-štvene mreže i mobilni telefoni strašno napredovali (tada su bili aktuelni ajfon 4 i samsung 3, da se podsetimo), bilo je potrebno opomenuti publiku na nova pravila. Pošto se televizijska i digitalna prava prodaju za velike pare i da od toga Olimpijski komitet praktično živi, bilo je neophodno ograničiti publici pravo na snimanje. Dozvoljeno je da snimate za sopstvene potrebe, pa i da na društvene mreže postavite fotografije sa stadiona. Ali, strogo je zabranjeno postavljati video-klipove, da ne govorimo o mogućnosti da zahvaljujući dobrom internetu uživo emitujete neki događaj na internetu, za šta je svaki bolji telefon tehnički opremljen. Takvi bi sadržaji bili prepoznati na društvenim medijima i odmah blokirani, dok bi autoru pretila kazna, a možda i krivična prijava.

Naredne Igre u Tokiju, kao i svake sledeće, dizaće ovu tehnološku lestvicu sve više. Prva promena biće u načinu gledanja, moguće je da digitalna prava za četiri godine nadmaše televizijska i da većinu prenosa pratimo na telefonima i tabletima, ako takvi uređaji i dalje budu aktuelni. Daleko je Tokio.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---