Autor

25.8.2016. >

Dubrovačke ratne igre

dejan anastasijević

Zašto Šešelj neće popiti kafu u zagrebačkoj Gradskoj kavani

„Ovo nije normalno, kao da smo se vratili u ratno vreme", izjavila je jutros bivša ministarka pravde Hrvatske Vesna Škare Ožbolt povodom najnovije razmene verbalnih kuršuma između Beograda i Zagreba. Kad to kaže nekadašnja članica ratnog kabineta pokojnog Franje Tuđmana, koja nikada nije spadala u „golubove" i koja se rata vrlo dobro seća, onda stvari zaista nikako ne valjaju. Taj rat je okončan pre dvadeset godina, ali izgleda ne i u glavama onih kojima se čini da iz njega nisu izvukli dovoljno profita, pa sad hoće repete.

Igranka oko učešća premijera Srbije Aleksandra Vučića na predstojećem regionalnom samitu u Dubrovniku pokazuje svu (ne)ozbiljnost situacije. Vučić je najpre pozvan na forum, ali je potom tehnička vlada u Zagrebu učinila sve da ga odvrati da se pozivu odazove. Najpre je odlazeći šef hrvatske diplomatije Miro Kovač gostu poručio da ne dolazi ako sa sobom ponese spiskove branitelja koje srpsko pravosuđe sumnjiči za ratne zločine, da bi potom premijer u ostavci Tihomir Orešković rekao da „ne vidi zakaj bi Vučič išao". Onda je Vučić, koji se jedno vreme nećkao, prelomio da odustaje od Dubrovnika, da bi Zagreb potom saopštio da ga ionako ne bi pustili, jer nije na vreme odgovorio na poziv. Na kraju je format foruma degradiran na ministarski nivo. Mogli su komotno i da ga otkažu jer ovakvu hrvatsku vladu, koja u punom kapacitetu nije sastavila ni šest meseci, niko ni kod kuće ni u komšiluku ne doživljava kao merodavnu.

Vučić je u međuvremenu objavio da neće više odgovarati na provokacije iz Zagreba i naredio svojim ministrima da to što misle o Hrvatima do daljnjeg zadrže za sebe. Videćemo dole će to da traje, ali teško je poverovati da će se „srpska šutnja" održati do hrvatskih izbora, koji su planirani za 11. septembar, i do formiranje nove vlade, koju u najboljem slučaju možemo očekivati tek u kasnu jesen. Sem toga, postoji i realna mogućnost da tu novu vladu ponovo formiraju Hrvatska demokratska zajednica i Most, pa će u njoj sedeti manje-više isti ljudi i voditi istu politiku.

Čak i ako se na vlast u Hrvatskoj vrate socijaldemokrate pod vođstvom Zorana Milanovića, to neće biti prilika da se strasti smire i lopta vrati na zemlju. To jasno proizilazi iz stenograma razgovora koje je Milanović pre neki dan vodio sa „šatorašima" iz Udruge hrvatskih branitelja, a ovi ga na kvarno snimili i sve pustili u novine. Tu se Milanović do te mere ulizivao sagovornicima proustaške orijentacije da je to naprosto mučno: te majku su mu odgajile ustaše, te nema ništa protiv pozdrava „Za dom spremni", te Bosna nije država, ama sve će im dati samo da glasaju za njega. Za Srbiju je iz tih razgovora najvažnije da je Milanović obećao da će prema Srbiji voditi još oštriju politiku nego HDZ, pa je u tom smislu pominjao trajnu blokadu srpskih evrointegracija, masovni krivični progon Srba zbog ratnih zločina na Kosovu (sic!) i zatvaranje granica. A onda je, kad su stenogrami objavljeni, izjavio da je sve vreme znao da ga snimaju pa se valjda šalio, i time u paramparčad razneo ostatke svog kredibiliteta.

Ovo smo imali u glavnom programu, a tu je i prateći, za koji je zadužen šef radikala Vojislav Šešelj, koji je kao šef poslaničke grupe izvadio diplomatski pasoš, pa odmah najavio put u Zagreb da se sretne sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar-Kitanović, popije kafu u Gradskoj kavani i obiđe zagrebačke knjižare. E sad, to što diplomatski pasoš ne daje nosiocu nikakve privilegije ako nije u sastavu diplomatske ili parlamentarne delegacije, što je Gradska kavana odavno zatvorena, a u bivšim knjižarama ima svega osim knjiga, za ovu priču nije važno, jer on tamo sigurno nema nameru da putuje (mada bi njegov duži boravak u susednoj državi, po mogućstvu u instituciji zatvorenog tipa, mnogima u Srbiji prijao). On je prosto uočio priliku da odmeni Aleksandra Vulina u ulozi glavnog čarkara dok važi Vučićeva zabrana, i odmah se uživeo.

U svoj ovoj halabuci, lako je izgubiti iz vida činjenicu da u Hrvatskoj ove sezone nije zabeležen nikakav pad broja turista iz Srbije, koji očigledno ne haju za salve protestnih nota i žestokih saopštenja, nego za sve pare uživaju u brčkanju i plodovima mora. Sem toga, zanimljivo je da ove godine, za razliku od nekih ranijih, kad su odnosi dve države bili navodno bolji, nismo čuli ni za jedan ozbiljniji slučaj incidenta između lokalnog življa i srpskih turista. To bi se moglo tumačiti kao znak da je narodu sa obe strane granice pun kufer srpsko-hrvatskih huškanja i da na to ne daju ni pet lipa. Još samo da to shvate i političari.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA