Autor

27.8.2016. >

Misterija jednog zaboravljenog sukoba

jovana gligorijević

"Tomina struja" u SNS-u, sve i da postoji, neutralisana je i nemoćna, a sam Tomislav Nikolić, iako predsednik Srbije, sveden je na tužnog starca koji sedi u Predsedništvu i obavlja funkciju nižu od protokolarne

Predsednički izbori očekuju nas tek naredne godine, ali kandidatima se uveliko licitira, razni su upitani hoće li se kandidovati, hoće li biti zajendičkog kandidata opozicije, i tako dalje... Jedno ime, međutim, najmanje se pominje. To ne bi bilo nimalo čudno da nije reč o još uvek aktuelnom predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću.

Još od velikog uzleta Srpske napredne stranke 2012, aktivno se šuška i čita između redova, ne bi li se doprlo do prave istine o odnosu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Poslovično, taj odnos je opisivan kao "navodni sukob". Međutim, čini mi se da u tom sukobu nikada ničeg navodnog nije bilo. Oduvek je bilo jasno da je Nikolić bio i ostao radikal starog kova koji nimalo ne razume duh vremena u kom živi, ali negde intuitivno oseća da se uz onog i onakvog Šešelja nema kud dalje. Nikolić je Šešelju okrenuo leđa jer je osetio da su radikalske metode, a ne radikalska ideologija, došle do mrtve tačke. Vučić je, s druge strane, taj koji je želeo, te na kraju i sproveo veliki ideološki zaokret. Četiri godine bile su mu potrebne da čitavu Srpsku naprednu stranku okrene ka sebi, a od Nikolića (iako ovaj tamo formalno više nema nikakvu funkciju otkad je izabran za predsednika države).

Konačna pobeda Aleksandra Vučića u tom sukobu sa Nikolićem vidi se tek sada, iz sastava nove vlade u kojoj nema ama nijednog tzv. Tominog kadra, a poslanički klub SNS-a složan je i jedinstven kao nikada do sada. U nagađanjima ko će biti kandidat SNS-a na predsedničkim izborima, čaršija spekuliše u rasponu od Zorane Mihajlović do Nikole Selakovića. Dakle, priča se o Vučićevim ljudima. Nikolića niko više ne uzima za ozbiljno. Zamišljam ga kako čami u zgradi Predsedništva, okružen nekolicinom najodanijih, polaže vence, otkriva spomenike i šalje telegrame saučešća kad negde tresne neka prirodna nepogoda. Teroristički napadi imaju političku težinu, i premda javnost možda nije obratila pažnju na taj detalj, kad god se desi neki ozbiljan napad, telegrame saučešća šalje premijer Vučić.

Toma za to vreme ide u Rio da nezgrapno maše papirnatom zastavicom bodreći naše olimpijce. Istina, susreće se sa stranim zvaničnicima, ali tek reda i protokola radi, dok se o pravim stvarima priča isključivo sa Vučićem.

Da ne dužim dalje, sukob "Toma-Vučić" dobro je skrivan od javnosti, ali je ishod potpuno javan i očigledan. Nego, drugo nešto mene zanima: gde se denuo onaj sekretar Srpske radikalne stranke koji nedeljama nije davao glasa od sebe 2008. kad se Nikolić odvajao od Šešelja?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA