Autor

30.8.2016. >

U Siriji ništa novo

momir turudić

I posle maratonskog sastanka, Rusija i SAD bez rešenja

Krvavi sirijski rat koji je debelo zagazio u šestu godinu obogaćen je još jednim sastojkom. Turska vojska prešla je granicu Sirije, zvanično da bi se borila protiv Islamske države. Po onome što se do sada dešavalo očigledno je da su preči cilj Turske Kurdi, koji su na terenu inače najozbiljniji protivnik ID. Turskoj vojsci u napadima na Kurde pomažu „umereni" pobunjenici, koji imaju podršku Sjedinjenih Američkih Država. Vašington je, reda radi, pozvao Tursku da se fokusira na borbu protiv ID i da ne napada one sa kojima SAD sarađuju "u našem zajedničkom interesu" da se porazi Islamska država. Koliko Istanbul drži do tih reči pokazuje izjava turskog ministra spoljnih poslova Mevluta Čavušoglua, koji je poručio snagama sirijskih Kurda da će i dalje biti meta napada ukoliko se ne povuku istočno od Eufrata.

O Siriji se pričalo i na prošlonedeljnom sastanku američkog državnog sekretara Džona Kerija i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u Ženevi. SAD i Rusija ponovo nisu uspele da postignu sveobuhvatni sporazum o intenziviranju saradnje u ovoj zemlji, umesto toga ukazano je na "postepeni napredak", da su dve sile uspele da "razjasne put do prekida vatre u Siriji", ali da "praktični detalji tek treba da se definišu i moraju da se završe neki elementi". U prevodu, rat se nastavlja jer "ključna sporna pitanja ostaju nerešena".

"Blizu smo. Međutim nećemo da žurimo sa sporazumom sve dok on u potpunosti ne zadovolji potrebe naroda Sirije", rekao je Keri, a u njegovim rečima se najbolje ogleda cinizam inostranih pregovarača o sirijskom miru. Očigledno je da Vašington i Moskva ne žure jer usaglašavaju svoje potrebe i ciljeve, a da je pri tome nevažno koliko se žuri ljudima u Siriji i kolike su njegove potrebe za mirom.

U nerešena "ključna sporna pitanja" spada i sudbina Bašara el Asada koga Dojče vele naziva "velemajstorom cinizma u arapskom svetu" jer se „od 2011. bori protiv legitimnog protivnika – sopstvenog naroda". Dojče vele ne objašnjava protiv čijeg naroda se to bore drugi, bezbrojni učesnici u sirijskom ratu, ali daje jedinstven pogled na ono što se u ovoj zemlji dešava. "Asad je dozvolio da na sirijskom tlu nastane monstrum - Islamska država, protiv koga su se ujedinili dosadašnji protivnici (Rusija, Iran, Irak i Hezbolah na jednoj, Amerikanci, Saudijska Arabija, Katar i EU na drugoj strani), čime su doprineli opstanku Asadovog režima", kaže se u ovoj "analizi".

U toj "analizi" se ne vidi kako je to Islamska država pitala Asada za dozvolu da nastane na sirijskoj teritoriji, niti se pominje da je ID postala to što jeste zahvaljujući, između ostalog, ogromnim količinama oružja koje su brodovima stizale u Tursku u režiji nekih od pomenutih zemalja (SAD, Saudijska Arabija, Katar...), a zatim iz Turske, preko ruku "umerenih pobunjenika", dospele do Al Nusra fronta i ostalih džihadističkih grupa, od kojih je i nastala srž ID u Siriji. Ne pominje se ni višegodišnje ćutanje Asadovih zapadnih i arapskih protivnika na izveštaje o džihadistima koji su od početka sukoba počeli da pristižu u Siriju sa svih strana sveta, uglavnom preko Turske, i zločinima koje su činili od prvog trenutka, boreći se za "oslobađanje Sirije od Asadove tiranije". Većina tih boraca završila je na kraju u redovima ID, Al Nusra fronta i sličnih grupa čiji se ciljevi i metodi ne razlikuju. Ova i slične "analize" u većini zapadnih medija, i rečima vodećih političara zemalja koje su od 2011. do guše upletene u sirijski rat, rečito pokazuju koliko je kraj sukoba u Siriji daleko.

U Siriji zaista ničeg novog – kao i 2011, kada je rat počeo, svi pričaju o miru, a broj žrtava, izbeglica i učesnika u tom ratu raste iz dana u dan.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA