Intervju – Vladimir Pavićević >

Ne zanima me politička trgovina

"Cilj opozicije treba da se sažme u jednoj reči a to je konsolidacija. To znači da je opoziciji potrebno uvođenje u red i sređivanje odnosa između različitih opozicionih formacija. I onda bi usmerenjem ka tom cilju biračima bio poslat signal da su u opoziciji ozbiljni ljudi koji mogu da rešavaju probleme. Siguran sam da bi građani nagradili takvo ponašanje. Takođe, mislim da kao deo te konsolidacije opozicija treba da napusti defanzivne formule, tipa da je prelazak cenzusa na izborima pobeda"

Burna je godina iza političara Vladimira Pavićevića, ujedno i docenta na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Na samom njenom početku, kao tada 37-godišnji narodni poslanik, proglašen je za najaktivnijeg u skupštini, prema ukupnom broju obraćanja u prethodnoj godini. Ubrzo potom, sledilo je angažovanje u kampanji za vanredne parlamentarne izbore, iako se na opšte iznenađenje svih, na zajedničkoj listi Demokratske stranke našao tek na 35. mestu. S obzirom na izborne rezultate opozicije, za najaktivnijeg poslanika i zamenika predsednika Nove stranke u novom sazivu parlamenta nije bilo mesta. Nešto kasnije, on podnosi ostavku na sve funkcije u Novoj stranci, napušta njeno članstvo, a u kampanji za izbore u DS-u otvoreno podržava Dragana Šutanovca kao predsednika.

"VREME": U medijima se uveliko spekuliše o vašem ulasku u Demokratsku stranku, a novi predsednik Dragan Šutanovac govori kako bi voleo da vas vidi u svojim redovima. Hoćete li prihvatiti taj izazov?

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Cenim stav gospodina Šutanovca, njegova poruka se sigurno tiče poštovanja koje sam u svom političkom delanju pokazivao prema značaju koji DS ima u Srbiji. Dva puta sam bio i kandidat za narodnog poslanika na listi čiji je nosilac bio DS, a na izborima za predsednika DS javno sam podržao Šutanovca jer smatram da je zaslužio tu podršku. Kad god je bila prilika, ukazivao sam i na neke zvezdane trenutke DS i njenu važnost u političkoj istoriji Srbije. Sve sam to radio a da nisam bio član, jer sam procenjivao da je važnost ove stranke šira od interesa njenih članova. Moja ambicija u ovom trenutku nije da se aktivno stranački angažujem i mislim da je vreme za tajmaut što se tiče stranačkog angažovanja. Da sebi ostavim vreme da razmislim o svom dosadašnjem angažmanu. Da razmislim o svemu što sam radio i o onome što nisam uradio i, naravno, da pratim šta se događa. To ne znači da sam odustao od bavljenja politikom, mene politika interesuje i najverovatnije ću se u nekom momentu ponovo značajnije angažovati.

Zašto tajmaut? Sumnjate u to što ste do sada radili?

Sumnja je deo mog pristupa u politici. Verujem, svakako, da je sistem ideja i vrednosti koji sam zagovarao u politici dobar za građane Srbije, za naše društvo, ali mislim da neka vrsta preispitivanja, sumnje u to kako si radio, šta si radio, treba da bude deo savremenog pristupa u politici. Tome dodajem i činjenicu da sam bio član dve stranke, Liberalno-demokratske partije od 2008. do 2010. i Nove stranke od njenog osnivanja 2013. do ove godine, i sada sam procenio da mi je potrebno vreme da malo razmislim o tome šta je bilo, kao i o tome šta predstoji, i da odlučim kuda dalje. Dakle, za sada sam van stranačke politike, a pošto je politika šira od delanja političkih stranaka, i dalje sam u politici u širem smislu.

Ostajete da kao intelektualac i analitičar komentarišete?

Kad god budem imao priliku, javno ću da iznosim svoje stavove povodom važnih pitanja u društvu ili u državi. Tog prava se ne odričem.

I sada niste bili član DS-a, ali ste bili aktivni u kampanji za Šutanovca kao predsednika stranke. Hoćete i ubuduće tako aktivno sarađivati sa tom strankom?

Pa, dobro, svakako ću komentarisati. U DS-u su izabrali novo vođstvo, na direktnim izborima, tajnim glasanjem, i to je bio demokratski iskorak u našem društvu. Moja je procena da sada treba ostaviti tim ljudima neko vreme da se vidi šta je njihov cilj, kako će oni pokušati da dostignu taj cilj, ali nisam za to da skačem u novi stranački život.

A da li vam je ponuđeno da u njega uskočite, na primer, kao generalni sekretar stranke ili čak kao kandidat za predsednika Srbije ili kao gradonačelnik? O svemu tome se takođe dosta spekulisalo u javnosti.

Kada sam prvi put razgovarao sa Draganom Šutanovcem o njegovoj kandidaturi za predsednika DS-a bilo je mnogo priča oko raznih opcija u vezi s tim izborima, ali smo se uvek držali jedne stvari: da ostajem pri tome da ću da pružam podršku i da je u redu da učestvujem na stranačkim skupovima kako bih tu svoju podršku saopštio članstvu DS-a. I to je bilo sve. U javnosti je zbog toga bilo mnogo nagađanja i koristim priliku da kažem da baš ništa od nagađanja nije bilo tačno. Neću biti ni generalni sekretar ni funkcioner stranke. Moje delanje, moj stav povodom izbora u DS-u tiče se podrške kandidatu za predsednika i kandidatima za potpredsednike. I nikada tu nije bila tema da ja treba da dobijem neku funkciju, niti je moja podrška bila znak za neku trgovinu funkcijama. Niti je sada ovaj tajmaut radi takve neke trgovine. Javno saopštavam svoje stavove i iza toga ne postoje skriveni dogovori niti zakulisne radnje.

Verovatno se i javnost pita šta dobijate zauzvrat nakon angažovane podrške u kampanji?

Zašto bih išta morao da dobijem? Ovde je reč o mom pristupu politici koji podrazumeva sledeće – kada postoji nešto što procenjujem da je važno, ja saopštim svoj stav. I sada sam povodom izbora u DS-u saopštio svoj stav. Po mom mišljenju, takav pristup je neophodan kao kontra uobičajenoj praksi trgovine u politici. Dakle, kada javno saopštim svoj stav, ne očekujem ništa ni od koga zauzvrat. Nema trgovine.

Da su izbori u nekoj drugoj stranci, da li biste isto tako podržali nekog kandidata?

Isto bih saopštio svoj stav.

A da li biste ušli u kampanju?

E, to je drugo. Ali već sam rekao, ja sam dvaput bio kandidat na listi te stranke, sarađivao sa tim ljudima, upoznao ih, najzad mi delimo i mnoge elemente politike koju zagovara DS.

Od kada podržavate Šutanovca?

Šutanovca sam upoznao početkom 2014. kada smo se pripremali za vanredne parlamentarne izbore. Imao sam priliku da sarađujem s njim, pre svega, u Skupštini, oko tumačenja zakonodavnih projekata koje je slala Vlada, oko predloga amandmana i uopšte u skupštinskom radu i ta saradnja je bila korektna. Kad god smo se nešto dogovorili, bilo je tako kako smo se dogovorili. Nikad se u toj saradnji sa Šutanovcem, sad to uzimam kao deo svog ličnog iskustva, nije desilo da se nešto dogovorimo a da ne bude vrlo precizno urađeno baš kako smo se dogovorili. Ja to veoma cenim i uvažavam kao deo nečijeg pristupa politici.

Takva iskustva ne delite i sa Bojanom Pajtićem?

Nisam imao priliku s njim da radim, jer sam bio dosta posvećen poslu u Skupštini. Zaista sam mnogo vremena provodio u Skupštini, nekada i dan i noć, smatrajući da je to važno i da tu priliku koju su mi građani ukazali 2014. treba opravdati delanjem.

Tako ste došli i do "titule" najaktivnijeg poslanika, ali uprkos tome na izbornoj listi DS-a našli ste se tek na 35. mestu, pa tako niste ni ušli u novi skupštinski saziv.

To je, što se mene tiče, prošla priča. Naprosto, takav je bio koalicioni dogovor, kojim je predviđen raspored mesta po strankama. Bio sam treći na listi u ime Nove stranke, a ispred mene su bili Vesna Rakić-Vodinelić i Zoran Živković. Takav raspored je bio moj predlog, jer je Živković predsednik stranke a profesorka Rakić-Vodinelić predsednica Političkog saveta stranke. To naše treće stranačko mesto bilo je na zajedničkoj listi mesto 35. Kada se pravi zajednička lista, onda mora da se uvažava mnogo više kriterijuma od kriterijuma angažovanosti u skupštinskim debatama. Kriterijum angažovanosti u skupštini svakako je neko mogao da uzme u obzir i da kaže, evo, na osnovu tog kriterijuma, neko treba da bude na boljem mestu. Ali i to je deo koalicionog sporazuma, u kome je DS napravio dogovor sa Novom strankom, dogovorena su mesta, i ja tu nisam imao nikakvu primedbu. Smatrao sam da, uvažavajući razne kriterijume, to ima svoju logiku.

Posle izbora, međutim, izašli ste iz Nove stranke, ali i podržali Pajtićevog suparnika Šutanovca.

Jesam. Smatrao sam da izborni rezultat koalicije u kojoj su bili DS i Nova stranka nije dobar, ni u Srbiji ni u Vojvodini ni u beogradskim opštinama, i upravo zbog toga sam podneo ostavku na svoju funkciju u stranci. Pozvao sam se na jedan veliki princip u politici, to je princip etike odgovornosti. Potom se dešavaju izbori u DS-u, četvorica uvaženih članova su istakli svoje kandidature i moj stav je bio da bi Šutanovac sada bio bolji predsednik stranke od drugih kandidata. I to nema nikakve veze sa mojim osećanjima žala, na primer, zbog zanemarenosti u kampanji ili mestom na listi. Uostalom, ja sam izneo tu kampanju i borio se žestoko da sa 35. mesta na listi uđem u Skupštinu.

Zaista ste samo na osnovu ličnog iskustva i rada u Skupštini stali iza Šutanovca?

To lično iskustvo meni jeste veoma važno. Osim toga, moja procena, o kojoj takođe može da se diskutuje, jeste da Šutanovac, osim dakle što se drži date reči, što sam video kroz rad u Skupštini, ima jak motiv da se posveti stranci i da je izvuče sa ovog nivoa na kom je sada. Vidim to i u njegovom odnosu prema kampanji, njegova kampanja je bila najozbiljnija. Svaki dan je išao negde po Srbiji, svuda stizao, nije bilo dana da negde ne otputuje. Kod drugih nisam video toliku motivaciju. Možda su je imali, ali ja je nisam uočio, a kod Šutanovca jesam. Pored toga, on je čovek sa političkim iskustvom što je takođe veoma važno.

Vama ne smeta kao Bojanu Pajtiću što će od sada stranku da vode "Šule, Kena i Balša"? Kako ste razumeli tu izjavu?

Nikada Šutanovca nisam nazvao Šule, verovatno je to njegov nadimak, ali mi se međusobno obraćamo drugačije, isto kao u javnom polju. A u tom javnom polju nikada sebi ne bih ni dozvolio da se nekome obratim nadimkom. Ne znam šta je gospodin Pajtić pod tim podrazumevao i na šta se to odnosilo. Izbore je ubedljivo dobila jedna ekipa ljudi i mislim da im treba dati šansu da nešto urade. Svako ko bi se sada našao da tu nešto osporava, cepa stranku, mislim da i ne zaslužuje da bude deo nje. Ali i kad bi se to desilo, ne verujem da bi u postojećim okolnostima to moglo da našteti. Možda je i vreme da se u DS-u uvede red, jer nova uprava, da tako to nazovem, ima za to priliku na osnovu ostvarenih rezultata. Ono što ja vidim jeste da Šutanovac ima političko iskustvo, a iskustvo je u politici dragoceno. Nisam saglasan s tim da sve koji su već bili na vlasti iz redova demokrata treba izbrisati i postavljati samo nove. Mislim da to nije ispravno, upravo zbog značaja političkog iskustva. Jer tek sa iskustvom i situaciono može bolje da se reaguje, a i u ostalim slučajevima. Eto, smatram da meni, na primer, nedostaje ta vrsta iskustva.

Ranije ste učestvovali u izradi stranačkih politika i izbornih ciljeva. Kada biste danas pisali ciljeve opozicije, koji bi bio prvi?

Cilj DS-a, a i opozicije, treba da se sažme u jednoj reči a to je konsolidacija. To znači da je opoziciji potrebno uvođenje u red i sređivanje odnosa između različitih opozicionih formacija. I onda bi usmerenjem ka tom cilju biračima bio poslat signal da su u opoziciji ozbiljni ljudi koji mogu da rešavaju probleme. Siguran sam da bi građani nagradili takvo ponašanje. Takođe, mislim da kao deo te konsolidacije opozicija treba da napusti defanzivne formule, tipa da je prelazak cenzusa na izborima pobeda. Izbori ne bi trebalo da budu pitanje opstanka, već pitanje pobede nad konkurentom koji u datom trenutku nije zaslužio da pobedi.

Govorite o konsolidaciji opozicije, a pitanje je u kojoj meri ona uopšte postoji, kolika je njena snaga i kojim problemima je zaokupirana?

Tačno je da su predstavnici opozicionih političkih stranaka, koje zagovaraju evropske standarde u preobražaju našeg društva i države, upali u teško sektašenje i sopstvene zađevice i to traje već četiri godine, još od početaka naprednjačke ere vlasti u Srbiji. Te stranke se suviše nadmeću među sobom, stavljajući javni interes u drugi plan. A situacija je suviše teška da bi stranačka borba bila jedino važna. Mora da postoji saradnja, ako je pobeda cilj. A ako je cilj da se bude na cenzusu, e onda ne mora. U tom slučaju, interes je izmešten i to je onda problem za bilo kog građanina koji razmišlja da glasa za tu opciju.

Koje stranke vidite u procesu konsolidacije?

DS i Dosta je bilo na prvom mestu. Od njih da se krene, a koliko vidim oni pristaju na saradnju. Naravno, tu su i Nova stranka, Socijaldemokratska stranka. Za LDP postoje dileme koje oni moraju da razreše oko pozicioniranja. Dakle, svaka opoziciona stranka koja zagovara evropske standarde u preobražaju našeg društva. Ne mogu da tvrdim da ja treba da budem sudija za svaku stranku koja tu treba da se nađe, ali mogu bar za one koje su se jasno dokazale.

Cenite li da su možda baš nove stranke i pokreti taj humus iz kog može izrasti širi opozicioni front? Pritom mislim na Dosta je bilo ili Inicijativu Ne da(vi)mo Beograd koja ne isključuje mogućnost političkog angažovanja.

I jedni i drugi su pokazali da su sposobni da ostvare rezultat, i to je evidentno. Dosta je bilo je postao parlamentarna politička formacija i sada imaju novu priliku da prošire svoj uticaj. Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je uspevala da obezbedi masovnu podršku, pre svega Beograđana, za odbranu načela vladavine prava u slučaju Savamala, i to se videlo na protestima. Podrška koju su dobili od građana u ovoj borbi obavezuje ih da budu u opozicionom krugu.

U jednom predizbornom intervjuu rekli ste da posle izbora u aprilu ove godine očekujete pristojniju Srbiju. Kako vam sada izgleda postizborna Srbija?

Pod pristojnom Srbijom podrazumevam zemlju u kojoj se poštuju institucije i zakon, a ne samo pristojnost u smislu ponašanja. Ne vidim da se ovde posle izbora išta promenilo, na jednom mestu sam napisao – ničeg novog pod Vučićevim suncem. I dalje se ne poštuju ni institucije ni vladavina prava, i dalje se na isti način rukovodi državom, uz veliku akumulaciju moći, kako institucionalne tako i vaninstitucionalne. Primetio sam da ni skupštinske sednice nisu česte, ali ono što je dobro to je da je Narodna skupština nakon izbora ove godine bogatija za veći broj različitih političkih formacija i samim tim bolje reprezentuje raznovrsnost interesa u društvu. Predsednički izbori sledeće godine biće za mene ključna stvar u Srbiji. Da vidimo da li možemo da se dogovorimo da demokratska i civilizacijska pravila i običaji budu obeležja kampanje i samih izbora. Pa da i pobednik i poraženi mogu da budu načisto da je rezultat pravi, da su izbori pošteni.

Imate li favorita među kandidatima ili potencijalnim kandidatima u trci za predsednika Srbije?

Mislim da u finalu treba da dođe do političkog duela između naprednjačkog kandidata i onog koga izabere ovaj deo opozicije koji zagovara evropske standarde. U ovom trenutku se ne zna ni ko će biti naprednjački, ni ko će biti opozicioni kandidat. Što se tiče opozicionog, smatram da je Saša Janković najbolji za kandidaturu, i ne vidim da se tu pojavljuje bilo ko drugi koji bi imao više šansi. U ovim okolnostima, Janković je u stvari kao nacrtan za kandidata evropskog bloka, tu nema nikakve dileme. U već pomenutom smislu on je pristojan čovek, pridržava se vladavine prava, poštuje institucije, a za ovih deset godina ne vidim da je napravio bilo šta zbog čega bi moglo da mu se zameri u tom smislu.

U finalu ne vidite Šešelja?

Ne.

Naprednjaci?

Moja procena je da će to biti Vučić, mada mi to mnogi osporavaju. Zašto to mislim? Zato što bi za svakog drugog kandidata koga bi on lansirao, na primer Tomislava Nikolića, Zoranu Mihajlović, postojala mnogo veća šansa da izgubi na tim izborima. Mogućnost da na tim izborima izgubi Vučić je, po istraživanjima koja sada postoje, značajno manja u odnosu na bilo kojeg drugog naprednjačkog kandidata. Sa svakim drugim naprednjačkim kandidatom, rizik da se izgubi bio bi ogroman. A u slučaju da izgubi, šta se događa? Pad Vlade, jer kohabitacija u tim okolnostima ne bi bila održiva, sigurno bi se išlo na nove parlamentarne izbore na tragu pobede na predsedničkim izborima.

Ukoliko bi Vučić snažno podržao svog kandidata, i uz dobru kampanju, mislite li da bi njegov kandidat opet izgubio?

I tada bi postojao rizik da izgubi. Znači, najmanji rizik za Vučića je da se sam kandiduje. Sudeći po svemu kako se on ponaša u politici, verujem da neće ulaziti u rizike. I mislim da bi to bilo dobro, da s jedne strane imamo Vučića, a sa druge Sašu Jankovića. Pa da se napravi dogovor da ti predsednički izbori budu stvarno demokratski, da imamo dijaloge, raspravu i da ko god izgubi može da kaže – ovo je legitimna pobeda. Tek onda bismo, i to na tragu pošteno organizovanih predsedničkih izbora, postigli integrativnost u našem društvu. A to nam je sada najpotrebnije. Jer, to je put ka stabilnosti, što je najčešće pominjana vrednost u poslednje dve godine ne samo u Srbiji, već i u regionu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---