Autor

6.10.2016. >

Vuk i sedam kandidata

dejan anastasijević

Posle šest krugova glasanja, višemesečni rijaliti šou pod naslovom „Ko želi da bude Generalni sekretar Ujedinjenih nacija?" je konačno završen. Mada je bilo najavljeno da novi gensek treba da bude žena iz Istočne Evrope, pobedio je Antonio Gutereš, sedamdesetogodišnjak iz Portugalije, najzapadnije zemlje kontinentalne Evrope.

Dosad se generalne sekretare birale velike sile, u diskretnim konsultacijama iza zatvorenih vrata, ali ove godine je sistem promenjen, pa se išlo na eliminaciona glasanja. Bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić se odlično držao u prvih pet krugova i bio pri vrhu liste sve dok su pet stalnih i devet nestalnih članica SB glasale anonimno i dok su svi glasovi vredeli isto. Međutim, u šestom, jučerašnjem krugu, stalnim članicama je ilo omogućeno da koriste pravo veta. Jedan veto bi bio dovoljan da ga eliminiše iz trke, ali Jeremić je osvojio tri – od SAD, Britanije i Francuske – i u tome ga je nadmašio samo makedonski kandidat Srđan Kerim, koji je nekako uspeo da protiv sebe ujedini ćak četiri stalne članice SB, što nije malo postignuće.

Jeremićeva kampanja je, po opštoj oceni, bila među najkvalitetnijim. Dok su ostali kandidati ređali uopštene fraze, on je jedini podneo ozbiljan program za reformu UN. Tokom javnih nastupa je uspevao da kontroliše temperament i pazio da nikog ne uvredi, što mu nije uvek polazilo za rukom dok je bio ministar. Tri važna svetska lista – američki Vol strit Džurnal, britanski Telegraf i francuski Figaro su ga podržali kroz uvodničke komentare. Mada ima indicija da je bar jedan od tih tekstova bio plaćen, tojest da se radilo o prikrivenom poliičkom marketingu, to samo dokazuje da su iza Jeremića stajali ljudi sa ozbiljnim uticajem i ozbiljnim parama.

Kako je onda tako maestralno izgubio? Jednostavno, on od početka nije imao šanse. Zapadne sile, a pogotovo SAD, sigurno nisu zaboravile njegova zaklinjanja, iz vremena kad je bio ministar, da će Kosovo ući u UN „samo preko njegovog leša". Nisu zaboravili ni skandale koje je pravio pre tri godine, tokom predsedavanja Generalnom skupštinom UN, kada je u sedište svetske organizacije dovodio trubače da sviraju „Marš na Drinu" i prevrtao stolove u njujorškim kafanama kad Novak Đoković dobije meč. Na kraju, nisu zaboravili ni skandaloznu konferenciju o ulozi međunarodnih sudova za ratne zločine koju je organizovao u UN, na koju je doveo niz jurodivih ruskih i belosvetskih geostratega da sipaju drvlje i kamenje po haškom Tribunalu.

Jeremiću nije pomoglo ni to što je američka ambasadorka u SB bivša novinarka Samanta Pauer, koja je tokom rata u Bosni izveštavala odatle za američki NPR, a posle je na temu Bosne i Srebrenice napisala nagrađivanu knjigu („Problem iz pakla"). Njoj se verovatno nije svidelo kada je Jeremić na pomenutoj konferenciji o međunarodnim sudovima oduzeo pravo na reč predstavnicama „Majki iz Srebrenice" i naredio da ih izbace iz sale.

Američki veto je, dakle , bio neizbežan i Jeremić je to morao znati i pre nego što je odlučio da se kandiduje, a ostala dva su samo prilog. On je svejedno iskoristio novi sistem izbora genseka za ličnu promociju, pre svega u Srbiji gde su mediji, sasvim u duhu rijaliti programa, besomučno navijali za „našeg". Mnogi spekulišu da je cela njegova kampanja bila priprema za kandidaturu za predsedničke izbore u Srbiji sledeće godine, ali on bi u toj trci imao još manje šanse nego u UN, osim u malo verovatnom slučaju da dobije podršku Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.

Šta sad? Jeremić je nakon Guterešovog izbora džentlmenski čestitao pobedniku i rekao da je biti drugoplasirani „veliki uspeh za Srbiju", kao da je nastupao za srpsku reprezentaciju ili na izboru za Mis. U ovoj trci, međutim, nisu se delile srebrne medalje i nema prve pratilje – pobednik je samo jedan. Da li će stečeni publicitet u trci moći da kapitalizuje na domaćem terenu ili na nekom drugom međunarodnom terenu tek ćemo videti, ali nema sumnje da njegova politička karijera nije gotova. Ambicije i novca mu očigledno ne nedostaje, a u politici je to ponekad sasvim dovoljno za uspeh - barem na lokalu, ako već nije moglo globalno.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA