Autor

11.10.2016. >

Istina je prevaziđena

momir turudić

U sirijskom paklu nema strane koja nije okrvavila ruke na civilima, ali na pitanja ko je to učinio do lakata a ko do ramena, kome je taj rat odgovarao i bio potreban, ko je na njega huškao, pravi odgovori će se čekati bar dok se rat ne završi, ako ikada uopšte stignu

U govoru na konferenciji o informacionom ratovanju u Londonu, usredsređenoj na sve veći domet ruskih državnih medija kao što je televizijski kanal Rusija danas (RT), direktor za strateške komunikacije NATO-a Janis Sarts rekao je da Zapad zaostaje u tom sukobu. "Imamo tehnologiju. Markentiški giganti su u našim zemljama. Međutim, i dalje razgovaramo o tome kako nas pritiskaju različiti akteri: Rusija, Islamska država, kao i Kina na suptilniji način," smatra on.

Čudno zvuči Sartsova žalba na zaostajanje u informacionom vojevanju. Nema rata koji su vodile zapadne zemlje predvođene NATO paktom u poslednjih nekoliko decenija koji nije bio prvo informativno obrađen kao sukob dobra i zla, i kao takav dobijen još pre nego što su pale prve bombe, od Iraka 1991. godine do Libije 2013. To što su potonji rezultati intervencija izazvali odijum čak i kod većine onih koji su informativnim obradama verovali, nije zasluga neprijateljske propagande, ni ruske ni kineske ni islamističke, već što su ti rezultati toliko katastrofalni da je to nemoguće sakriti.

Još čudnije od Janisa Sartsa zvuči urednik u časopisu Ekonomist Edvard Lukas, koji je, ako je verovati agencijama, rekao: "Rusija zaista koristi aktuelnu medijsku situaciju gde je istina prevaziđena. Lagaće o stvarima potpuno otvoreno. Rusija razume nedostatke u našim medijima u uslovima posle Hladnog rata - da više vodimo računa o ispravnosti nego istini".

Da je istina prevaziđena i da se otvoreno i besramno laže (odnosno, „više vodi računa o ispravnosti nego istini"), lako je bilo bezbroj puta videti pre, tokom i posle pomenutih intervencija u mnogim svetskim medijima, naročito zapadnim. Daleko od toga da su baš ti mediji patentirali laganje u ratnim uslovima, toga je bilo od kada je veka na svim stranama sveta. Istina, poslednjih decenija je to laganje dignuto na viši nivo zbog razvoja i porasta uticaja medija, ali kao što reče Sarts, marketinški giganti su u zapadnim zemljama, pa je i medijska batina uglavnom tamo.

Reklo bi se da se žalbe zvaničnika NATO-a i Edvarda Lukasa odnose najviše na rat u Siriji, mada povod ni za to nije baš najjasniji. Od 2011, kada je rat u toj zemlji počeo, izgovoreno je na Zapadu bezbroj do besmisla pojednostavljenih reči o sukobu sila mraka oličenih u Bašaru el Asadu i njegovim pristalicama, i sila svetla koje su činili svi njegovi protivnici. Kasnije se ispostavilo da su među ratnicima dobra i Al Kaida, Front al Nusra, Islamska država i mnogi njima slični, pa su se ocene na „dobroj" strani donekle korigovale. Međutim, loši momci ostali su loši, a u mejnstrim zapadnim medijima nema naglašavanja da su jačanju ekstremista najviše doprinele zapadne i arapske zemlje koje su ih proglasile borcima za slobodu i zasule ih parama i oružjem (mada nije malo zapadnih novinara koji o tome otvoreno govore). O tome pričaju i ruski mediji, poput pomenute televizije Rusija danas, ali teško da je njen domet i uticaj veći nego njenih udruženih zapadnih parnjaka. I da, ruski mediji veličaju akcije ruske vojske u Siriji i tvrde da u njima ne stradaju civili, čak ni u trenutnom sravnjivanju Alepa, a da civili stradaju od bombi NATO alijanse, ali zapadna sredstva informisanja tvrde potpuno suprotno, pa ko kome poveruje.

Ako je do neke istine, ono što je izvesno je da u sirijskom paklu nema strane koja nije okrvavila ruke na civilima, ali na pitanja ko je to učinio do lakata a ko do ramena, kome je taj rat odgovarao i bio potreban, ko je na njega huškao, pravi odgovori će se čekati bar dok se rat ne završi, ako ikada uopšte stignu. Samo što kraj deluje beskrajno daleko, mada su svim stranim učesnicima puna usta mira, od Erdogana i Putina do Obame i Olanda. U takvim okolnostima, pred realnim slikama miliona mrtvih, obogaljenih i izbeglih ljudi, kuknjava da neko gubi virtuelni rat zvuči degutantno.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA