---

Ujedinjene nacije su rekle kako se pripremaju za najveći i najkompleksniji humanitarni poduhvat koji će biti nužan jer bitka za Mosul bi milion stanovnika mogla da ostavi bez krova nad glavom. Sve je spremno za novu epizodu iračkog pakla bez kraja

U zoru 17. januara 1991. godine počela je „Pustinjska oluja", napad koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama na Irak, zvanično zbog toga što je iračka vojska okupirala Kuvajt u avgustu 1990. Nekoliko sati posle prvih napada, irački državni radio je emitovao poruku predsednika zemlje Sadama Huseina: "Veliki duel, majka svih bitaka je počela."

Do napada na Kuvajt, SAD i Sadam Husein su bili veliki prijatelji. Tokom iračko-iranskog rata, od 1983. do 1990. godine američka vlada davala je obilnu novčanu pomoć i prodavala iračkom režimu oružje, između ostalog biološko i hemijsko, mada je imala informacije da je Irak od 1983. godine skoro svakodnevno koristio bojne otrove protiv Kurda i Iranaca.

Zalivski rat je bio majka televizijskih ratova i borbene televizijske propagande, prvi direktno prenošen ratni sukob u istoriji, rado gledan širom sveta. Hit su bili snimci kamera montiranih na raketama na kojima je pisalo „Sadamu sa ljubavlju", naročito kada se zarivaju u cilj. O civilnim žrtvama se slabo pričalo i razmišljalo, i ovde i bilo gde, osim u samom Iraku. Predsednik Džordž Buš stariji je 27. februara objavio da je Kuvajt oslobođen, savezničke trupe su prodrle duboko u Irak, ali nisu želele da sruše Sadama Huseina.

U narednim godinama, Irak je bio pod drakonskim sankcijama. Zemlja je bila razorena tokom rata, proizvodnja električne energije je pala za 75 odsto u odnosu na predratnu, uništene su hidroelektrane, fabrike za preradu vode, putevi... Smrtnost je rapidno porasla, naročito smrtnost dece. Konačan bilans umrlih nije nikada precizno napravljen, ali procenjuje se na više stotina hiljada, neki izvori kažu i preko milion. Irak je bio više puta bombardovan od strane koalicionih snaga, najžešće u septembru 1996. (operacija „Pustinjski udar") i u decembru 1998. (operacije „Pustinjska lisica").

Druga invazija Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i još nekoliko država na Irak počela je 20. marta 2003. Opravdanja su bila mogućnosti da Irak razvije nuklearno, hemijsko, biološko oružje, saradnja sa Al Kaidom, kršenja ljudskih prava, uključujući upotrebu bojnih otrova protiv Kurda osamdesetih godina. Bitka za Bagdad proglašena je od strane Amerikanaca „majkom svih bitaka", ali glavni grad Iraka je lako osvojen, pao je 9. aprila. Američki predsednik Džordž Buš junior proglasio je kraj većih borbenih operacija 1. maja.

Sadam Husein je uhvaćen i obešen, zemlja je potonula u more krvi prolivene u sukobima šiita, sunita, Kurda, borbama sa koalicionim snagama. Smenjivali su se izbori i vlade, jedni besmisleniji od drugih. Trupe SAD su predale suverenitet nad zemljom takozvanim lokalnim vlastima 30. juna 2009. godine, ali se krvoproliće nastavilo.

Ekstremističke organizacije koje pre 2003. nisu postojale u Iraku, poput Al Kaide i inih, nabujale su posle Drugog zalivskog rata sejući teror među „nevernicima", u koje ubrajaju sve koji ne dele njihovu drakonsku verziju islama. Jedna od tih organizacija, koja danas nosi ime Islamska država, ojačala je toliko da je prošle godine pod svoju kontrolu stavila veliki deo Iraka, uključujući dvomilionski grad Mosul.

Juče je irački premijer Hajder el Abadi objavio da počela „majka svih bitaka" za oslobođenje Mosula. Iračka vojska je na grad prethodno iz aviona bacila desetine hiljada letaka u kojima se, između ostalog, kaže da nadolazeća vojska neće „ciljati civile", mole se stanovnici da „ostanu kod kuće i ne veruju glasinama koje širi Islamska država". „Ostanite mirni, a svojoj deci recite da je to igra ili grmljavina pre kiše", stoji u letku uputstvo kako postupati kada počne da radi artiljerija i padaju bombe, i dodaje se da žene ne smeju vikati kako ne bi uznemirile decu. „Ako ugledate vojnu jedinicu ostanite na udaljenosti od najmanje 25 metara i izbegavajte bilo kakve nagle pokrete", upozorava letak.

Glavnokomandujući međunarodne koalicije na čelu sa SAD američki general Stiven Taunsend kaže: „Ovo bi mogla da bude duga i teška bitka, ali Iračani su se spremili za nju i mi ćemo stati uz njih." Izveštaji govore da je u samoubilačkom napadu istočno od Mosula poginulo najmanje 70 iračkih vojnika, da militanti ID kopaju rovove i podzemne tunele u samom gradu, da su na glavnim ulicama postavili brojne eksplozivne naprave, pripremili bombaše samoubice, a rovove na ulazu u grad napunili naftom; Rojters tvrdi da su oko nekih četvrti postavljeni veliki betonski zidovi kako bi se zarobili civili koji bi se posle koristili kao živi štit.

Ujedinjene nacije su rekle kako se pripremaju za najveći i najkompleksniji humanitarni poduhvat koji će biti nužan jer bitka za Mosul bi milion stanovnika mogla da ostavi bez krova nad glavom. Sve je spremno za novu epizodu iračkog pakla bez kraja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---