Velike faule napravili su „Nedeljnik" i „Danas". Verovati sumnjivom posredniku, staviti tabloidni naslov da bi se povećala prodaja... Sve su to očajnički potezi koji su reakcija na pritisak. A taj pritisak biće samo jači i preživeće ga samo najjači

Spletom sumanutih okolnosti, za koje je, po mom skromnom mišljenju kriva aktuelna vladajuća većina u Srbiji, deo javnosti medije deli na režimske i tzv. „pristojne". Znate već kako masa vidi stvari: ili je crno ili belo, nema sredine. Lično, sklonija sam teoriji da nijansi ima više od pedeset. Često u tzv. režimskim medijima zablista nešto pametno i čestito, dok u ovim koje smatramo pristojnima ume da se potkrade teška podvala, izmišljotina ili, u najmanju ruku, neproverena informacija.

Dva smo krupna faula imali priliku da vidimo prošle nedelje u ovoj ekipi „pristojnih". Prvo je osporena autentičnost „Nedeljnikovog" intervjua sa Donaldom Trampom, a onda je dnevni list „Danas" na naslovnu stranu, u naslov teksta stavio izjavu zaštitnika građana Saše Jankovića koju ovaj uopšte nije dao.

Više saosećanja imam za „Nedeljnik". Izvinili su se čitaocima te ponudili dve moguće teorije kako je do demantija Trampovog intervjua došlo: ili se Trampov štab predomislio, pa rešio da povuče njegove izjave o Srbima ili ih je posrednik naprosto prevario. Nemam čime to da potkrepim, osim intuicijom, ali verovatnije mi zvuči ova druga mogućnost. Pa opet, imam saosećanje za „Nedeljnik" – nisu ni prvi ni poslednji koji su se zbog velikih ambicija uvalili u nevolju. Sa profesionalne strane gledano, da, ovo jeste težak faul, ali sa ljudske i kolegijalne, razumem želju za ekskluzivom, trud i zalaganje. Uostalom, pošteno su se izvinili.

Mnogo me više muči „Danas". Objavili su na naslovnoj strani naslov „Janković odlučio da bude nezavisni kandidat". Iz teksta se vidi da sam Janković ništa nije odlučio, a i ako jeste, nikome to nije rekao. Reč je o „izvorima iz opozicionih stranaka" koji su ovo izjavili za „Danas". Na Jankovićev demanti, umesto izvinjenjem, uredništvo ovog dnevnog lista je odgovorilo polemičkim tekstom. Svakako da na to imaju apsolutno pravo. No, međutim, iz tog je odgovora ispalo kao da Janković ima problem sa čitavim objavljenim tekstom, a ne sa naslovom. Naslov je, drage kolege, problem, jer je neistinit, nepotvrđen i krajnje sumnjiv.

Međutim, da li treba da budemo besni na medije za koje inače znamo da rade pošteno, odgovorno i profesionalno? Čitaoci možda imaju pravo na to. Medijske organizacije i udruženja dužna su da štite kodeks i principe etičkog novinarstva, pa i oni imaju pravo da reaguju sa neodobravanjem.

Ja, međutim, ovu stvar gledam iz pozicije obične novinarke, koleginice koja jede isti hleb. I posle oba ova slučaja, osećam dužnost da javnosti napomenem: pritisak i očaj u kom su oni mediji koje volite da smatrate pristojnima i čestitima toliko su strašni i veliki da, iako ne opravdavam, razumem ovakve očajničke poteze. Verovati sumnjivom posredniku, staviti tabloidni naslov da bi se povećala prodaja... Sve su to očajnički potezi koji su reakcija na pritisak. A taj pritisak biće samo jači. I preživeće ga samo najjači.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST