Politika i društvene mreže >
Javi Đuri da blokira Fejsbuk
Sve veći broj korisnika Fejsbuka iz Srbije žali se da su im profili na ovoj mreži suspendovani zbog fraza i parola uperenih protiv vlasti i premijera lično
U poslednjih nekoliko nedelja korisnici društvenih mreža u Srbiji mogli su da primete da se povećava broj onih koji tvrde da su blokirani na Fejsbuku (FB), najpopularnijoj društvenoj mreži na svetu, koja ima više od 1,7 milijardi korisnika. Većina njih svoje neugodno iskustvo privremenog ili trajnog isključenja sa FB dovodi u vezu sa vladajućim SNS-om i njegovim liderom, predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem.
Naime, svi oni koji su govorili za "Vreme", kao razlog svog blokiranja navode jedan od sledećih razloga: upotrebu sintagme "Vučiću, pederu", za koju predsednik Vlade svako malo ističe da mu uopšte ne smeta; opšte protivljenje vladajućoj stranci i njenoj politici; ali i pojedine, specifične teme koje "žuljaju" naprednjačku većinu. Sumnje na aktuelnu vlast nisu bez osnova: još od početka 2014. godine i slučaja "Feketić", kada su građani iskusili uporno brisanje šaljivog video-klipa sa Vučićem u glavnoj ulozi (vidi "Vreme" br. 1205, tekst "Hrani Simu pa šalji na Tviter"), jasno je da vlast koristi sve moguće prilike da sklanja medijske sadržaje koji joj ne odgovaraju – mnogo je takvih primera, od sajta "Peščanika" pa nadalje. Iako je za slučaj "Feketić" odgovornost za skidanje sadržaja preuzeo RTS (isti RTS koji bez problema dozvoljava da SNS na svom Jutjub kanalu postavlja autorske emisije javnog servisa), pripadnici internet-tima SNS-a hvalili su se svojim mogućnostima za brzo uklanjanje nepodobnog sadržaja, te je ovaj slučaj nedvosmisleno bio režiran od strane vlasti.
Tako, Vladan Slavković, funkcioner kraljevačkog Lokalnog fronta, koji je na aprilskim izborima ove godine ušao u lokalni parlament, kaže da je na FB blokiran dva puta, prvo na 24, pa na 72 sata. "Mislim da je FB uvrstio reč ‘peder’ kao nepoželjnu i da je automatski uklanja. FB je obrisao moje postove uz obrazloženje da su uvredljivi. Pisao sam im da ti postovi ne izlaze izvan okvira slobode govora. Štaviše, neki su bili promotivni tekstovi o LGBT populaciji i o romskoj zajednici. Posle drugog obrisanog posta i blokade, obrisao sam sve postove na kojima je korišćena reč ‘peder’. To sam uradio jer mi je FB već osam godina najaktivniji pogled u svet, što zbog informacija, što zato što se tamo negde nalazi moja raseljena ekipa", kaže Slavković.
Luka Maksimović, alias Ljubiša Preletačević Beli, lider pokreta "Sarmu probo nisi", koji je na lokalnim izborima u Mladenovcu sa listom "Beli – Samo jako – Luka Maksimović" osvojio drugo mesto iza SNS-a, već je dospeo u medije sredinom oktobra, zbog toga što mu je FB ukinuo nalog. Kako kaže za "Vreme", nije dobio nikakvo obaveštenje ili upozorenje. "Lični profil Ljubiša Preletačević, koji je imao 5000 prijatelja i više od 10.000 pratilaca, ukinut je sat vremena nakon što sam podelio link sa tekstom ‘Sa kim "ratuju" moji odbornici?’. Podneli smo zahtev za vraćanje naloga, objašnjavali smo ko je Beli, i sada čekamo odgovor. Pretpostavljam da je postojao ogroman broj prijava u vrlo kratkom vremenskom roku", kaže Beli za "Vreme".
Osim Belog i Slavkovića, novinaru "Vremena" se putem društvene mreže Tviter javilo još ljudi da ispriča svoje slučajeve, odnosno kako su oni bili blokirani. Tu je bilo nekoliko njih kojima je FB izdvojio "Vučiću, pederu" postove kao neprihvatljive, navodeći da su ubeđeni da ih je prijavila "armija botova". Jedan od korisnika Tvitera, koji svoju priču potkrepljuje snimcima ekrana koje je napravio pre brisanja, tzv. skrinšotovima, navodi da je svaki put kada je pokrenuo neku osetljivu temu, imao problem sa FB: "Imao sam FB profil koji sam vodio pod lažnim imenom (Saobraćajna Kamera). Nakon pisanja blog posta koji je imao baš veliku čitanost, na temu nepropisnih znakova ‘Belgrade Waterfront’, prvi put sam upozoren da unesem pravo ime i prezime. Promenio sam u ‘Vozi Bezbedno’ i sve je bilo u redu neko vreme dok nisam ‘napao’ AMSS zbog fotografije iz kampanje koju su imali, na kojima neke devojke prave selfi u autu bez vezanih pojaseva. Ovo za AMSS je posebno zanimljivo jer je, zbog iste teme, obrisan čitav članak na B92, uključujući video-prilog sa profesorom Vujanićem. Tada mi je FB onemogućio pristup profilu dok ne uploudujem dokaz o identitetu. To nisam hteo ni mogao da uradim jer se, fakat, ne zovem ni onako ni ovako, tako da mi je profil blokiran", kaže ovaj korisnik.
Nešto ranije, u avgustu ove godine, i zaštitnik građana Saša Janković doživeo je neprijatnost sa svojim Jutjub nalogom. "YouTube je blokirao kanal sa svim TV nastupima ombudsmana RS ‘usled prijava mnogobrojnih korisnika zbog uvredljivog/nasilnog sadržaja’", napisao je 19. avgusta na svom Tviter nalogu ombudsman. Ovaj njegov tvit je praćen sledećim: "Nakon što je YT nalog bio suspendovan, žalili smo se. Žalba je odbijena 12. avgusta. Ipak, Kanal je vraćen!? HVALA."
Nije daleko od pameti da se pomisli da je, nakon jezive kampanje protiv zaštitnika građana tokom cele 2015. od strane cele medijsko-političke mašinerije, naprednjačka vlast preko "zabrinutih građana" našla još jedan način da napakosti Saši Jankoviću. Uostalom, u poslednjim mesecima primetan je sve veći napor naprednjaka da kontrolišu društvene mreže, naročito Tviter – ovo bi se moglo računati u jedan od tih pokušaja.
Ovim slučajem se bavila i SHARE fondacija, jedna od članica evropske mreže za zaštitu prava i sloboda u digitalnom okruženju (EDRi). "SHARE fondacija je obavestila koordinatore o ovom slučaju. Na zajednički upit, iz briselskog sedišta odeljenja za politike kompanije Google stiglo je uveravanje da se Jutjub nalozi ili pojedinačni video-klipovi ne uklanjaju automatski, bez obzira na broj prijava. Kako se navodi, pregledom sadržaja i prijava bave se ljudi a ne mašine, pa se svakim pojedinačnim slučajem odgovarajući tim bavi posebno. Odluka o suspenziji dostavlja se vlasniku kanala, kao i obaveštenje o eventualnom vraćanju sadržaja. Izostanak odgovarajućeg obaveštenja Ombudsmanu ocenjen je kao nenameran propust, a ne praksa", piše SHARE na svom sajtu.
Međutim, nije se na udaru našla samo "građanska" Srbija. Kako pišu "Novosti" od 23. oktobra, njihovoj redakciji se obratilo "nekoliko korisnika društvene mreže Fejsbuk tvrdeći da su dobili privremenu zabranu korišćenja svojih naloga zbog objavljivanja slika Ratka Mladića i Radovana Karadžića". "Novosti" prenose i zaključak neimenovanog administratora "koji je doživeo slično iskustvo": "Problem je najverovatnije nastao agresivnom kampanjom bošnjačkih i hrvatskih udruženja. Oni su administraciju Fejsbuka verovatno zatrpali velikim brojem žalbi u kojima se navodi da su fotografije ratnih lidera Republike Srpske zapravo ‘govor mržnje’, iako suđenje Ratku Mladiću još nije ni završeno."
Ako zanemarimo da neimenovani administrator, zgodno, nije pomenuo Radovana Karadžića, koji jeste osuđen, i to na 40 godina zatvora, valja se zapitati: šta se to događa na društvenim mrežama u Srbiji? Da li besni nevidljivi onlajn rat vlasti protiv građana, ili možda međunarodni sukob, a preko leđa FB i njegovih korisnika, ili je reč o automatizmu kojim FB masovno uklanja sadržaje koje smatra neprikladnim, ponašajući se kao svemoćni urednik mreže sa više od 1,7 milijardi korisnika?
Jednoznačnog odgovora (još) nema, ali za bolje shvatanje konteksta potrebno je, što reče predsednik Vlade, uključiti elemente inostranosti. Naime, još u martu 2016, odmah nakon terorističkih napada u Briselu (i pre toga u Parizu), četiri gigantske internet kompanije – Fejsbuk, Tviter, Jutjub i Majkrosoft – u saradnji sa Evropskom komisijom (EK) uključile su se u stvaranje onlajn "kodeksa ponašanja" (code of conduct), koji bi bio usmeren na borbu protiv rasizma i ksenofobije u Evropi. Prema ovom kodeksu, borba protiv "nelegalnog govora mržnje" trebalo je da bude razvijena do juna 2016, a govor mržnje je definisan kao "javno podsticanje na nasilje ili mržnju, usmerenu protiv grupe osoba ili člana neke grupe definisane rasom, bojom, religijom, nacionalnim ili etničkim poreklom". U isto vreme, ovim kodeksom pomenute kompanije i EK istakle su i potrebu za odbranom prava na slobodu izražavanja, citirajući presudu Evropskog suda za ljudska prava iz 1976, da je pomenuta sloboda primenljiva "ne samo na ‘informacije’ i ‘ideje’ koje se smatraju bezopasnim ili neutralnim, već i na one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju državu ili bilo koji deo stanovništva". Moguće je da je brisanje nekih FB naloga u Srbiji posledica ovog dogovora.
U avgustu je Tviter objavio da je od februara suspendovao 235.000 naloga zbog promocije terorizma. Međutim, u septembru je Fejsbuk dospeo u žižu javnosti, kada je u više navrata uklanjao fotografiju iz Vijetnamskog rata, na kojoj, među ostalom decom, gola devetogodišnja devojčica beži od američkog napada napalmom. Razlog – dečija golotinja. Reagovala je i norveška premijerka Erna Solberg – uzalud, jer je i njen post obrisan. Ipak, nakon snažnog pritiska javnosti, FB je dozvolio objavljivanje ove slike. Pre samo nekoliko dana, 24. oktobra, dva potpredsednika kompanije Fejsbuk saopštili su da će početi da dozvoljavaju više postova koje ljudi smatraju važnima, ili da su u javnom interesu, iako "možda oni krše naše standarde".
Čekamo da vidimo kako će se ova promena odraziti na korisnike u Srbiji. Do tada, izgleda da će se onlajn rat nastaviti.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Tema broja >
Crna Gora, CIA i špijuni u rukama
Miloš Vasić -
Crna Gora – "Državni udari" Mila Đukanovića >
Dva oka u glavi
Dušica Tomović -
Intervju – Filip Ejdus, politikolog >
Vreme je da neko upali svetlo
Ivana Milanović Hrašovec -
Zoran Čičak za "Vreme" posle optužbe Aleksandra Vučića da je špijun >
Anatomija izdajnika
Zoran Čičak -
Socijalna politika >
Igra sablasnih brojeva
Zoran Majdin -
Mediji i politika >
Novi prilozi istoriji beščašća
Tamara Skrozza -
Socijalna zaštita u Nemačkoj >
Zaostavština Gerharda Šredera
Nemanja Rujević -
Položaj verskih manjina >
Svako bi menjao svet, a niko sebe
Jelena Jorgačević -
Intervju >
Jelena Nestorović:Odgovornost je na društvu
J. Jorgračević -
Lični stav >
Širom zatvorenih vrata
Savo Pilipović -
Evropske integracije Srbije (13) >
Socijalna i industrijska politika
Katarina Stevanović -
Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija Hemofarma >
Čekajući pretpostavljenog donora
Biljana Vasić