NAROD BIRA: Presednički kandidati koji su podelili Ameriku

SAD – Predsednički izbori >

Pomerena Amerika

Izborna bitka između Hilari Klinton i Donalda Trampa promenila je Sjedinjene Američke Države. Pomerene su granice političke korektnosti, zemlja nije bila toliko podeljena još od građanskog rata. Bilo da se u trenutku kada čitate ovaj tekst za selidbu u Belu kuću spremaju šovinistički, rasistički klovn" Tramp ili "licemerna, lažljiva" Klintonova, Americi predstoji period preispitivanja. Na kraju, 45. predsednik SAD postao je Donald Tramp

Za "Vreme" iz Vašingtona i Milvokija

"Prvi put u životu stidim se što sam Amerikanac", kaže penzionisani socijalni radnik na putu ka sedištu Republikanske partije u okrugu Ozaki, neposrednom susedstvu okruga Milvoki. Milvoki i Ozaki su jedan do drugog i teško da, u neko drugo vreme, možete da primetite razliku. Neobično topla jesen, netipična za srednji zapad SAD, idilična predgrađa, kuće bez ograda, jata divljih gusaka, jeleni koji noću jedu baštenske biljke i nerviraju ljude. U vreme predizborne kampanje, međutim, razlika je više nego očigledna. Dok se vozite kroz gradiće u okrugu Milvoki (čiji je centar istoimeni grad), ispred skoro svake kuće jasno su istaknuti transparenti "Hilari i Kejn". Znate da ste prešli u Ozaki kad vidite da su pred kućama načičkani transparenti na kojima piše "Tramp i Pens". Kejn i Pens su kandidati za potpredsednike, i sudeći po onome što je potpisnica ovih redova dosad videla i čula, glasačima obe stranke ulivaju više poverenja nego predsednički kandidati.

Vratimo se na početak priče: otkud jednom Amerikancu sa srednjeg zapada, iz duboke dubine Sjedinjenih Američkih Država, ideja da se poveri potpunoj strankinji i izjavi da se stidi što je Amerikanac? Imajmo u vidu da je reč o društvu u kome se patriotizam podrazumeva, te da je ovo prilično teška izjava kad dođe iz američkog društva i američke kulture. Pre svega, predsednička kampanja traje skoro godinu dana i ljudima je već iza-šla na nos. Drugo, Hilari Klinton i Donald Tramp su najnepopularniji kandidati u istoriji američkih izbora. Osim toga, većina sagovornika "Vremena" slaže se da ovako prljavu i nepoštenu predsedničku kampanju nisu imali nikada.

PRLJAVA KAMPANJA: Nama u Srbiji, prljava kampanja, otvoreno vređanje i ozbiljne optužbe na račun kandidata dođu kao "dobar dan". U SAD stvari su drugačije. Građani su naviknuti na dosadan i civilizovan način komunikacije. Primera radi, kada je u primarnim izborima republikanaca u trci za predsedničku kandidaturu Donald Tramp svog konkurenta Teda Kruza nazvao "lažovom", to je bio nezapamćen skandal. Teško je dočarati šta bi bio srpski pandan ovakvom skandalu. Možda tuča pred kamerama sa nanošenjem teških telesnih povreda. Gotovo svi sagovornici "Vremena", a oni se kreću u rasponu od običnih građana srednje klase do univerzitetskih profesora političkih nauka i eksperata za izborne kampanje, kažu da je jedna od debata u prethodnoj kampanji, između Baraka Obame i Mita Romnija, bila na ivici skandala, jer su između redova implicirali da onaj drugi ne govori istinu. Međutim, Tramp je ozbiljno pomerio granice kad je Kruza javno nazvao lažovom.

Sve ovo može da zvuči neuverljivo, s obzirom na to da su u SAD dozvoljeni i predizborni spotovi u kojima se otvoreno blati protivnik. Međutim, takve video-poruke su uglavnom zasnovane na činjenicama, a ne na kvalifikacijama. Za razliku od svih prethodnih, ovu predsedničku kampanju obeležile su ozbiljne optužbe koje dolaze sa obe strane. Tramp se nalazi pod sumnjom da je tokom poslednjih tridesetak godina seksualno napastvovao ili uznemiravao najmanje dvanaest žena koje su tokom kampanje javno progovorile o tome. S druge strane, Hilari Klinton se ponovo našla pod istragom FBI-ja zbog korišćenja privatne imejl adrese za službene prepiske u vreme dok je bila državna sekretarka.

Ovo poslednje unelo je dodatnu prljavštinu u ionako štrokavu kampanju. Tradicionalni glasači Demokratske stranke sada zaziru od Hilari jer ostavlja utisak tajnovite i "mutne" osobe, a Amerikanci cene transparentne i pouzdane predsedničke kandidate koji neće slati naokolo državne tajne i poverljive dokumente. S druge strane, istraga koju je FBI pokrenuo tokom kampanje, naprasno je zatvorena dan pred izbore, a Hilari Klinton oslobođena svih optužbi. Međutim, ovde je došlo do malo žešće politizacije FBI-ja. Naime, istraga protiv Hilari Klinton zatvorena je još letos, kada je direktor FBI-ja Džejms Komi javno saopštio da u njenim mejlovima nema elemenata krivičnog dela. Tramp je ovo iskoristio ne bi li, gde god se zaustavio tokom kampanje, pričao kako FBI zataškava krivična dela protivkandidatkinje. Republikanac Komi obavestio je 28. oktobra Kongres da su pronađeni novi mejlovi i da je Klintonova ponovo pod istragom. Izgleda da je FBI dovoljno brz i efikasan da za manje od nedelju dana detaljno prouči 650.000 novootkrivenih poruka, ponovo utvrdi da nema krivičnih dela i ponovo oslobodi Klintonovu svake sumnje.

Birače je ovo samo dodatno razbesnelo. Trampovi glasači šize jer su se nadali da će Hilari biti uhapšena, dok njeni glasači gutaju knedlu i ipak nameravaju da joj daju glas, iako je ne smatraju pouzdanom.

DVE MILIJARDE DOLARA: Zaključno sa izbornim danom, 8. novembrom, dve najveće stranke potrošile su na kampanju ukupno dve milijarde dolara, najviše u istoriji SAD. Građani ovo mahom smatraju bačenim novcem. Ogroman deo ove sume otišao je medijima za predizborne spotove, a u samom finišu kampanje došlo je do problema, jer su takmaci želeli da kupe još propagandnog prostora na televizijskim mrežama, ali je ponestalo slobodnih sekundi za emitovanje reklama. Donekle iznenađuje da su demokrate uložile više novca u medijsku kampanju nego republikanci, međutim, razlog je prost: krupan biznis se ogradio od Trampa i usmerio donacije na Hilari. Drugi razlog je taj što su javni nastupi Donalda Trampa bili medijski atraktivniji, pa je dobijao više neplaćenog prostora u medijima. Mediji su ga toliko pratili jer se nikad nije znalo kad će, gde i šta da lupi, a on im je uzvraćao tako što je bio vrlo darežljiv u lupetanju i ispaljivanju skandaloznih izjava. Istina, uglavnom je dobijao negativan publicitet, ali za njega je i to bolje nego nikakav publicitet.

Ipak, posle optužbi za seksualno uznemiravanje i činjenice da su gotovo svi ugledniji američki magazini, odnosno njihovi uređivački kolegijumi, podržali Hilari Klinton, još jedna stvar se dogodila prvi put u istoriji SAD; na izbornim konvencijama, Trampove pristalice otvoreno su izviždale pojedine medije i novinare. Onom delu američke javnosti koji je dobro obavešten i verziran u političke prilike, ni mediji ni političari nisu naročito prirasli srcu, ali ako treba da biraju ko im je draži, radije će izabrati medije. Stoga je ovo izazvalo još jedan talas zgražavanja među pristalicama obe partije.

Kada smo kod medijske podrške, tu ima još jedno "prvi put u istoriji". Među brojnim magazinima koji su podržali nekog od predsedničkih kandidata, prvi put se našao modni časopis "Vog" (Vogue). Ana Vintur, glavna urednica američkog "Voga", modna ikona, poslovično hladna i beskrupulozno ambiciozna, žena koja je inspirisala autorku knjige Đavo nosi Pradu, odlučila je da javno podrži Hilari Klinton.

KRAJ JE BLIZU: Za razliku od srednjeg zapada, koji se još drži koliko-toliko civilizovano, mada je tradicionalno naklonjeniji republikancima, i istočna i zapadna obala pate od žestokih društvenih podela. Za nas u Srbiji to je odavno već viđeno, ali Amerikancima je prilično traumatično to što deca i roditelji vrište jedni na druge za vreme večere jer će glasati za suprotne strane. Komšije se gledaju ispod oka, čitave familije se svađaju i vređaju na Fejsbuku...

Pripadnica jedne male hrišćanske neprofitne organizacije u Atlanti, Džordžija, ekskomunicirana je iz kongregacije jer jedina ne želi da glasa za Trampa. Čak je bila pozvana na razgovor kod paroha, a nekadašnji prijatelji joj šalju uvredljive i preteće poruke preko društvenih mreža. Iako je podržao Hilari Klinton, američki magazin "Tajm" najnovijom naslovnicom možda najbolje ilustruje koliko je svima u SAD muka od predizborne kampanje. Na naslovnoj strani Hilari Klinton i Donald Tramp stoje jedno pored drugog i drže natpis: "The end is near". U prevodu: kraj je blizu, što zvuči i utešno i uznemiravajuće, u zavisnosti od ugla posmatranja.

Gotovo celo izdanje "Tajma" posvećeno je izborima, uz neskrivenu naklonost prema Hilari, ali i uz detaljan pregled kampanje od početka do kraja, uz podsećanja na prelomne trenutke i obimnu analizu podela koje su ovi izbori izazvali.

IZBORNI BIZNIS: Ako ne uključite TV ili računar, može vam se dogoditi da i ne primetite da je predizborna kampanja u toku, naročito ako se nalazite u visoko urbanizovanim delovima Vašingtona i Milvokija. Centri američkih gradova po pravilu su ispunjeni poslovnim zgradama, pa stranački aktivisti tu nemaju šta da traže. Prava zabava je u predgrađima i manjim gradovima. Ali ni tamo nema šanse da vas sa zidova i bilborda zaskaču kandidati. Jedine spolja vidljive oznake su transparenti koje ljudi sami stavljaju u dvorišta. Naravno, kupuju ih, jer tako doniraju sredstva za kampanju. Štaviše, propagandni materijal se uopšte ne deli besplatno. Bedževi, zastavice, majice, kačketi, duksevi – sve je isključivo namenjeno prodaji. Demokrate su nešto bolji trgovci, jer su u svakom okrugu angažovali lokalne umetnike da dizajniraju bedževe. Pojedini, naročito oni koji su aluzija na Trampove izjave o ženama i imigrantima, traženiji su. Shodno tome, oni su i skuplji – dok druge bedževe možete da kupite za tri dolara po komadu ili dva komada za pet dolara, oni najtraženiji koštaju isključivo pet dolara po komadu. Ima ih u dve verzije, ružičastoj sa natpisom Nasty woman vote H (grozna žena glasa za Hilari) i plavoj na kojoj piše Bad Hombre vote H (loš čovek glasa za Hilari). U oba slučaja reč je o Trampovim "biserima" na račun žena i imigranata.

Republikancima slabije ide sa prodajom propagandnog materijala. Uzrok tome je prilično loše odabran slogan za kampanju Donalda Trampa: Make America Great Again – "Učinimo Ameriku ponovo velikom/sjajnom". Za naciju patriota, bez obzira na to da li su im draže demokrate ili republikanci, ovaj slogan je uvredljiv, jer većina smatra da Amerika već jeste i velika i sjajna. Osim što slabije prodaju materijal, republikanci su manje aktivni i u kampanjama od vrata do vrata. Ruku na srce, sa ovakvom medijskom atrakcijom kakva je Tramp, nikakva pešačka kampanja im nije ni potrebna.

U trenutku pisanja ovog teksta (utorak ujutru) biračka mesta u SAD još nisu ni otvorena. Kada ovaj tekst bude pred čitaocima, rezultati će biti uveliko poznati. Ko god da pobedi, jedno je izvesno: demokrate će kroz ovu kampanju proći neoštećene iznutra, dok republikance čeka teška debata o tome kako im se dogodio Tramp. Čak i u slučaju da on pobedi, partija bi mogla da se podeli, jer, u decentralizovanom partijskom sistemu kakav je američki, republikanci jesu konzervativni, ali to ne znači da su rasisti, šovinisti i ženomrsci poput Trampa. Proces koji je u ovoj stranci počeo sa "čajankom" i njihovom paradom živopisnih likova, mogao je da se okonča samo pojavom potencijalno opasnog klovna kakav je Donald Tramp.

Što se demokrata tiče, ovo je prilika da još jednom nešto urade prvi put. Sa Obamom su dobili prvog crnog predsednika. Ako Hilari Klinton pobedi, biće prva žena na čelu SAD. Ima samo jedna kvaka: mnogo je manji procenat žena koje nju podržavaju od procenta Afroamerikanaca koji su bili za Obamu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---