---

Istraživanje javnog mnjenja Srbije, oktobar 2016. >

Zabrinjavajući nalazi

Omnibus istraživanje javnog mnjenja realizovano je u oktobru 2016. godine na reprezentativnom uzorku od 1500 ispitanika, putem neposrednog ličnog intervjua ("licem u lice"). Istraživanje je osmislio, realizovao i interpretirao istraživački tim Istraživačko-izdavačkog centra Demostat, kojim je rukovodio Srećko Mihailović, sociolog

Generalno gledano, nalazi ovog istraživanja više su za brigu nego za radovanje. Bliži uvid u percepcije, osećanja, vrednovanja i mišljenja građana Srbije, omogućavaju da svako u njima vidi i nešto dobro i nešto loše, a prema svom viđenju društva i politike. Shodno ovoj tvrdnji, izabrao sam sedam, po mom mišljenju, veoma zabrinjavajućih nalaza. To što većina ovih fenomena o kojima nalazi govore, nije nova, ne smanjuje potrebu za njihovom analizom, za analizom posledica i za sagledavanjem mogućnosti da se stvari promene nabolje.

1. Veoma je veliki broj autoritarno orijentisanih građana Srbije

Autoritarno je tri petine (61%), nije autoritarno tek 11%, a tu je i 28% koji ne znaju baš najbolje o čemu je reč. To su oni građani koji mešaju autoritarno i ono što nije autoritarno; oni to ne razlikuju, pa istovremeno prihvataju i smatraju dobrim tvrdnje koje indiciraju i autoritarnu i neautoritarnu orijentaciju. Odnos između broja autoritarnih i broja neautoritarnih ispitanika je 6:1.

2. Znatna je etnička distanca prema narodima u okruženju,

a najverovatnije i prema etničkim manjinama u Srbiji. Na pitanje koliko su narodu kojem vi pripadate bliski narodi u okruženju, sumarno gledano, 43% je odgovorilo da su ti narodi udaljeni, a 10% da su bliski. Gotovo polovina ispitanika (47%) ima pomešana viđenja odnosa svog prema drugim narodima u okruženju. Odnos između broja ispitanika koji procenjuju udaljenost između naroda kojem pripadaju i naroda u okruženju, naspram onih koji primećuju odnose bliskosti, iznosi 4:1.

3. Dominacija zbrkanog odnosa prema demokratiji kao vrednosti.

Petina ispitanika ima pozitivan odnos prema demokratiji kao vrednosti, četvrtina negativan, a čak 56% ispitanika nije u stanju da razluči demokratsko od nedemokratskog.

4. U distribuciji društvene moći percipiran je veoma nizak rang institucija društva i države

(pretposlednje mesto među deset nosilaca moći), a ovom treba dodati i gotovo zastrašujuće nizak rang Skupštine Srbije, ona je tek na petom mestu među deset nosilaca političke moći. Doduše, možda to što polovina ispitanika u ovom organu zakonodavne vlasti vidi koncentraciju moći i uticaja, i nije tako loš rezultat, pogotovo kada se ovaj nalaz uporedi sa standardno niskim poverenjem građana u Skupštinu Srbije.

5. Percipiran je visok rang "stranog faktora" u distribuciji društvene moći

(MMF i Svetska banka su na drugom mestu – odmah iz Vučića, institucije EU su na četvrtom, strane ambasade na sedmom, a strane kompanije u Srbiji na osmom mestu).

6. Izražena je distanca prema politici i prilično je raširen antipartizam

Tri petine ispitanika (62%) je apolitično ili antipolitično, nepuna trećina (31%) je zainteresovana i nastoji da bude u toku političkih zbivanja, a samo 7% je osrednje ili nešto više aktivno. Čak 85% ispitanika izjavljuje da je njihov uticaj na politiku nikakav ili mali, a 7% da je osrednji ili veliki. Antipartizam je prilično raširen i verovatno je da takav odnos prema partijama produkuje antipolitičke stavove i ponašanja (na primer, gotovo petina ispitanika tvrdi da ne podnosi političke partije). Negativan odnos prema političkim partijama pokazuje 56% ispitanika, a pozitivan tek 5%, dok su kod preostalih 39% ispitanika pomešani pozitivni i negativni stavovi prema partijama. Odnos između broja ispitanika koji imaju negativan i ispitanika koji imaju pozitivan odnos prema političkim partijama iznosi 11:1.

7. Raširenost su strahovi – građani se pre svega plaše bolesti i neizvesne budućnosti

– četiri petine građana ima neke strahove, naspram petine "neustrašivih".

* * *

Nasuprot istraživačkim nalazima koji pobuđuju brigu, ohrabruju nekoliki nalazi koji ukazuju na pozitivne trendove. Čak i da su ovi znaci pozitivnih kretanja dobri samo zato što je stanje doskora bilo gore nego što je sada, dobro je!

1. Većina građana Srbije kaže da živi osrednje ili dobro

– takvih je tri četvrtine naspram jedne četvrtine koja kaže da živi loše. Međutim, isti je postotak građana koji kažu da žive dobro (27%) i onih koji kažu da žive loše (26%). Dobro je, ipak, što gotovo polovina građana kaže da živi (barem) osrednje!

2. Gotovo polovina građana je zadovoljna životom

(48% je zadovoljno naspram 20% onih koji su nezadovoljni). U ocenama od jedan do pet, prosečno zadovoljstvo iznosi 3,30, gotovo isti nivo zadovoljstva građana utvrđen je proletos i u Hrvatskoj (Pilarov barometar, proleće 2016). U istraživanju Quality of Life – Fact and Views iz 2013. godine, u ocenama od 1 do 10, Srbija je među 32 evropske zemlje bila na začelju sa 4,9 jedino je bila ispred Bugarske (4,8).

3. Većina građana ima nadu i druga osećanja pozitivne energije

– ta osećanja karakterišu nešto više od polovine građana (54%), naspram dve petine (40%) onih koje karakterišu osećanja negativne energije (zabrinutost i strah, nemoć i pesimizam, ravnodušnost). Nada se javlja kao jedina mogućnost da se razbije determinizam borbe za egzistenciju; ona je breša za izlaz iz borbe za opstanak, pa makar trenutačan, virtuelan i manje ili više utopijski. Otuda je nada pogodna za manipulaciju, za svojevrsnu političku trgovinu; njena zavodljivost košta, i oni kojima je samo ona preostala, moraju da plate punu cenu. I pored svega, dobro je što od petoro nas, dvoje imaju nadu i veruju da će biti bolje!

4. Osećaj potentnosti je relativno raširen

Trećina ispitanika sebe vidi kao moćne pojedince, suprotni osećaj, osećaj bespomoćnosti obeležava četvrtinu ispitanika, dok pomešani osećaji potentnosti i bespomoćnosti karakteriše nešto više od dve petine ispitanika.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---