---

Proevropski kandidat dobio je predsedničke izbore u Austriji, antievropski populisti pobedili su na referendumu u Italiji. Fudbalskim rečnikom rečeno: u 3. kolu Zapadne demokratske lige odigrane u nedelju 4. decembra Umerene snage i Populisti odigrali su nerešeno 1 : 1. S tim što pobeda u Italiji ima veću težinu

Posle Brexita i predsedničkih izbora u SAD među političkom nomenklaturom zapadnog sveta zavladao je strah od demokratije. Svaki izlazak građana na birališta pretvorio se u ogorčenu bitku sistemskih i antisistemskih snaga. S jedne strane bledi, bezidejni, neubedljivi predstavnici mejnstrim političkih partija koji su još na početku finansijske krize poklekli pred finansijskim kapitalom i bankama koje su se kockarskim spekulacijama dovele na rub propasti, koji su račun za njihovo spasavanje ispostavili poreskim obveznicima, demohrišćanski i socijaldemokratski političari ideološki do neprepoznatljivosti stopljeni u neoliberalnom kapitalizmu; s druge strane uglavnom desni, ali i levi populisti, koji besno dovode u pitanje postojeći sistem i targetiraju egzistencijalne strahove osiromašene srednje klase i mladih ljudi koji ne vide nikakvu perspektivu, među kojima vladaju ogromna nezaposlenost i nezadovoljstvo.

Ova borba preselila se i u Austriju gde su se u nedelju posle mnogo peripetija održali ponovljeni, odloženi predsednički izbori, koji u normalnim okolnostima jedva da bi nekoga zanimali. Još u prvom krugu došlo je do senzacije, jer se po prvi put u drugi krug nisu plasirali kandidati socijaldemokrata ili demohrišćana, već bivši šef Zelene partije Aleksander van der Belen i kandidat desno-populističke Slobodarske partije Norbert Hofer. Time su se predsednički izbori neočekivano pretvorili u plebiscit o pogledu na svet i pravac u kome Austrija treba da se kreće: energični Hofer (45), manekenskog izgeda zagriženo je zastupao zatvaranje zemlje, "manje Evrope", slabljenje institucija Evropske unije, nacionalizam na granici šovinizma, protivio se prihvatanju izbeglica; sa druge strane smireni profesor u penziji, sa bradicom i cigaretom u ustima Van der Belen (72) zastupao je građanske ideje, ravnopravnost različitosti, otvaranje zemlje, jačanje EU i dobrodošlicu izbeglicama sa Bliskog istoka i iz Afrike.

Zbog toga su posle spektakularnih pobeda desnih populista u Velikoj Britaniji i SAD sve oči bile uprte u malu Austriju. Nametnulo se pitanje: da li se desni populizam i ksenofobija (reč godine 2016.) šire nezaustvljivo kao prerisjki požar?

Zaustavljeni su, makar privremeno. Van der Belen je dobio sa solidnom razlikom od preko tri procenata. Umereni profesor izborio se protiv populističkih, zapaljivih parola, naznaka da bi Austrija eventualno mogla i da izađe iz EU, da održi referendum o uvođenju smrtne kazne…. „Čitavoj Evropi pao je kamen sa srca", izjavio je potpredsednik nemačke vlade i šef socijaldemokrata Sigmar Gabriel i dodao da je rezultat „jasna pobeda razuma nad desnim populizmom". Činilo se da je Gabrielu zaista pao veliki kamen sa srca.

Mnogi Austrijanci su bukvalno plakali od sreće i olakšanja kada je postalo jasno da Van der Belen pobeđuje. Pristalice Hofera su škrgučući zubima priznale poraz, među njima i mnogi Srbi sa pravom glasa u Austriji, jer se Slobodarci protive nezavisnosti Kosova (što pre svega ima veze sa njihovim odnosom prema Južnom Tirolu, pa se o isti trošak udvaraju značajnom biračkom telu srpskog porekla).

Dobro je što je u idejno učmaloj Evropi u jednoj članici Evropske unije konačno došlo do jasnog ideološkog obračuna, do sukoba dva sistema vrednosti, što su se uzburkale strasti, što su se građani probudili i izašli da glasaju protiv desnog-populizma, nacionalizma i uništavanja teškom mukom dosegnutih „evropskih vrednosti" i što je „glas razuma" ovog puta pobedio. Međutim, Austriji najkasnije početkom 2018, a možda i naredne godine, predstoje parlamentarni izbori. Hofer je „sam protiv svih" dobio oko 45 odsto glasova, slobodarci imaju dobre šanse da dođu na vlast, društvo je podeljeno, jaz je dubok do netrpeljivosti. Loše je i što se socijaldemokrate i dalje ne usuđuju da se vrate svojim korenima i odlučnije zastupaju interese „radničke klase" i osiromašenog srednjeg sloja i tako ih guraju u zagrljaj eksremnoj desnici.

Posle pobede Van der Belena slavlje u Briselu i „sistemskih snaga" diljem Evrope nije dugo trajalo. Takođe u nedelju 4. decembra održan je i referendum o reformi ustavnog sistema u Italiji, koji je prerastao u plebiscit „za" i „protiv" premijera Matea Rencija, a stilizovan u okršaj „proevropskih" i „antievropskih" snaga. Renci, socijaldemokrata koji se zalaže za jačanje EU, ubedljivo je poražen sa preko dvadeset procenata razlike, njegov predlog ustavnih reformi je odbačen. Shodno svom obećanju Renci je u ponedeljak ponudio svoju ostavku.

Kao što je u Austriji desni populista Hofer bio „sam protiv svih", tako su se i u Italiji svi udružili protiv umerenog, liberalnog Rencija: kritičari EU i evra iz „Pokreta pet zvezdica" bivšeg komičara Bepea Grila, ksenofobična „Lega Nord" i konzervativna „Forca Italia" Silvija Berluskonija – levi populisti, ultradesni populisti i desni populisti.

Šef „Lege Nord" Mateo Salvini prisvojio je ovu „pobedu" i nazvao je „pobedom naroda" protiv mračnih sila. Francuska koleginica Marin le Pen iz „Nacionalnog Fronta" tvitovala je: „Bravo na pobedi @matteosalvini. Italijani su kaznili EU i Rencija. Moramo da osluškujemo ovu žeđ za slobodom nacija i njihovu potrebu da budu zaštićene".

Ubedljiv poraz Rencija svodi se na istu jedničinu kao u slučaju Brexita i pobede Donalda Trampa: Italijani su ekstremno nezadovoljni državom, vlašću i svojim životom. Kriza koja traje decenijama progutala je nekada jaki srednji sloj. Privredna globalizacija podelila je društvo na malobrojne bogate dobitnike i širok sloj gubitnika. Socijalni mir trajao je dok je bilo nade da će budućim generacijama biti bolje. Ta nada se u međuvremenu izvitoperila jer je u mnogim zemljama nezaposlenost mladih blizu pedeset odsto. Izveštači govore o besu mladih Italijana usmerenom prema državi i etabliranim partijama, referendum o ustavnim promenama u takvoj atmosferi pretvorio se u plebiscit „protiv političke kaste".

Dok u ponedeljak pre podne nastaje ovaj tekst nije još jasno šta će se dalje događati u Italiji. Postoji parlamentarna većina koja može da postavi tehnokratsku vladu koja bi pokušala da amortizuje posledice propalog refernduma, da umiri tržišta i izgura 2017. godinu do redovnih izbora; čak bi i predsednik Italije Serđo Matarela mogao da zarad stabilnosti zemlje ne prihvati ostavku Rencija; mogli bi i ubrzo da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori na kojma bi se za vlast borili desni i levi „antievropski" populisti.

Politička nestabilnost i sama mogućnost dolaska populista na vlast koji u igru ubacaju mogućnost refernduma o izlasku Italiji iz EU i/ili evrozone mogla bi da ima kobne posledice po i inače veoma lošu privrednu sitaciju: javni dug Italije premašio je 2.000 milijardi evra, iznos trulih baknarskih kredita procenjuje se na oko 400 milijadi evra, privreda stagnira već decenijama. Posle izlaska Velike Britanije treća ekonomija EU je na kolenima.

U EU unutrašnja politika više ne može da se posmatra izolovano: svaki izbori, svaki nacionalni referednum postali su deo opšte frontalne borbe „sistemskih" i „antisistemskih" snaga, „proevsropskih" i „antievropskih", „otvorenih" i „ksenofobičnih", tradicionalnih političkih partija i pre svega ultradesnih, tek ponegde levih, populističkih partija i pokreta (Mađarska, Poljska, Grčka, Brexit, duga senka Donalda Trampa).

Ovaj okršaj predstoji naredne godine na parlamentarnim izborima u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, tu negde su na redu i parlamentarni izbori u Austriji. Jaz u evropskom društvu postaje sve veći. Raste netrpeljivost, govor mržnje sve je glasniji, strasti su uzburkane, sve je manje dijaloga, sve je više nesuvislog, neargumentovanog prepucavanja. Trend je jačanje desnih populista. U uspehu Van der Belena traži se recept za zaustavljenje ovog trenda.

Između Putinove Rusije i Erdoganove Turske, uz najezdu izbeglica, sa finansijskom krizom koja ne prolazi, Evropi 2017. godine, kako neko reče, preti „savršena oluja".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---