EVROPSKI KONTRASTI: Novoizabrani austrijski predsednik Van der Belen...

Evropa – Strah od desnog populizma >

Savršena oluja

Proevropski kandidat dobio je predsedničke izbore u Austriji, antievropski populisti pobedili su na referendumu u Italiji. Fudbalskim rečnikom rečeno: u 3. kolu Zapadne demokratske lige odigrane u nedelju 4. decembra Umerene snage i Populisti odigrali su nerešeno 1:1

Posle Brexita i predsedničkih izbora u SAD, među političkom nomenklaturom zapadnog sveta zavladao je strah od demokratije. Svaki izlazak građana na birališta pretvorio se u ogorčenu bitku "sistemskih" i "antisistemskih" snaga, za i protiv Evropske unije.

Ova borba preselila se i u Austriju, gde su se u nedelju 4. decembra posle mnogo peripetija održali ponovljeni, odloženi predsednički izbori, koji u normalnim okolnostima jedva da bi nekoga zanimali. Izbori su se pretvorili u plebiscit o pogledu na svet i pravac u kome Austrija treba da se kreće: energični desničarski kandidat Norbert Hofer (45) zagriženo je zastupao zatvaranje zemlje, "manje Evrope", slabljenje institucija Evropske unije, nacionalizam na granici šovinizma, protivio se prihvatanju izbeglica; sa druge strane, smireni profesor u penziji, bivši šef Zelenih Aleksander van der Belen (72) zastupao je građanske ideje, ravnopravnost različitosti, otvaranje zemlje, jačanje EU i dobrodošlicu izbeglicama sa Bliskog istoka i iz Afrike.

Nametnulo se pitanje: da li se desni populizam i ksenofobija (reč godine 2016) šire nezaustavljivo kao prerijski požar?

Zaustavljeni su, makar privremeno. Van der Belen je dobio sa solidnom razlikom od preko tri procenta. "Čitavoj Evropi pao je kamen sa srca", izjavio je potpredsednik nemačke vlade i šef socijaldemokrata Sigmar Gabrijel i dodao da je rezultat "jasna pobeda razuma nad desnim populizmom".

Posle pobede Van der Belena slavlje u Briselu i "sistemskih snaga" diljem Evrope nije dugo trajalo. Takođe, u nedelju 4. decembra održan je i referendum o reformi ustavnog sistema u Italiji, koji je prerastao u plebiscit "za" i "protiv" premijera Matea Rencija, a stilizovan u okršaj "proevropskih" i "antievropskih" snaga. Renci, socijaldemokrata koji se zalaže za jačanje EU, ubedljivo je poražen sa preko dvadeset procenata razlike, njegov predlog ustavnih reformi je odbačen. Shodno svom obećanju, Renci je u ponedeljak ponudio svoju ostavku.

Ubedljiv poraz Rencija svodi se na istu jednačinu kao u slučaju Brexita i pobede Donalda Trampa: Italijani su ekstremno nezadovoljni državom, vlašću i svojim životom. Kriza koja traje decenijama progutala je nekada jaki srednji sloj. Privredna globalizacija podelila je društvo na malobrojne bogate dobitnike i širok sloj gubitnika. Socijalni mir trajao je dok je bilo nade da će budućim generacijama biti bolje. Ta nada se u međuvremenu izvitoperila jer je u mnogim zemljama nezaposlenost mladih blizu pedeset odsto. Izveštači govore o besu mladih Italijana usmerenom prema državi i etabliranim partijama, referendum o ustavnim promenama u takvoj atmosferi pretvorio se u plebiscit "protiv političke kaste".

Politička nestabilnost u Italiji i sama mogućnost dolaska populista na vlast koji u igru ubacaju mogućnost referenduma o izlasku Italije iz EU i/ili evrozone mogla bi da ima kobne posledice po inače veoma lošu privrednu situaciju: javni dug Italije premašio je 2000 milijardi evra, iznos trulih bankarskih kredita procenjuje se na blizu 400 milijardi evra, privreda stagnira decenijama. Posle izlaska Velike Britanije treća ekonomija EU je na kolenima.

U EU unutrašnja politika više ne može da se posmatra izolovano: svaki izbori, svaki nacionalni referendum postali su deo opšte frontalne borbe "sistemskih" i "antisistemskih" snaga, "proevropskih" i "antievropskih", "otvorenih" i "ksenofobičnih", tradicionalnih političkih partija i pre svega ultradesnih, tek ponegde levih, populističkih partija i pokreta (Mađarska, Poljska, Grčka, Brexit, duga senka Donalda Trampa).

Ovaj okršaj predstoji naredne godine na parlamentarnim izborima u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, tu negde su na redu i parlamentarni izbori u Austriji. Jaz u evropskom društvu postaje sve veći. Raste netrpeljivost, govor mržnje sve je glasniji, strasti su uzburkane, sve je manje dijaloga, a sve više nesuvislog, neargumentovanog prepucavanja. Trend je jačanje desnih populista. U uspehu Van der Belena traži se recept za zaustavljenje ovog trenda.

Između Putinove Rusije i Erdoganove Turske, uz najezdu izbeglica, sa finansijskom krizom koja ne prolazi, Evropi 2017. godine, kako neko reče, preti "savršena oluja".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---