Autor

10.12.2016. >

Bandera za Lili Marlen

jovana gligorijević

Mnogo smo stradali pod okupacijom, pa autorka ovog teksta predlaže da dokazana nacistička kurva Lili Marlen bude obešena na Terazijama

Čokoladni skandal koji ozbiljno preti da ugrozi srpsko-hrvatske odnose, lagano pada u senku pred „skadarlijskom aferom". Prosto ne znam šta je bitnije, da li to što su sirota hrvatska deca otrovana srpskom poganom čokoladom ili što je sveta beogradska kaldrma ukaljana jer je Skadarskom ulicom odjekivala ozloglašena „Lili Marlen".

Dakle, u nekoj kafani su se našli neki gosti iz Nemačke, pa su muzikanti raspalili „Lili Marlen". To je čuo kuvar, pa je tražio od menadžera da prekine muziku, a ovaj mu se smejao, pa ga otpustio. Kaže kuvar za ovdašnje medije da je ta pesma simbol okupacije i da smo mnogo stradali, da je svako od nas nekoga izgubio i da ne može da dozvoli da se nacistička pesma svira u sred Beograda. Mediji na to dodaju da je „Lili Marlen" nezvanična himna nacističkih vojnika, pa razvlače sirote kafanske svirače beogradske i pretresaju šta pristaju, a šta odbijaju da sviraju. Kažu, da ih sečeš, neće da sviraju „Pada vlada", a „Lili Marlen" hoće. Sram ih bilo!

Ako ćemo da preispitujemo podobnost svake pesme na svetu, evo da vam kažem odmah koja mi pesma strahovito ide na nerve: „Ječam žela Kosovka devojka". Zapenim svaki put na deo pesme: „ječam žito, seme plemenito, ja te žela, a ja te ne jela, svatovski te konji pozobali, bolje moji nego brata moga". Pa kakva je to osoba, kakav je to karakter, ljudi moji, kad rođenom bratu želi loše, sa najrođenijim se takmiči i ne želi mu sve najbolje? Predlažem da se pesma zabrani jer raspiruje mržnju i ljubomoru među najbližim srodnicima i napada temelj zdrave srpske porodice.

Mrzi me da ponavljam sve ono što je ovih dana u medijima već rečeno, ali 'ajde: da pesma ništa nije kriva, da je to ljubavni šlager, da su je izvodile Marlen Ditrih i Vera Lin. Ej, Vera Lin!

Onomad kad je u Ujedinjenim nacijama hor Viva Vox izveo „Marš na Drinu", ispala je slična budalaština. Jerbo je taj jedan stav ove kompozicije „nezvanična četnička himna". U čemu je razlika?

Jedina zaista velika i važna razlika između „Marša na Drinu" i „Lili Marlen" je u tome što je ovo prvo vrhunski domet klasične muzike sa ovih prostora, a dok je „Lili Marlen" tupavi pesmuljak o tome kako ispred kasarne stoji velika bandera, pa su se vojnik i Lili Marlen sastajali pod banderom i sad se on pita da li je ispred kasarne još uvek bandera. Majke mi rođene, u toj pesmi se reč „bandera" pominje češće nego Lili Marlen. Pa kad je tako i kad je ta Lili neka nacistička fufa, dajte da je obesimo na Terazijama.

Cvrc! Nemamo koga da besimo, jer Lili ne postoji, izmišljena je junakinja nemačke pesme koja je napisana 1915, a uglazbljena (ups!) 1937. godine. Aman ljudi, hajde da se dozovemo pameti: nije vam realnost film „Balkan Ekspres" u kom Toma Zdravković glumi šlager pevača koji neće da peva.

Larma koja se oko ovoga podigla, kao i oko onih čokolada, toliko je iracionalna da ja, a sigurna sam da nisam jedina, sumnjam da mi neko sipa halucinogene droge u hranu, pa umišljam da su se Srbi i Hrvati zavadili oko čokolade, a domaći mediji napravili narodnog heroja i rodoljuba od nekog poluobaveštenog nesretnog kuvara.

U jedno sam sigurna, pa nek me proglase za pobornicu teorija zavere, baš me briga. Kad god na scenu stupi zamlaćivanje javnosti ovakvim budalaštinama, neko nas zaluđuje da ne bismo primetili kakva nam je stvarnost. U ovom konkretnom slučaju, čak je i očigledno o čemu se radi. Vraćam se još jednom na kafanske muzičare koji neće da sviraju „Pada vlada", Bajaginu pesmu napisanu za film „Profesionalac" Dušana Kovačevića. Mene više brine to, nego što su nekim tamo Nemcima svirali „Lili Marlen".

Strah od „ovih gore" toliko je raširen u društvu da je stigao do poslednjeg bircuza u Srbiji i uvukao se čak i u umorne kosti kafanskih svirača.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA