Autor

22.12.2016. >

Naved B

momir turudić

Zloslutno odjekuje urlanje nekih nemačkih i evropskih političara koji žrtve u Berlinu pripisuju Angeli Merkel zbog njene „izbegličke politike", a od takvog urlanja sve više dižu glavu i oni koji uvek unapred znaju i ko krade i ko ubija

Uz vest da je u ponedeljak uveče kamion poljskih registarskih tablica uleteo među posetioce božićnog vašara u Berlinu, ubivši 12 i povredivši najmanje 50 osoba, da je na mestu suvozača u kabini nađeno beživotno telo Lukaša Urbana, vozača iz Poljske kome je ubica oteo kamion i pucao iz pištolja u njega pre nego što se zaleteo u ljude, objavljeno je i da je nemačka policija uhapsila 23-godišnjeg Naveda B, koji je osumnjičen da je vozio kamion.

Ubrzo su se po medijima proširili detaljniji opisi uhapšenog, navedeno je da je Pakistanac koji je kao izbeglica, preko balkanske izbegličke rute, 31. decembra 2015. dospeo u Nemačku, da je živeo u objektu bivšeg aerodroma Tempelhof u južnom Berlinu, koji se koristi kao izbeglički centar. Rojters je čak naveo da je bio poznat policiji zbog manjih zločina, kao i da je poznato da je koristio nekoliko imena. Ubrzo po hapšenju, specijalne jedinice nemačke policije upale su u izbeglički kamp u kome je živeo.

Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer je u prvoj izjavi, između ostalog, rekao da je osumnjičeni odbacio optužbe, ali i da istražitelji ne znaju šta priča jer govori dijalektom za koji policija nije imala prevodioca. Već u utorak je Naved B. pušten iz pritvora, jer se ispostavilo da nema nikakve veze za terorističkim napadom. Ispostavilo se i da je „dijalekt" kojim je pričao u stvari baluči, jezik kojim govori oko pet miliona ljudi od kojih većina živi u Pakistanu i Iranu, na tromeđi ove dve zemlje i Avganistana.

No, ono što je od Naveda B. napravilo prvoosumnjičenog verovatno nije bio jezik. Govoreći politički nekorektno, Baluči mahom izgledaju pomalo crnački, koža im je dosta tamnija od njihovih komšija Paštuna i Persijanaca, kosa i oči izrazito crni. Moguće je da terorista nije bio voljan da se odmah po počinjenom zločinu pridruži dženetskim hurijama, poput svog prethodnika iz Nice, pa je iskočio iz kamiona, ponišanio prstom u prvog tamnoputog čoveka koji je stajao u blizini, viknuo: „On je, držite ga!", i zbrisao na drugu stranu; moguće je da je to uradio i neki njegov saučesnik, po unapred pripremljenom planu. A možda je usred haosa neko „običan" video pomenutog tamnoputog čoveka, pa se poveo logikom Bate Stojkovića iz filma Ko to tamo peva, pomislio: „Zna se ko ovde ubija", viknuo i pokazao ka Navedu. Kako god, u nastaloj histeriji i nesrećni Naved je, kako je rekao policiji, osetio šta mu se sprema i u panici počeo da beži, ali nije daleko stigao.

Mladi Pakistanac je medijski već potonuo u zaborav (mada će njemu samom sigurno biti potrebno mnogo vremena da sve ovo zaboravi, ako ikad), za teroristički napad je osumnjičen drugi čovek, ali ima nešto u priči o Navedu B. od čega se normalan čovek strese od jeze. Kada je 1980. snimljen „Ko to tamo peva" svi su taj film pamtili po humoru, mada kraj nije nimalo smešan, naprotiv – posle rečenice Bate Stojkovića: „Zna se ko ovde krade!" svi putnici u autobusu, čak i oni najsimpatičniji, predvođeni ljubiteljom Hitlera poput hipnotisane gomile kreću da do smrti tuku dvojicu Roma, ali ih u tome prekidaju nemački bombarderi. Logično je, ipak, da se humor više pamtio nego završni prizor, mislilo se tada da je na ovim prostorima davno prošlo vreme kada je neko postajao žrtva zločina zbog imena, vere ili „pogrešne" boje kože. No, nije mnogo prošlo a Jugosloveni su na svom primeru mogli sa užasom da spoznaju da normalan život nikada nije zauvek zadata kategorija, koliko je tanak pokrov koji neke naizgled obične ljude deli od zveri i kako lako izbija na površinu ono najgore u čoveku, ako mu to prilike dozvole.

Dobro je prošao Naved B, nije ga dohvatila i linčovala gomila, policija je brzo uvidela grešku, pravna država u Nemačkoj funkcioniše. Po javnim reagovanjima se vidi da se mnogi u ovoj zemlji trude da razumom i hladnokrvnošću obuzdaju narastajući strah i odijum prema izbeglicama. Zloslutno, međutim, odjekuje urlanje nekih nemačkih i evropskih političara koji žrtve u Berlinu pripisuju Angeli Merkel zbog njene „izbegličke politike". Od takvog urlanja sve više dižu glavu i oni koji uvek unapred znaju i ko krade i ko ubija, kao da osećaju da im se pomenute prilike nameštaju i da njihovo vreme opet dolazi.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA