---

Vlast A. Vučića svaku kritiku odbija izvrtanjem teza i napadima na neistomišljenike. Tako i u slučaju bivšeg sudije u Prištini Danice Marinković koja je predložena za članicu odbora Agencije protiv korupcije. Umesto da se u Skupštini raspravlja o njenom upitnom profesionalnom delovanju u vezi sa zločinima počinjenim na Kosovu, SNS se obrušio na poslanicu LSV Mariniku Tepić, koja je pokrenula ovo pitanje, da ona zapravo promoviše homoseksualizam i da joj sudija Marinković smeta zato što je porodična žena sa dvoje dece

Administrativni odbor Skupštine Srbije je 21. decembra 2016. godine na predlog Srpske napredne stranke (SNS) kao kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije predložio Danicu Marinković, bivšeg istražnog sudiju Okružnog suda u Prištini tokom rata na Kosovu.

Protiv tog predloga je protestovalo petnaest organizacija za ljudska prava koje su ukazale na brojne „javno dostupne dokaze" o tome da je za vreme obavljanja sudijske funkcije Danica Marinković postupala politički pristrasno i neprofesionalno, te da je zbog toga nedostojan kandidat za rad u nezavisnom državnom organu. Portal „Peščanik" detaljno prenosi Apel protiv izbora Danice Marinković.

U apelu se pored ostalog navodi da se ona pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) pojavila kao svedok odbrane u sva tri predmeta koja su vođena po optužnicama za zločine počinjene protiv kosovskih Albanaca 1999. godine (Milošević, Milutinović i drugi, Đorđević). Ukazuje se i da je u iskazima nastojala da negira ne samo odgovornost optuženih, već i da minimizuje patnje albanskih civila na Kosovu i opravda nečinjenje istražnih pravosudnih organa u kojima je bila na dužnosti.

U Apelu piše da je Sudija Marinković tokom iskaza u „kosovskim predmetima" pred MKSJ branila „inertnost pravosuđa u odnosu na zločine protiv kosovskih Albanaca 1998. i 1999. godine". Tokom ispitivanja u sudnici MKSJ predočeni su dokazi da je Marinković tokom obavljanja dužnosti istražnog sudije bila pristrasna i prikrivala krivična dela nad Albancima. Primera radi, na suđenju Slobodanu Miloševiću negirala je torturu u srpskim zatvorima nad albanskim pritvorenicima optuženim za „udruživanje radi neprijateljske delatnosti", objašnjavajući povrede na njima međusobnim tučama i slučajnim „padovima u zatvorima".

Na „Peščaniku" je povodom kandidature sudije Marinković objavljen i jeziv razgovor sa sudijom Nakibom Kelmendi (1944–2011) o ubistvu njenog muža, „advokata i borca za ljudska prava" Bajrama Kelmendija i njihova dva sina, Kastriota (31 godina) i Kuštrima (16 godina), koji je vodila Antonela Riha (link).

Apel organizacija za ljudska prava u Skupšini je podržala samo Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Na iznesene kritike na račun Danice Marinković poslanik SNS-a Aleksandar Martinović je rekao da je on „ponosan, lično ponosan" te da su i njegove kolege iz SNS-a ponosne što su stavile potpis da „takva žena" bude izabrana u Agenciju za borbu protiv korupcije. A onda je rekao: „E sad, da se mi malo vratimo na to zašto nekome smeta kada nekome u biografiji stoji da je udat ili oženjen i da ima decu" i započeo sa uobičajnim esenesovskim cirkusom izvrtanje teza.

Nije više bilo reči o profesionalnoj podobnosti Danice Marinković da bude postavljena na neku državnu funkciju, već da navodno Bojanu Pajtiću (eto i njega ponovo na udaru pravedničke pesnice SNS-a) i poslanici LSV-a Mariniki Tepić koja se drznula da dovode u pitanje kandidatkinju SNS-a, smeta što je D. Marinković u svojoj biografiji navela da je udata i da ima dvoje dece. A. Martinović je onda počeo da citira iz udžbenika koji su ovo dvoje „promovisali". Martinović zgroženo citira da je za njih „homoseksualnost normalna i pozitivna varijacija ljudske seksualnosti" da „nema dokaza da roditelji utiču na seksualnu orjentaciju dece jer ima primera i homo i heteroseksualne dece iz i homo i heteroseksualnihi brakova"... Nikakvi argumenti protiv optužbi za prikrivanje zločina, za pristrasno suđenje, nego da tamo nekim pederima i lezbejkama smeta što je sudija Marinković porodična žena sa decom. Zarad evropskih integracija potisnuta homofobija ponovo je ispunila Skupštinu Srbije i prekrila pitanje zločina bez kazne.

Martinovića je prekinula predsednica Skupštine Maja Gojković mrmljajući u mikrofon: „Ne mogu, Ana (Brnabić) je tu, ne mogu zbog Ane da dozvolim. Da li me je razumeo."

Naravno da je svako ko je svedočio u korist srpskih haških optuženika za Vučića, Nikolića, Dačića, Vulina i ostalu bratiju iz devedesetih apriori pogodan kandidat za šta god, uz osnovnu kvalifikaciju da je lojalan A. Vučiću i da ga sluša bez pogovora. Ništa novo.

Nije novo ni da SNS obrtanjem teza, agresijom, prozivanjem, napadima, razvlačenjem po tabloidnoj kanalizaciji reaguje na bilo kakvu kritiku.

Uvek nov je, međutim, nivo apsurdnosti esenesovske kontraargumentacije koji ima trend neprestanog porasta. Ljudi na vlasti su se opredelili za ubijanje svekolikog dijaloga između neistomišljenika zamenivši ga nadmetanjem u nadjačavanju monolozima. Ko do sada nije shvatio: sa Esenesom nema argumenatovane razmene mišljenja, nema dijaloga, a bez dijaloga nema demokratije. Baš kao ni bez politički nezavisnih državnih organa.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---