Autor

19.1.2017. >

Pravo na beščašće

dejan anastasijević

Policija još isražuje šta se u stvari desilo u Beškoj kod Inđije tokom tribine Srpske napredne stranke na kojoj je gllavni gost bio Veselin Šljivančanin, pukovnik JNA u penziji i osuđeni ratni zločinac. Aktivisti Incijative mladih za ljudska prava, koji su došli iz Beograda sa namerom da duvanjem u pištaljke protestuju zbog Šljivančaninovog učešća na ovom skupu, tvrde da ih je grupa pristalica SNS izbubetala i cipelarila, tako da su neki od njih morali da potraže lekarsku pomoć. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović tvrdi da su aktivisti Inicijative psovali učenicima srpsku majku, da su ih fizički napali i ozledili novinarku lokalne televizije. Predsednik opštine Inđija Vladimir Gak (SNS) kaže da su povrede koje su konstatovane kod aktivista nastale tako što su na izlasku udarali u vrata. Sem toga se tvrdi da su sami, iz hira, polupali automobil kojim su se dovezli, a ministar, uz podršku tabloidne štampe, ih opisuje kao huligane i naciste.

Teško je prognozirati kako će se istraga završiti i ko će platiti ceh. Poznavajući naše pravosuđe, vično odugovlačenju politički osetljivih predmeta, možda ne bude ništa, nego se slučaj razvuče kao rušenje u Savamali. A opet, videli smo na primeru nedeljnika NIN kako to isto pravosuđe ume ekspresno da reaguje kad im ministar namigne, pa ne bi trebalo isključiti mogućnost da se Inicijativa zabrani kao ekstremistička organizacija, a aktivisti provedu neko vreme u Padinskoj Skeli, pevajući „Ja posadi' jedan lukac mladi". Sve je moguće, pa čak i da kaznu popije neko iz SNS, mada ne poznajem nikog ko bi se kladio na takav ishod.

Dok organi rade svoj posao, podsetimo se još jednom ko je Šljivančanin. On je 1991. bio major, komandant Gardijske brigade, elitne jedinice čiji je osnovni zadatak bio obezbeđenje Generalštaba JNA. Kada je Garda na jesen poslata u Vukovar, Šljivančanin je više vremena proveo u pres centru u Negoslavcima, gde je držao lekcije o patriotizmu domaćim i stranim novinarima. nego na liniji fronta. Bio sam i ja tamo, i dobro ga pamtim: onako visok, plećat i brkat, predstavljao je impozantnu pojavu. Kada je grad 18. novembra pao, a pijani i razulareni dobrovoljci i rezervisti krenuli da ubijaju, siluju i pljačkaju civile, Šljivančanin nije ni prstom mrdnuo da ih spreči, osim što je nastavio da se šepuri pred kamerama. Pamtim ga kako se drao na službenika Međunarodnog crvenog krsta ispred vukovarske bolnice, dok su njegovi vojnici ina zadnji izlaz izvodili pacijente, za koje se tvrdilo da su prerušene ustaše, i trpali ih u autobuse. Tek par godina kasnije saznalo se šta je bilo s njima: Šljivančanin je isporučio Šešeljevim dobrovoljcima, koji su ih na poljoprivrednom dobru Ovčara pobili sve do jednog, ukupno 261 ljudi, uključujući žene, dečake i starce. Zbog toga je 2003. godine uhapšen i nakon sedam godina suđenja u haškom Tribunalu pravosnažno je osuđen na 10 godina zatvora, posle čega je odmah pušten jer je dve trećine kazne odležao u pritvoru.

Kao i kada se 1991. godine vratio iz Vukovara, Šljivančanin je i po povratku iz Haga dočekan kao heroj, mada uz nešto manje pompe. Verovatno je ta stara slava razlog što je prošle godine primljen u SNS i što je aktivno učestvovao u njihovim kampanjama: ta stranka je vazda gladna glasova, a Šljivančanin, uostalom, nije jedini zločinac u njihovim redovima. U svakom slučaju, on je svoje odrobijao i kao što je zaštitnik građana Saša Janković juče poručio preko svog tviter naloga: „Građanin koji je izdržao kaznu ima pravo da učestvuje na tribinama, organizator ima pravo da ga pozove".

Janković je tu nesumnjivo u pravu: u demokratskom društvu, svako ima prava da se politički angažuje po sopstvenom izboru, pa makar bio i osuđenik za zločine protiv čovečnosti. Sledstveno tome, svako ima pravo da se ne kupa i da smrdi, da bude pokvaren i zao. I konačno, svako ima pravo da sedi i da se smeška dok batinaši na njegove oči cipelare mladu devojku, baš kao što se verovatno smeškao kad je isporučio one nesrećnike u Ovčaru.

Samo što u normalnim društvima korišćenje takvih prava izaziva zgražanje okoline i ne donosi političke poene.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA