---

„Amerika na prvom mestu!" To je objava rata čitavom svetu. Ne onog pravog, taj se za sada ne nazire, neobrazovani, narcistički politički amater tek je preuzeo dužnost predsednika SAD. Ali svakako trgovinskog i privrednog. Svet sa Trampom na čelu SAD ulazi u novi period destabilizacije

Donald Tramp je Donald Tramp. Isti onaj neotesani, tabloidini milijarder, zvezda sopstvenog rijaliti šoa, neobrazovani, rasisitički, šovinistički, narcisoidni, osvetoljubivi predsednički kandidat i jeftini populista, sada je predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Čovek koji otelovljuje kontroverze, podele i obračune postao je vrhovni komandant SAD.

Prvo se pričalo i pisalo da je sve kod njega šou, da će se promeniti ako dobije unutarpartijske izbore i postane predsednički kandidat republikanaca; onda je provejavala nada da će kao izabrani predsednik početi da pokazuje državničke osobine; pa da će njegov inauguracioni govor doprineti smanjenju tenzija, prevazilaženju jazova, stabilnosti u Americi i svetu i tome slično. Ništa od toga se nije dogodilo.

Sada se raznorazni analitičari hvataju za tezu, da neće moći sam protiv sistema, da neće moći da napravi preveliku štetu, jer će ga komplikovani američki sistem ravnoteže moći obuzdati. To je prilično upitno. Prvo: američki tradicionalni sistem je zakazao onog trenutka kada je neuračunljivi, kočoperni Tramp uprkos protivljenju repubikanskog establišmenta došao na vlast. Drugo: republikanci imaju većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu, pitanje je ko će se suprotstavljati slavodobitnom predsedniku koji ne preza od surovog obračunavanja sa svakim ko mu stane na put ili mu makar uputi nekakvu kritiku. Treće: svi ministri, svi ljudi u Trampovom kabinetu rade za predsednika, on ih postavlja, on može da ih smeni u svakom trenutku. Četvrto: krupan kapital u Trampu vidi svog čoveka u Beloj kući, američka berza pozitivno reaguje na Trampa. Ko će da ga obuzdava?

Donald Tramp pokazao je da može sam protiv svih. Pobedio je vrh sopsteven partije, etablirane medije, Holivud, selbretije, kosmopolitske, levo liberalne snage, obaveštajne službe. Narcisa, kakav je, posle ovog slavodobitnog pohoda teško da će neko moći da ubedi da nije u pravu, po bilo kom pitanju.

Trampova unutrašnja politika zasniva se na protežiranju nezadovoljne, srednje klase belaca. Njoj se obraća, ona ga je dovela na vast. Obraća se i osiromašenim belim rednicama. Tramp je predsednik belaca. Predsednik SAD ponaša se kao narodni tribun, kao prvak nekakvog revolucionarnog narodnog pokreta, a ne kao predstavnik jedne od dve mejnstrim partije. „Danas vlast Vašingtona predajemo u ruke naroda", rekao je u petak. Baš on, i njegov kabinet pun milijardera i članova porodice. „Učinimo Ameriku ponovo velikom!". Kako? To do sada nije rekao, osim što je najavio da će da zaštiti američke firme od globalne konkurencije.

Spoljnopolitički klikće: „Amerika na prvom mestu!" To je objava rata. Onaj pravi, novi, se za sada ne nazire, ali je to objava trgovinskog rata sa celim svetom. Novi predsednik je najavio da će svetska sila Amerika od sada da se rukovodi isključivo svojim interesima i da njega ne zanima šta će biti sa ostatkom sveta. To je razmišljanje berzanskog spekulanta koji hoće brzu zaradu i koga ne zanimaju posledice, koji ne gleda u budućnost. U globalnom svetu Tramp nije sposoban, ili ga ne zanima, da razmišlja globalno. On nije predsednik pomirenja, stabilnosti, on je predsednik konfrontacija, destabilizacije.

Pitanja demokratije, pravde i pravičnosti u Trampovom sistemu vrednosti se ne postavljaju. Njegov metod je: targetiranje protivnika, obračun sa protivnicima bez biranja sredstava, uklanjanje sa puta. Obrazovani ljudi za njega su elitisti; pristojnost je dokaz slabosti; kritika je veleizdaja. Trampova Amerika je Divlji zapad, najbolji revolveraš biće gazda u Dodž sitiju. „Njujorker" je napisao da Tramp predsavlja čisti autoritarizam.

Smešna su ova naklapanja oko toga kakva će biti Trampova politika prema Balkanu. Ili je neće biti, ili će je prepustiti nekim nižim službenicima Stejt diparmenta. U najboljem slučaju. U gorem slučaju, moglo bi u nekom trenutku da mu nekim slučajem, ko zna zašto, padne na pamet da treska šakom po nama. U tom slučaju, kao i sve kod i oko Trampa, to je posve nesagledivo i neuračunljivo, pitanje trenutka, hira, bez sagledavanja mogućih dalekosežnih posledica.

Na čelu SAD Trampov narcizam dobija globalni zamah, piše nemački nedeljnik „Špigel". Na jednom se klima ne samo moralni kompas SAD već čitavog sveta. Neko će reći: pa i treba, ovaj svet, ovakav, kakav jeste, ne vaja.

Poneko izražava nadu da je Tramp bio potreban da se prodrma učmali Zapad, da Evropskoj uniji predsednik SAD otvoreni kaže da se raspada; izražava se nada da će Tramp da uspostavi bolju saradnju sa Rusijom i tako dobrinese stabilnosti i Evrope i sveta i rešavanju problema u Siriji, na Bliskom istoku i tome slično. Ko, zapravo? Ta američka mešavina Bogoljuba Karića i Aleksandra Vučića?

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---