<< VESTI | | 29.01.2017 01:40
Putin i Tramp protiv ID
Razgovarali o Bliskom istoku, Ukrajini, Korejskom poluostrvu, neširenju nuklearnog oružja, Iranu, izraelsko-palestinskom konfliktu a i o rusko-američkoj ekonomskoj saradnji
RIAN o odnosu američkih medija prema Trampu i Obami: za sedam bombardovanja, protiv jednog ukaza
Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp, u prvom telefonskom razgovor nakon inauguracije američkog predsednika koji je počeo u 20 časova 28. januara trajao 45 minuta založili za uspostavljanje realne koordinacije ruskih i američkih dejstava kako bi se uništili Islamska država i druge terorističke organizacije u Siriji; razmotrili su situaciju na Bliskom istoku, arapsko-izraelski sukob, sferu strateške stabilnosti i neširenja nuklearnog naoružanja, kao i situacija u vezi s iranskim nuklearnim programom i Korejskim poluostrvom, a bilo je reči i o glavnim aspektima krize u Ukrajini.
Naglašena je i važnost obnavljanja trgovinsko-ekonomskih veza dveju zemalja, kako bi se dodatno podstakao stabilan razvoj bilateralnih odnosa, koji su na niskom nivou.
Prethodni kratki razgovor Trampa i Putina 20. januara bio je protokolaran. Tada je Putin čestitao Trampu na inauguraciji. U razgovoru 28. januara oni su se dogovorila da održavaju redovne lične kontakte, radi uspostavljanja aktivne sarađuje radi stabilizacije odnosa na konstruktivnoj, ravnopravnoj i uzajamno korisnoj osnovi. Putin i Tramp već su razgovarali telefonom prošlog novembra, kada je ruski predsednik svom sagovorniku čestitao na pobedi na predsedničkim izborima i tom prilikom je bila naglašena neophodnost saradnje u normalizaciji bilateralnih odnosa, razvoju trgovinsko-ekonomskih veza, borbi protiv međunarodnog terorizma i rešavanju sirijske krize. Kremlj je saopštio da je razgovor protekao u konstruktivnoj i radnoj atmosferi.
Pre razgovora s Putinom Tramp je razgovarao s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Pre toga, britanska premijerka Tereza Mej je tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama je izrazila izvesnu skepsu kad je u pitanju saradnja SAD i Rusije citiravši savet nekadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana: «Sarađuj, ali proveravaj.» Ona je pominjala i obaveze NATO prema novim istočnim članicama EU koje su nekada bile članice Varšavskog pakta, koji je raspušten 1989. Tokom zvaničnog susreta Tereza Mej je, međutim, takođe pomenula je zajedničku borbu protiv Islamske Države (i sajber kriminala) ali je rekla i ono što je Tramp, za koga je tvrdila da je 100 odsto za NATO, naročito želeo da čuje – obećala je da će uložiti napor da ohrabri evropske kolege da ispune svoja obećanja da će trošiti 2 odsto GDP na odbranu radi ravnopravne deobe tereta. «And I’ve agreed to continue my efforts to encourage my fellow European leaders to deliver on their commitments to spend 2 percent of their GDP on defense so that the burden is more fairly shared.»
Protiv normalizacije odnosa s Rusijom istupa grupa američkih kongresmena, a najglasniji je republikanski senator Mekejn, koji je često citiran u američkim medijima.
Na ruskoj strani, najveći oprez je ispoljio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koji je rekao da što se tiče sa SAD, Rusija nema iluzije niti naivna očekivanja.
U kominikeu koji je objavio Kremlj, ne pominje se da su dvojica predsednika razgovarali o sankcijama koje je prethodna američka administracija nametnula Rusiji, o čijem skidanju su spekulisali pojedini američki mediji, među kojima je, kako izgleda, većina kontinuirano iskazivala rezerve prema normalizaciji rusko-američkih odnosa, a u toku kampanje i posle nje sumnjičila Trampa da ga je u izbornoj kampanji podržao ruski predsednik Putin. Odgovarajući, po običaju kritičarima preko Tvitera, Donald Tramp je poručio da je dobar odnos SAD s Rusijom dobra stvar, a da samo budale misle suprotno. Posle vesti nekih zapadnih agencija da je u novoj američkoj administraciji već napisan dokument o ukidanju sankcija, Tramp je poručio preko tvitera da još nije vreme za ukidanje sankcija Rusiji.
S ruske strane je ranije nagoveštavano da Moskva ne namerava da pokreće to pitanje, poručujući zapravo da o sankcijama, koje Moskva smatra kontraproduktivnim za odnose Rusije i zapadnih partnera treba da razmišljaju oni koji su ih nametnuli.
Zanimljivo je se da u saopštenju o razgovoru koje je objavio Kremlj ne pominje ni pitanje proširenja NATO na istok i postavljanja protivraketnog štita u Istočnoj Evropi, koja Rusija smatra najkrupnijim kad su u pitanju rusko američki odnos.
Bela Kuća u prvih dvanaest časova nije objavila ništa o sadržaju razgovora s Putinom, osim obaveštenja da je predsednik SAD Tramp u prvoj nedelji nakon inauguracije telefonom razgovarao s 11 lidera inostranih lidera: s predsednikom Meksika Enrikom Penjom Nijetom, s kanadskim premijerom Džastinom Tridoom, , sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom Al-Sisijem, sa premijerom Indije Narendrom Modijem, premijerom Japana Šinzom Abeom, s kancelarkom Nemačke Angelom Merkel, s predsednikom Ruske federacije Vladimirom Putinom i sa premijerom Australije Malkolmom Tarnbalom…
( President Trump's First Week of Action: President Trump Has Held or Scheduled 11 Conversations With Foreign Leaders To Promote American Interests Around The Globe, whitehouse.gov, January 28, 2017)
( Телефонный разговор с Президентом США Дональдом Трампом, kremlin.ru )
( President Trump and Prime Minister May's Opening Remarks, whitehouse.gov, January 27, 2017 )
( Putin & Trump signal new RussiaUS partnership -with 1st phone call on ISIS, trade & Ukraine, rt.com )
( «Условились поддерживать регулярные контакты»: Трамп поговорил с Путиным по телефону, russian.rt.com 28 января 2017, 23:19
( Putin and Trump agree to try to rebuild U.S.-Russia ties, cooperate in Syria, reuters.com, Sat Jan 28, 2017 )
( Trump and Putin have first official phone conversation amid European anxiety about future relations, latimes.com )
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI
|  |
ODŠTAMPAJ TEKST
|
|||
| |||||
|
| |||||
Džejms Matis, ministar odbrane SAD: 650 pripadnika američkih trupa će ostati na Balkanu, sigurnosne snage Kosova moraju dobiti mandat kako bi obavljale sigurnosnu situaciju u samoj zemlji, kao i teritorijalnu odbranu
Novoizabrani sekretar odbrane Sjedinjenih Država James Mattis kazao je da prije smanjenja prisustva američkih snaga na Kosovu, domaće kosovske snage moraju dobiti mandat kako bi obavljale sigurnosnu situaciju i teritorijalnu odbranu u zemlji.
U dokumentu saslušanja od 12. januara, Mattis je od ostalih zemalja Zapadnog Balkana spomenuo samo Kosovo.
Uz konstataciju da će oko 650 pripadnika američkih trupa ostati na Balkanu kao dio snaga KFOR-a, koje su na Kosovu raspoređene još 1999. godine a danas ih čini više od 4.600 osoblja iz 30 zemalja, na pitanje – koje je glavne poteze potrebno povući u smanjenju ili potpunom povlačenju američke i NATO-ove prisutnosti na Kosovu – sekretar Mattis je na saslušanju, između ostalo, rekao da je "Kosovo primjer onoga šta se desi kada se međunarodna zajednica, koju predvode Sjedinjene Države, obaveže u odbrani svojih interesa i vrijednosti".
"Preporučio bih da smanjenje bude srazmjerno u skladu sa trenutnom sigurnosnom situacijom. Međutim, smatram da trenutno snage ostaju ključne za osiguravanje stabilnosti u regiji. Štaviše, prije nego što bi bilo mudro smanjiti vojno prisustvo američkih vojnika, sigurnosne snage Kosova moraju dobiti mandat kako bi obavljale sigurnosnu situaciju u samoj zemlji, kao i teritorijalnu odbranu, pomak koji zahtijeva ustavne promjene i podršku parlamenta (Skupštine Kosova)", istakao je Mattis.
Na pitanje – može li Evropska unija igrati značajniju ulogu na Kosovu – sekretar Mattis je ponudio potvrdan odgovor.
"Da. Napori Evropske unije su od suštinske važnosti za ekonomski i politički razvoj Kosova i njegove stabilnosti, a daljnji angažman EU treba ohrabriti. Unija već igra značajnu ulogu na Kosovu u posredovanju normalizacije odnosa Srbije i Kosova putem dijaloga Beograda i Prištine. Dijalog takođe omogućava objema zemljama da idu naprijed ka evropskim integracijama, uz razumijevanje da će tema o priznavanju suverenosti Kosova od Srbije biti aktualizirana i prije stvarnog pristupanja članstvu u EU. Dodatno, Evropska unija pomaže uspostavljanje stabilnosti na Kosovu putem Misije vladavine prava Evropske unije na Kosovu", precizirao je Mattis.
Istovremeno, predsjednik Kosova Hašim Tači pozdravio je danas stav američkog sekretara odbrane.
"I ranije sam naglasio, nakon uspostavljenih kontakata sa novom administracijom SAD-a, da će Kosovo ostati fokus Sjedinjenih Država vodeći opreznu politiku za afirmaciju i konsolidaciju naše države, za produbljivanje naših posebnih i doživotnih odnosa", kazao je Tači.
Tači je izrazio ubjeđenje da će američka administracija nastaviti podržavati Kosovo, "posebno kroz formiranje Oružanih snaga Kosova".
( Mattis: Kosovo primjer obaveze međunarodne zajednice u odbrani interesa i vrijednosti , slobodnaevropa.org, 28. januar/siječanj, 2017.)
