---

Mediji su preneli vest da je žena koja je šetala sa troje dece bila napadnuta na ulici u Obrenovcu od strane trojice izbeglica, koji su čak pokušali da joj otmu kolica sa bebom. U moru histeričnih reakcija razumom se izdvojio Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u čijoj su nadležnosti i kampovi za izbeglice, uključujuci novootvoreni kamp u Obrenovcu. Vulin je apelovao na građane da ne donose sud pre nego što se završi istraga, a na pitanje da li će se, ako se ispostavi da se napad zaista dogodio, promeniti politika prema migrantima, odgovorio je da nije stvar u promeni politike već u sprovođenju zakona i kažnjavanju onih koji su počinili krivično delo, bez obzira na to da li su migranti ili građani Srbije.

Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković je takođe dao jednu razumnu izjavu kada je rekao da "ne treba trčati pred rudu i donositi preuranjene zaključke", ali je tu izjavu zatrpao nekontrolisanom lavinom pomenutih "preuranjenih zaključaka": "Duboko smo razočarani postupkom ovih ljudi. Sve i da su je samo udarili, da nisu pokušali da joj uzmu dete, nedopustivo je ovako uzvratiti na gostoprimstvo Obrenovčana, koji su ih, jer nemaju gde, primili u svoj grad kada je napolju bilo -15 stepeni", jadao se medijima predsednik Obrenovca.

Čučković bi mogao da se seti i 2013. godine, kada su neki njegovi sugrađani palili barake u koje je tada trebalo da se usele izbeglice, sa objašnjenjem da se plaše za bezbednost dece, žena, termoelektrane itd (uobičajeni repertoar koji se i ovih dana čuje). Kasnije su stotine tražilaca azila bez ijednog incidenta živeli mesecima u hotelu „Obrenovac", koji je bio pred zatvaranjem dok se oni u njega nisu uselili, odakle ih je isterao aprilski potop te godine, a u sanaciji štete u Obrenovcu i drugim mestima po Srbiji su i oni pomagali. No, najslabiji su uvek zgodna meta da se po njima udari kada se nema šta reći o važnijim pitanjima, na primer, otkud to da je Obrenovac jedna od narko-prestonica Srbije.

Kako god, daleko od toga da se među izbeglicama nalaze sve sami anđeli i da niko od njih nije sposoban da učini nešto loše, može biti i da se u Obrenovcu zaista desilo nešto ružno, što će policija lako utvrditi jer se incident desio na mestu pokrivenom kamerama. Međutim, notorne činjenice pokazuju da je do sada broj krivičnih dela počinjenih od strane izbeglica minoran u odnosu na broj onih koji su kroz Srbiju prošli ili su sada u njoj, da je, ako pominjemo krivična dela, od broja prekršaja koje su počinili migranti nemerljivo više bilo napada na njih, pljački, prebijanja. Te činjenice se, međutim, slabo čuju u buci koju dižu oni koji jedva čekaju povod da po izbeglicama izliju mržnju i netrpeljivost.

Takva buka se digla i sredinom oktobra prošle godine, kada su svi mediji preneli vest da su dvojica Avganistanaca oteli torbicu od devojke na Novom Beogradu i da su je dodirivali po telu. Ekspresno je usledilo saopštenje da su Avganistanci uhapšeni i da u roku od 10 dana moraju da napuste teritoriju Srbije, ali dodatak tom saopštenju, koji je usledio posle nekoliko dana, malo ko je video i čuo. U tom dodatku policija je saopštila da devojka o napadačima, osim da su tamne puti, nije mogla ništa više da kaže, nije znala kako su tačno izgledali i šta su imali obučeno, jer se sve dešavalo u mraku, tako da nema dokaza da su je napala baš ta dvojica uhapšenih. Ispostavilo se i da su napadači devojci najpre uzeli tašnu, ali su joj je vratili na njen zahtev i iz nje ništa nisu uzeli.

Osim veoma retkih predstavnika vlasti i brojnih hordi nevidljivih komentatora po internetu, u verbalnom iživljavanju na izbeglicama opet se istakla i jedna minorna politička partija, koja je posle vesti iz Obrenovca navela da je i ranije upozoravala na agresivno ponašanje migranata u Srbiji koji „sve češće vrše najteža krivična dela kao što su pokušaji silovanja, pokušaji ubistava, tuče, teške krađe, pa i teška ubistva". Podseća ta partija i da je nedavno "jedan migrant izvršio hladnokrvno ubistvo usred bela dana u centru Beograda", i pita: "Da li posle ovog ubistva koje je videlo stotine prolaznika, pa i dece koja tim putem idu u školu, treba da dozvolimo da migranti počnu da kidnapuju naše najmlađe?" Tercirali su i strvinarski tabloidi naslovima na prvim stranama: "Migranti otmičari", "Migranti otimali bebu iz kolica"...

Na stranu pitanje da li su oni koji su saopštenje i naslove pisali čuli da je, na primer, preksinoć u centru Beograda metkom u glavu ubijen čovek na sred ulice, da su pre tri dana u Novom Sadu pucali pored škole, o svakodnevnim vestima o „domaćim" tučama, silovanjima, porodičnim zločinima i inim ubistvima da ne govorimo, valjalo bi da se svi oni koji iz najnižih poriva eksploatišu ovakve vesti priberu i pogledaju se u ogledalu.

Prizivanja mržnje prema ljudima koji su i bez njih dovoljno unesrećeni je gadna rabota. Hoće ta mržnja da se otme kontroli, imali smo to prilike da vidimo u bližoj i daljoj prošlosti, i ovde i u Evropi, a kada se otme onda je kasno za kajanje.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---