Vlast pravi zaglušujuću buku kako se činjenice ne bi čule. Ne samo u slučaju Kosova, već po pitanju svega. I to prolazi

Kosovo je neko vreme bilo uklonjeno sa srpske medijske scene. Buka se pravila oko Hrvatske, pa Bosne i Republike Srpske. A onda je Kosovo sa sve Metohijom u velikom stilu vraćeno u žižu politike Aleksandra Vučića: sa onim vozom-manastirom na kome na skoro dva tuceta jezika piše da je Kosovo Srbija; sa odlaskom Premijara lično u pratnji Tomislava Nikolića na pregovore sa Prištinom u Brisel; sa obraćanjem Premijera kosovskim Srbima u Raški, koje je valjda trebalo da zvuči dramatično i državnički.

Priča se ovih dana zavrtela oko centralnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. U igri simbola koja se vodi oko Kosova, blokada ovog mosta je za Srbe predstavljala poslednju liniju odbrane od integrisanja u kosovski državni sistem. Blokada je sada pala i sa njom i simboličan otpor ukidanju kakve-takve srpske autonomije na severu Kosova. Poraz kosovske politike Slobodana Miloševića, Ivice Dačića, Aleksandra Vulina, Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i ostalih kolovođa srpstva iz devedesetih se i simbolički zaokružuje. Koliko ništa drugo nije u redu, toliko jeste u redu da sada, ponovo na vlasti, oni kusaju šta su zamesili. Nadam se da ih to makar malo tišti, mada nisam siguran.

Kao što su potpisivanje Kumanovskog sporazuma posle gotovo tromesečnog bombardovanja NATO-a pokušavali da predstave kao pobedu Srbije, tako i sada halabukom i histeričnim dranjem pokušavaju da prikriju svoju nemoć i popuštanje. Vučić je sprečio novi pogrom Srba na Kosovu, poručuje direktor kancelarije za KiM Marko Đurić; "Situacija sada jeste mnogo bolja i stabilna što pokazuje da su Vlada Srbije i njen premijer povukli dobre poteze u prethodnim danima, da smo pokazali odlučnost", kaže ministar policije Dr Nebojša Stefanović; "Samo zahvaljujući čvrstom i mudrom odnosu predsednika Vlade gospodina Vučića, samo zahvaljujući čvrstom stavu naše Vlade koja ume i da pregovara, ali i da pokaže čvrstinu kad je to potrebno, mi smo izborili ovaj sporazum", kaže ministar za rad i itd. Aleksandar Vulin; A sam A. Vučić je pričao nešto konfuzno o pokvarenosti predstavnika Prištine, o EU koja se urotila protiv njega i podržava Mustafu i Tačija, da se žalio Angeli Merkel, da neće njemu niko da određuje gde će on da razmešta policiju (naravno unutar granica Srbije bez Kosova), da bi Srbima na Kosovu onda poručio da „budu dostojanstveni, da ponosno čuvaju svoje srpsko ime, da ne napuštaju svoja ognjišta" te da ćemo se boriti „istinom i pravdom" i da je „mir najvažniji interes Srbije i Srba".

Sve u svemu: Voz oslikan kao manastir ne može da ide do Kosovoske Mitrovice; jedinice ROSU očigledno mogu da se kreću kako im je volja i po većinski Srbima nastanjenom severu Kosova; uklonjen je zid na centralnom mostu u Kosovoskoj Mitrovici, makar se to sada nazivalo „pešačkom zonom"; ah da, Kosovo je dobilo svoj međunardni pozivni broj +383; Srbiju i Kosovo deli granica, makar se ona nazivala „administrativna linija"; srpski političari samo sa dozvlom kosovskih vlasti smeju da uđu na teritoriju Kosovova... Šta je tu nejasno, svoj galami i dranju uprkos?

Jasno je i da galama oko srpskomanskih bitki koje su A.Vučić & Co. odavno izgubili skreće pažnju sa nagomilanih problema kojima nisu dorasli, ili koje bacaju u peti plan zarad sopstvenih interesa.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST