Autor

9.2.2017. >

Streljana

dejan anastasijević

Kako se osećao ministar policije u vladi Srbije Nebojša Stefanović kada mu je javljeno da je u prometnoj beogradskoj ulici usred dana eksplodirala bomba podmetnuta pod automobil lica odranije poznatog organima? Nema potrebe da nagađamo, jer je ministar sam predočio novinarima svoje duševno stanje: "Niko od nas nije srećan što se ovo dogodilo i radimo intenzivno da ustanovimo ko su lica koja stoje iza ovog napada", rekao je Stefanović povodom incidenta koji je, srećom, prošao bez smrtnih posledica. On je dodao da „nije dobro kad se desi bilo kakvo ubistvo, ali to ne može da se spreči ni u Švedskoj, Americi ili Rusiji".

Eksplozija automobila u pokretu u Zaplanjskoj ulici na Voždovcu je samo najnoviji primer javnog obračunavanja kriminalaca u glavnom gradu u poslednje vreme. Prethodno je u Ulici Kraljice Marije na tramvajskim šinama ubijen Vlastimir Milošević, osumnjičen za prodaju droge, a zbog tog ubistva je uhapšen Veljko Belovuk, poznat i kao Velja Nevolja. Lanac obračuna je po svemu sudeći počeo prošle jeseni spektakularnim atentatom na Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi u Bačvanskoj ulici. Svi pomenuti su deo su istog miljea, u kome su do skoro srećno kohabitirali vođe navijača, dileri droge, političari i visoki funkcioneri iz vojske i policije. Ubistvo Saleta Mutavog je izgleda poremetilo taj krhki ekosistem, pa se novo ravnotežno stanje uspostavlja uz pomoć automatskog oružja i eksplozivnih sredstava.

Istovremeno, imena nekih od pomenutih učesnika pojavila su se u jednom drugom kontekstu: Vojni sindikat Srbije je preko svog predsednika Novice Antića izneo saznanja da su Sale Mutavi i Velja Nevolja tokom prošle godine vežbali pucanje u vojnoj streljani u Pančevu, na poligonu koji inače koriste elitne jedinice vojske i policije. Antić tvrdi da im je to omogućio visoki oficir Žandarmerije i da je Načelnik Generalštaba o tome bio obavešten, ali da ništa nije preduzeo. Ministarstvo odbrane je ove tvrdnje ekspresno odbacilo kao neosnovane, ali je Sindikat pribavio dovoljno podataka da podnese krivičnu prijavu protiv jednog potpukovnika i jednog brigadnog generala koji su kriminalce na nagovor zajedničkog prijatelja iz Žandarmerije (inače bivšeg vojnog oficira) pustili u streljanu. Tužilaštvo se o prijavi nije oglasilo, kao ni ministar Stefanović.

Nedokučive su tajne ljudske duše, i to se odlično vidi na Stefanovićevom primeru. Dok jedna ružna reč odštampana u jednim nedeljnim novinama može u njoj da izazove takav nepodnošljivi bol da ministar mora da po ubrzanom postupku traži pravdu na sudu, niz mafijaških obračuna u gradu dovodi tek do njenog blagog treperenja, privremenog narušavanja ministarske sreće. A to ga, pak, navodi na duboke misli o snežnim vrhovima Švedske, blago zatalasanim američkim prerijama i širokim stepama Rusije.

Za razliku od ministra, javnost u Srbiji je s pravom uznemirena kada se ovakve stvari dešavaju. Imali smo, ne tako davno, situaciju kad su u Beogradu svako malo padale glave jer se jedan kriminalni klan nerazdvojno slizao sa elitnom jedinicom, pa je licima sa nadimcima bilo omogućeno da likvidacije uvežbavaju na poligonu „Crvenih beretki" u Kuli i pohađaju kurseve u sedištu BIA na Banjici. Tada, kao i sada, najviši državni funkcioneri su se pravili Englezi i davali umirujuće izjave, sve dok 12. marta 2003. nije postalo kasno.

A možda neko misli da je baš dobro da se gangsterima omogući da što bolje usavrše streljačke veštine. Biće manje kolateralne štete.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA