Autor

26.2.2017. >

Odvraćanje Rusije

andrej ivanji

NATO jača svoje trupe na granicama sa Rusijom. Akcija je u vojnom pogledu besmislena. Da hoće, ruska vojska bi u roku od tri dana pregazila čitavu istočnu Evropu

Nemački nedeljnik „Špigl" piše da Nemačka vojska u okviru operacije jačanja istočnog krila NATO-a šalje u Litvaniju 20 tenkova tipa „Marder" i 6 tenkova tipa „Leopard 2". Biće staconarani stotinak kilometara od granice sa Rusijom.

Kaže se da je to reakcija na rusku anekesiju Krima koja je izazvala velike tenzije između Zapada i Moskve. Po hiljadu vojnika NATO šalje u Litvaniju, Estoniju, Letoniju i Poljsku, što je najveće pomeranje trupa od kraja Hladnog rata. Trupe čine vojnici iz Nemačke, Holandije, Belgije, Norveške i Luksemburga. Bataljon bi za neko vreme trebalo da raspolaže sa nekoliko desetina tenkova. Sve to zato, stoji u obrazloženju, što se Baltičke zemlje i Poljska „plaše" Rusije.

Ovo obrazloženje je potpuno besmisleno. Nekoliko desetina, ili nekoliko stotina tenkova, ne mogu Rusiju da odvrate od bilo čega. Da Moskva i ima nekakvih pretenzija prema spomenutim državama, a nema ih, od neke vojne intervencije odvratila bi je jedino sama činjenica da su one članice NATO. Dovoljno bi bilo da je u njima stacioniran jedan jedini NATO-vojnik sa ili bez ličnog naoružanja. Čitavo ovo „najveće pomeranje trupa od Hladnog rata" je deo ritualnog zveckanja oružjem i nekakve simboličke podrške „zabrinutim" članicama NATO. A i vojska, kao svaka vojska, mora nešto da radi.

Do koje mere je aktuelno razmeštanje trupa NATO-a u vojnom pogledu irelevantno, pokazuje izveštaj američkog Thinktank RAND Corporation, koji inače savetuje američku vojsku, a koji je simulirao napad Rusije na Baltičke države.

Rezultat je poražavajući: Rusija bi čitavu Istočnu Rvropu pregazila za samo tri dana; 27 ruskih teško naoružanih bataljona bi počistilo 12 lako naoružanih NATO-bataljona, kada bi hteli da okuparija baltičke države. Kao jedan od glavnih razloga navodi se da NATO-u manjkaju teški borbeni tenkovi.

Portal Global Firepower, koji prikuplja javno dostupne vojne podatke u 126 država, tvrdi da Rusija raspolaže sa više od 15.000 borbenih tenkova, dok Sjedinjene Američke Države imaju samo 8.800 takvih tenkova. Takođe, Rusija navodno ima gotovo tri puta više raketnih i artiljerijskih sistema nego SAD.

Prema ovom portalu, SAD su i dalje najveća vojna sila sa vojnim personalom od oko 1,4 miliona ljudi, sa preko 13.000 borbenih aviona i helikoptera. Na drugom mestu je Rusija.

SAD iz budžeta za vojsku izdvaja 598 milijardi dolara, dok je Rusija sa 66 milijardi dolara iza Kine i Evrope na četvrtom mestu. Rusija ima bitno manje nosača aviona, helikoptera i podmornica od SAD. Međutim, Moskva i Peking poslednjih godina povećavaju vojni budžet.

Američka organizacija Arms Control tvrdi da Rusija raspolaže sa 7.700 nukleranih bojevih glava, naspram američkih 7.100. Samo jedan mali deo tog nuklearnog arsenala je, doduše, spreman za upotrebu, dok je ostatak ili skladišten ili bi trebalo da se demontira.

Raznorazne zapadne organizacije upozoravaju da Rusija vojno hvata priključak sa Zapadom. Eksperti Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) u Londonu tako upozoravaju da „vojna nadmoć Zapada erodira", da je „globalna vojna ravnoteža" pomerena, da je svet „postao opasniji".

Zaključak je: Rusija pokazuje novo samopouzdanje, Putin se naoružava, u nekim oblastima Rusija je već pretekla SAD.

Takva i slična upozorenja su dobar izgovor administraciji Donalda Trampa da poveća vojni budžet i da se ponovo krene u trku naoružavanja ne bi li Zapad „ponovo uspostavio vojnu premoć". I ne bi li vojna industrija masno, to jest još masnije zarađivala.

Da, svet zaista postaje opasniji, pogotovo od kada je Donald Tramp ušao u Belu kuću. Eskalaciju globalnih sukoba od završetka Drugog svetskog rata je sprečavala odgovornost i predvedivost nuklearnih sila. A Tramp je, pre svega drugog, nepredvidiv.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA