Iz ličnog ugla >
Da li razumeš medije
Pilot projekat DA LI RAZUMEŠ MEDIJE je pokrenut prošle godine i to uz podršku Ministarstva kulture, a odgovore na ovo pitanje tražili smo u šest gradova Srbije – u šest različitih osnovnih škola
Lako pitanje, ali odgovor niti je jednostavan niti može da bude jedan. Informacije nikada nisu bile dostupnije nego danas, ali kako one utiču na nekog ko ima trinaest ili četrnaest godina?
Kada je Asocijacija medija predložila da "uđemo u učionice" i, onima koji su već zakoračili u svet medija, pomognemo da razumeju informacije koje do njih dolaze, odmah sam prihvatila. Mogućnost da o ispravnosti i kvalitetu oglašavanja razgovaram sa decom koja, sa jedne strane već na neki način imaju izgrađene stavove i dosta ih jasno komuniciraju, a sa druge još imaju dosta prostora i potrebe za učenjem, bio je istinski izazov.
Pilot-projekat da li razumeš medije je pokrenut prošle godine i to uz podršku Ministarstva kulture, a odgovore na ovo pitanje tražili smo u šest gradova Srbije – u šest različitih osnovnih škola. Naši slušaoci i sagovornici su bili đaci iz Obrenovca, Paraćina, Loznice, Valjeva, Vranja i Zrenjanina.
Jedan od ključnih ciljeva, kako ga je asmedi definisala, bio je edukacija dece uzrasta 13-14 godina o vrsti i značaju medijskog sadržaja – kako se stvara i kako ga valja "čitati". Ovaj projekat sproveli smo kroz nekoliko faza – od ankete koju smo radili sa osnovcima kako bismo se što bolje upoznali sa njihovim dosadašnjim razumevanjem medija, preko predavanja do ocenjivanja i izbora najboljih radova.
Moj zadatak, moja tema je bila oglašavanje – šta je (sve) oglašavanje, šta su sve (danas) mediji preko kojih nam se brendovi "obraćaju", kako sve proizvodi, kompanije i brendovi sa nama komuniciraju, i što je najvažnije, šta je ili kako izgleda "ispravna reklama", koja je poruka etična, a koja nije, kako da etične i ispravne poruke razlikuju od onih koje to nisu.
Gledajući neke nove, ali isto tako i neke veoma stare oglase i spotove, domaće kao i inostrane, one koji su u skladu sa zakonom, ali takodje i one koji baš i nisu OK ili su na granici, video-spotove i oglase velikih i poznatih svetskih proizvoda i brendova koji su čak i zabranjeni... Sa učenicima ovih škola smo pričali i diskutovali o tome šta je to što čini dobar oglas, a šta ne, i šta je to što bi svako od nas ko je svakodnevno izložen oglašavanju, trebalo da zna.
Analizirali smo novinarske tekstove i razotkrivali one koji za cilj imaju prevashodno promociju – pokazali šta je to "skriveno oglašavanje". Zajedno smo čitali oglase koji o proizvodima govore na osnovu istinitih činjenica, odnosno one koji su neistiniti. Na osnovu ovakvih primera sami đaci su mogli da zaključe koliko je važno da poruka koju proizvod ili brend šalje bude zasnovana na istinitim i proverljivim podacima i tvrdnjama. Ohrabrujuće je bilo da smo zajedno sa osnovcima mogli da uočimo njihove stavove da je OK onaj oglas ili reklama koja nikog ne vređa, ne podstiče na nasilje, ne promoviše neprimereno ponašanje, koja ne podstiče ono što može da bude štetno po zdravlje... Istakli smo proizvode koji nikako nisu namenjeni njima, kao maloletnicima, a ipak se oglašavaju jer im zakon dozvoljava, ukazujući na to na koji način je to oglašavanje dozvoljeno... ali isto tako i one proizvode čije je oglašavanje potpuno zabranjeno.
I da zaključim, bar za sada. Ne bih želela da pričam o tome šta su oni od nas, kao učesnici u ovom kratkom, ali veoma sadržajnom projektu mogli da čuju i da nauče, već o tome šta smo mi, šta sam ja od njih i sa njima naučila. Kako sam se još jednom uverila u ispravnost načina na koji mi u i&f mccann Grupi razmišljamo i radimo... Reč je o odgovornosti, istinskoj odgovornosti i u svakom smislu te reči. Možda ovo sada zvuči kao istrošeno i previše puta pomenuto mišljenje, ali sam potpuno sigurna da niko od nas neće pogrešiti ako je svakodnevno, radeći ono što radi, bar jedan put ponovi, promisli i sa odgovornošću donese neku odluku. Odgovorni su mediji za sve ono što objavljuju, o čemu pišu i šta emituju, oglašivači koji proizvode i plasiraju svoje proizvode namenjene toj deci, mi kao agencije koje zajedno sa svojim klijentima kreiramo poruke kojima te proizvode i brendove promovišemo.
Ponekad je tanka linija između onoga što je u redu i onoga što baš i nije, veoma lako neka zabavna i originalna poruka može da postane poruka koja ima lošu konotaciju, koja podstiče na nešto što je problematično. Zato je veoma važno da mi koji smo učesnici u komunikaciji kod sebe konstantno negujemo osetljivost na osetljivost te dece. Jer, koliko je to važno vidi se u učionici... deca gledaju i reklame koje njima nisu namenjene, citiraju ih i jasno im je šta je njihova funkcija. Mi posredno utičemo na formiranje njihovih životnih stavova i navika. Zato je važno da svi mi koji smo deo medijskog sveta budemo veoma svesni toga i savesni. Uostalom, ta su deca naša budućnost.
A kada smo kod budućnosti – za budućnost oglašavanja ne brinem, kreativnosti i originalnosti ovim školarcima nikako ne nedostaje.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Komunikacije >
Pedeset godina sa Plazmom
Biljana Vasić -
Super Bowl reklame >
Kulturni fenomen odvojen od sporta
Vladimir Ćosić