BRAĆA PO OCU: Severnokorejski lider Kim Džong Un i pokojni Kim Džong Nam

Misteriozna politička ubistva >

Otrovom po neprijatelju

Likvidacijom polubrata severnokorejskog lidera Kim Džong-Una na Međunarodnom aerodromu u Kuala Lumpuru nastavljen je niz misterioznih ubistava iza kojih, spekuliše se, stoje neke od najmoćnijih tajnih službi, kako sa Istoka tako i sa Zapada

U čuvenom romanu Aleksandrijski kvartet Lorensa Darela, književnika i nekadašnjeg diplomate koji je posle Drugog svetskog rata službovao i u britanskoj ambasadi u Beogradu, stoji jedna intrigantna rečenica koja kaže da je "istina ono što najviše protivreči". U skrivenom svetu tajnih službi, gde se naveliko trguje informacijama, uticajem i često životima bezbednosno interesantnih lica, ova Darelova misao o kontradikciji istine ima posebnu težinu.

Ubistvo Kim Džong-Nama – najstarijeg sina bivšeg vođe Severne Koreje Kim Džong-Ila i brata po ocu sadašnjeg lidera Kim Džong-Una, koji je usred bela dana, pred brojnim svedocima i sigurnosnim kamerama, na aerodromu u Maleziji otrovan smrtonosnim otrovom sa brzim dejstvom – podsetilo je na neke ranije slučajeve egzekucije navodnih "državnih neprijatelja".

SMRTONOSNA MARAMICA: Metod i način brojnih ubistava i pokušaja atentata uz korišćenje retkih i zabranjenih otrovnih supstanci, koje teško da mogu da se nađu u kućnoj apoteci, ukazivali su na umešanost tajnih službi u ove događaje. Kim Džong-Nam usmrćen je hemijskim nervnim agensom VX, jednim od najsmrtonosnijih hemijskih oružja, čija jedna jedina kap može da ubije odraslog čoveka za svega nekoliko minuta.

Kamere na aerodromu u Kuala Lumpuru zabeležile su trenutak kada nepoznata žena otpozadi prilazi Kim Džong-Namu dok je čekao u redu da se ukrca na avion, stavlja mu maramicu na lice i nakon svega nekoliko sekundi udaljava se sa još jednom ženskom osobom, obazrivo držeći ruke dalje od tela. Video-snimak sa nadzornih kamera pokazao je da je napadnuti Kim Džong-Nam odmah potražio pomoć i požalio se da ga je nepoznata osoba napala i prebrisala mu lice maramicom, pokazujući rukama na oči. Iako je odmah odveden u aerodromsku ambulantu, za njega više nije bilo spasa.

Osumnjičene državljanke Indonezije i Vijetnama, kao i jedan Severnokorejac uhapšeni su u Kuala Lumpuru, dok policija traga za još nekoliko državljana Severne Koreje, od kojih je barem jedan bio zvaničnik njihove ambasade u Maleziji. Jedna od osumnjičenih priznala je da je pomogla u izvršenju ubistva, rekavši da je za to dobila 90 dolara, ali da je mislila da se tu radilo o skrivenoj kameri i neslanoj šali.

Šala ili ne, tek istražni organi Malezije smatraju da su uhapšene devojke bile agenti Severne Koreje obučene da rukuju otrovnim materijama, kao i da je još barem četvoro osumnjičenih uspelo da umakne policiji i pobegne za Pjongjang. Inače, osumnjičenima za ovo delo preti smrtna kazna.

Zvaničnici Južne Koreje i SAD tvrde da je "verovatno" severnokorejski lider Kim Džong-Un lično naložio ubistvo svog polubrata. Sa druge strane, ambasador Severne Koreje u Kuala Lumpuru izjavio je da je istraga malezijskih vlasti politički motivisana. Severna Koreja i dalje odbija da prepozna ubijenog kao Kim Džong-Nama, a diplomate ove zemlje tvrde da je on verovatno umro od infarkta, jer je bolovao od srčane bolesti, dijabetesa i visokog pritiska. Ambasador Severne Koreje u Kuala Lumpuru optužio je vlasti Malezije da sarađuju sa stranim silama u istrazi i da se rezultatima istrage ne može verovati. Zbog ovakvih komentara, premijer Malezije Nadžib Razak dao je nalog da ambasador Severne Koreje u roku od 48 sati napusti zemlju jer je bio "diplomatski nevaspitan". Mediji već spekulišu da razlog ubistva mogu biti dinastički sukobi u vlasti Severne Koreje. Poznato je da je vođa te zemlje Kim Džong-Un već naređivao ubistva članova sopstvene porodice ukoliko nisu bili dovoljno lojalni, ili su potencijalno mogli da predstavljaju opasnost po njegovu neprikosnovenu vlast.

"BUGARSKI KIŠOBRAN" I POLONIJUM: Verovatno prvi slučaj likvidacije otrovom političkog protivnika koji je privukao pažnju svetske javnosti bilo je ubistvo bugarskog disidenta Georgija Markova u Londonu 1978. godine, kada je ubica vrhom otrovnog kišobrana ubo svoju žrtvu u nogu, od čega je nesretni Bugarin preminuo nekoliko dana kasnije u bolnici. Ni gotovo četrdeset godina kasnije nije razjašnjen ovaj slučaj, mada je istraga ukazivala da "pipci" povezani sa likvidacijom vode sve do sovjetskog KGB a.

U poslednjih tridesetak godina, dogodio se čitav niz napada otrovnim sredstvima od kojih su neka imala fatalan ishod. Medijski najpoznatiji slučaj je ubistvo bivšeg ruskog agenta Aleksandra Litvinjenka, koji je 2006. otrovan radioaktivnim polonijumom u Londonu. Istraga združene komisije Skotland jarda i britanske bezbednosne službe MI5, utvrdila je da odgovornost za likvidaciju "sasvim izvesno" snosi zvanična Moskva. Prošle godine, britanski sud je direktno okrivio Rusiju za smrt Litvinjenka, a kao glavne odgovorne naveo je šefa Saveta nacionalne bezbednosti Rusije Nikolaja Patruševa, kao i samog ruskog predsednika Putina. Kremlj je odbacio ocenu britanskog suda nazvavši je politički motivisanom. Brojni obaveštajni stručnjaci, kao i porodica ubijenog Litvinjenka, međutim, odbacili su optužbe britanske strane.

Tokom istražnog postupka, otkriveno je da je bivši ruski agent Aleksandar Litvinjenko bio "trostruki agent", jer je, osim za ruski FSB, sarađivao i sa britanskom agencijom MI6, a vrbovale su ga i španske službe. Mlađi brat otrovanog špijuna, Maksim Litvinjenko, rekao je svojevremeno da iza likvidacije njegovog brata stoje upravo britanske tajne službe, kao i da nikada do kraja razjašnjeno samoubistvo bivšeg oligarha Borisa Berezovskog 2013. može biti povezano sa smrću ruskog agenta. Po toj teoriji, navodno je Berezovski lično naručio ubistvo Litvinjenka kako bi ga "napakovao" ruskim vlastima i time ih diskreditovao u svetu. Nemačka obaveštajna služba BND odbacila je tvrdnje britanskih obaveštajaca o umešanosti ruskog predsednika u ovaj slučaj, ukazavši na "detinjastu ocenu kolega sa Ostrva". Zanimljivo je i da je aktuelni predsednik SAD Donald Tramp, još dok je bio kandidat republikanaca za šefa države, u kampanji izjavio da je nekorektno kriviti ruskog predsednika Vladimira Putina za smrt bivšeg agenta FSB a Litvinjenka.

"NARANDŽASTI" DIOKSIN: Otrov kao sredstvo ubistva političkih protivnika korišćen je i u pokušaju atentata na bivšeg ukrajinskog šefa države i jednog od vođa tzv. narandžaste revolucije, Viktora Juščenka. On je, još dok je bio opozicioni lider, bio otrovan dioksinom, koji je u njegov organizam bio unet oralnim putem, verovatno sa hranom. Osim gastroloških problema, Juščenko je imao i vrlo vidljive posledice unosa otrova, jer mu je lice, zbog dejstva laboratorijski potpuno čistog dioksina, bilo vidno deformisano.

I Bliski istok je prepun tajanstvenih pokušaja atentata otrovnim materijama. Najpoznatiji slučaj je svakako u vezi sa, još u potpunosti nerazjašnjenom, smrću palestinskog vođe i osnivača PLO a Jasera Arafata. Uzrok njegove smrti nikada nije obelodanjen što je podstaklo razne teorije zavere, uključujući i trovanje polonijumom, za šta je optuživan Izrael i njegova obaveštajna služba Mosad. Komisija za istragu Palestinske uprave, međutim, utvrdila je da je bivši zvaničnik pokreta Fatah (koji je Arafat osnovao još 1959) Muhamed Dahlan odgovoran za smrt dugogodišnjeg palestinskog lidera Jasera Arafata. U rezultatima istrage tvrdi se da je upravo Dahlan dao Arafatu otrovani lek dok je ovaj bio u bolnici u Parizu. Interesantno je da je Muhamed Dahlan bio primoran da ode u izgnanstvo, nakon što ga je Fatah optužio za korupciju i izdaju zbog saradnje s Izraelom.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---