POVRATAK NA GENOCID: Bakir Izetbegović

Bosna i Hercegovina >

Proizvodnja veštačkih kriza

Bosna i Hercegovina zarobljena je u začaranom krugu nestabilnosti i sve dubljih etničkih podela. To budi stare ratne strahove, ali istovremeno i zahteve za rekonstrukcijom države

Sarajevo

U proteklih šest meseci BiH je samo prividno funkcionalna država. Pukotine su se pojavile kada su lideri Bošnjaka odlučili da podnesu žalbu na presudu Međunarodnog suda pravde (MSP) u slučaju tužbe BiH protiv Srbije za genocid.

Bošnjački član predsedništva BiH Bakir Izetbegović odlučio je da podnese ovu žalbu nakon pritiska bošnjačkih organizacija za prava žrtava i konsenzusa među političkim liderima Bošnjaka u BiH. Žalba je podneta samo dan nakon isteka roka od deset godina tokom koga ju je moguće podneti, ali samo u slučaju da se pojave novi dokazi da je Srbija odgovorna za genocid u Bosni i Hercegovini.

"Mene okrivljuju za ovu krizu, ali krizu su izazvali oni koji su počinili agresiju i zločine i koji rehabilituju ratne zločince... Žalba je podneta u ime istine", rekao je Izetbegović. Svi pokušaji unutar tročlanog predsedništva da se pronađe zajednički jezik okončani su neuspehom. Izetbegović je napustio zajedničku sednicu, a nakon njega to je učinio i hrvatski član predsedništva Dragan Čović. Čović je rekao da odbija da učestvuje u daljim podelama, pa je Mladen Ivanić, srpski član predsedništva, ostao ljutit zbog onoga što je kasnije nazvao "napadom na Srbe".

UDARIO TUK NA LUK: Pre nego što je žalba zvanično podneta, Mladen Ivanić i bosanski ministar spoljnih poslova Igor Crnadak pisali su Međunarodnom sudu pravde u Hagu, tvrdeći da iza žalbe ne stoji čitava država. Srpski poslanici u parlamentu BiH zapretili su bojkotom skupštinskih sednica. Lideri bosanskih Srba, kao i političari iz Srbije, oštro su osudili Izetbegovićev potez, jer je presudom MSP-a Srbija pre deset godina oslobođena optužbi za genocid. Nakon Izetbegovićeve žalbe pojavila su se mišljenja da bi ga trebalo i krivično goniti zbog ovoga što je učinio.

Ovo nije prvi put da se pominje mogućnost krivičnog gonjenja zbog političkih poteza. Pre nekoliko meseci Tužilaštvo BiH otvorilo je istragu o referendumu koji je u septembru održan u Republici Srpskoj sa referendumskim pitanjem: "Da li podržavate da se 9. januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?"

Parlament Republike Srpske doneo je odluku o sprovođenju referenduma iako je bosanski Ustavni sud još u novembru 2015. presudio da 9. januar ne može da bude dan Republike Srpske, jer se time narušavaju prava Bošnjaka i Hrvata. Pošto su ipak organizovali referendum, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i srpski predstavnik u predsedništvu BiH Mladen Ivanić, osumnjičeni su za kršenje odluka Ustavnog suda. Iako je Dodik u početku osporavao nadležnost tužilaštva BiH, te tvrdio da neće razgovarati sa tužiocima, ipak je to učinio 31. decembra prošle godine, nakon čega je novinarima rekao da je istraga "politički motivisana". Uprkos istrazi, koja dosad nije dovela ni do kakve optužnice, Dan Republike Srpske svečano je obeležen 9. januara ove godine, kada je Dodik odlikovao brojne ličnosti i organizacije. Ipak, predstavnici Bošnjaka odbili su poziv da se pojave na proslavi.

SKRETANJE PAŽNJE: Usred bošnjačko-srpskih sukoba predstavnici Hrvata izazvali su pometnju zahtevajući rekonstrukciju Federacije BiH. Hrvatski član predsedništva Čović, koji u Bosni predvodi Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ), rekao je kako je Hrvatima potreban osećaj da je bar jedan deo BiH funkcionalan. Zahtevao je novu postavku – federalizaciju – koja bi, po njegovim rečima, štitila prava sva tri konstitutivna naroda i svih građana. "Predlažemo četiri federalne jedinice. To bi bilo najracionalnije", rekao je Čović. Međutim, politička stranka Hrvatska narodna zajednica kritikovala je Čovićev predlog, jer smatraju da bi to dovelo jedino do još veće marginalizacije Hrvata u delovima BiH gde čine manjinu.

Za to vreme politički eksperti tvrde da je ovde reč o tome da zvaničnici veštački proizvode krize kako bi zamaskirali užasno stanje u kome se zemlja nalazi. "Siguran sam da se sve tri nacionalističke stranke na vlasti slažu da nam je kriza potrebna da bi se skrenula pažnja sa korupcije i nezaposlenosti. Razlika je samo u načinima na koji proizvode krize. Čović želi hrvatski entitet, Dodik preti referendumom, a Izetbegović se predstavlja kao zaštitnik bošnjačkih žrtava", kaže profesor Slavko Kukić.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---