---

Mislila sam da se nikada u životu neću javno osvrtati na bilo šta što izjavi biće zvano Nebojša Krstić. Namerno kažem "biće" jer mi nije poznato čime se on tačno bavi i na osnovu čega participira u javnom životu. Tek, da vole da ga pitaju za mišljenje – vole, mada ja još ne čuh ništa smisleno od njega. Upravo za to mi nikad na pamet nije palo da ga javno komentarišem. Drugi razlog zašto ga označavam samo kao biće je taj što je famozni Krle22 sa Tvitera uradio nešto toliko nehumano i zversko da je sam sebe onečovečio, ako ta reč uopšte postoji. Ja bolju nemam za ono što je uradio.

Verovatno već svi znaju: Teodora Vranješević ima 9 godina i mieloidnu leukemiju. Roditelji su pokušali sve metode koje domaće zdravstvo nudi i ništa nije pomoglo da Teodora ozdravi. Pojavila se klinika u Frankfurtu čija metoda transplantacije kostne srži može da joj pomogne, ali je bilo neophodno da se u jako kratkom roku skupi potreban novac (350.000 evra). Novac je sakupljen. Teodora je ovog vikenda na putu za Frankfurt. Ne ide avionom jer joj je imunitet preslab, pa bi je aerodromske gužve i veliki broj ljudi izložili virusima. Lekari su savetovali da ipak ide automobilom, uz obavezne duže odmore.

Ljudsko biće na ovakvu vest može da kaže samo: nadamo se da će Teodora ozdraviti. I tu bi trebalo da prestane svaka priča, ako ste čovek. Ali onda se u svoj svojoj dokonosti i nebitnosti na Tviteru oglasi Nebojša Krstić to jest Krle22 da pita ko je to odredio da detetu treba baš 350.000 evra (zapravo, taj lenji mozak koji samo truća na Tviteru rekao je – 300.000), i kako mi da proverimo da li njeno lečenje u Frankfurtu zaista košta toliko. I šta postigne? Pa samo to da razbesni svakoga ko ima srca, duše i mozga. Jer, šta? Klinike po belom svetu samo čekaju da im se jave roditelji dece iz siromašnh zemalja da bi ih opelješili? Ili može biti roditelji izmišljaju da su im deca bolesna kako bi se na brzaka obogatili? Pa dobro, da li ste normalni? Krle22 je u međuvremenu obrisao tvit, ali skrin-šotovi postoje.

Da je ovo prvi put da neko zagađuje vazduh zlonamernim izjavama na temu teško bolesne dece, nastavila bih da ignorišem postojanje Nebojše Krstića. Ali, nije. Iz slučaja porodice Ognjanović nismo naučili ništa. Već smo zaboravili slučaj male Sofije Nikolić, čiji je otac poslanik Demokratske stranke, a kog je jedan drugi oblik života koji se odaziva na ime Marijan Rističević optužio kako je odbio RFZO i bolest ćerke zloupotrebio u političke svrhe. Prećutao je Marijan da je RFZO Sofiji odobrio lečenje na klinici koja uopšte ne leči bolest od koje ona pati. To što mi ostali za sve vreme trajanja akcije prikupljanja novca za Sofiju nismo znali čija je ćerka, Marijana nije sprečilo da se detonira u Skupštini. Elementaran osećaj za ljudskost otkazao je i Maji Gojković koja je Sofijinom ocu, Dejanu Nikoliću, oduzela reč 27. aprila, kad je hteo da se zahvali kolegama poslanicima koji su dali donacije za Sofijino lečenje. Ne samo da mu je oduzela reč, nego je lupila kako "svako od nas ima neki takav slučaj u porodici", a onda proglasila pauzu, kako bi se ona smirila. Ona! Idi, ženo, na vazduh pa se smiruj, ima Skupština i potpredsednike koji mogu da predsedavaju dok Maja diše duboko ili šta već radi kad se potrese. Ali, ne, mora da se napravi parada i cirkus. Pa nek je i na račun bolesnog deteta ili roditelja za kog ne mogu da zamislim niti se usuđujem da zamišljam kako mu je.

Ali, zverstvu ni tu nije kraj. Dve najpoznatije fondacije koje prikupljaju novac za lečenje teško bolesne dece u inostranstvu vode predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić i glumac Sergej Trifunović. Našla se neka pametna glava da na jednom i inače ogavnom tabloidnom portalu napiše kako ova dvojica na račun te dece skupljaju za sebe poene u javnosti. Ma da li je to najbitnije u svemu ovome? Čak i da skupljaju poene (evo već zamišljam kako Sergej ne može živ da ostane od holivudskih ponuda zbog svog humanitarnog rada), pa zaista me baš briga, sve dok uspevaju ono što država Srbija ne može – da omoguće lečenje teško bolesnoj deci. Alo, bre, deci!

Krle22, Marijan Rističević i Maja Gojković imaju mnogo toga zajedničkog, počevši od političke opcije kojoj pripadaju. Ali, sad znamo da dele i sklonost ka neljudskim ispadima i da im je politička pripadnost ispred elementarne saosećajnosti da ljudskom patnjom. Određeni procenat takvih postoji u svakom društvu, ali ne zauzimaju visoke funkcije, ne sede u poslaničkim klupama i ne važe za društvene arbitre.

Da li se razlikujete od njih? Lako je proveriti. Zamislite da se, što im nikako ne želim, neko od njih nađe u situaciji u kojoj su Sofijini ili Teodorini roditelji. Da li biste im pomogli? Ako je odgovor "da", sa vama je sve u redu. Ima stvari koje su iznad dnevne politike, pa čak i iznad trulog nefunkcionalnog sistema u kom živimo. Jer kod ljudskosti i humanosti, pitanje nije hoćete li pomoći ovoj ili onoj osobi, nego da li ste čovek koji pomaže koliko može. Da li ste čovek koji saoseća sa tuđom patnjom ili beslovesno biće koje čoveku koji pati dodatno staje na muku.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---