Autor

26.4.2017. >

Poljubiti po viđenju

dejan anastasijević

Šta je to Saša Janković, lider novoosnovanog Pokreta slobodnih građana, izgovorio u emisiji „Novi dan" na N1 i izazvao medijski šumski požar koji se ne stišava već treći dan? On je voditeljki Minji Miletić na pitanje kako će rešiti problem sa registracijom tog pokreta odgovorio rečima „Mogu da vam kažem, ali onda moram da vas poljubim". Ona se kiselo nasmejala, odmahnula glavom i nastavila razgovor, koji je u sasvim normalnoj atmosferi trajao još pola sata.

Do popodne se na društvenim mrežama razbuktala žustra polemika između onih koji su u ovoj rečenici prepoznali seksizam, pa čak i seksualnu agresiju, i onih koji su u svemu videli samo šalu. A onda su loptu preuzeli tabloidi i dali se u hajku na Jankovića. Isti oni koji su mesecima pokušavali da od njega u očima javnosti naprave ubicu, sada su uočili šansu da ga predstave kao seksualnog manijaka. Odmah se postavilo i pitanje zašto Nezavisno udruženje novinara i slične organizacije na Jankovićeve reči nisu reagovali sa istom žestinom kao u slučaju bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića kad je onomad rekao ono o novinarkama koje kleče, pa je nakon serije protesta morao da podnese ostavku.

Dva dana posle emisije, N1 je osetio potrebu da u saopštenju „najoštrije osudi" Jankovića, nazvavši njegove reči „neprimerene i potpuno neprihvatljive". Na kraju se oglasio i sam Janković, napisavši na svom tviter nalogu da je napravio nespretnu šalu i da se zbog toga kaje, ali time na ceo slučaj nije stavljena tačka.

Jezik je klizava stvar i jako zavisi od konteksta: u nekim okolnostima i najljubaznije reči mogu da predstavljaju smrtnu uvredu, dok u nekim drugim najvulgarnija psovka postaje izliv ljubavi i prijateljstva. Kakav je, dakle, kontekst Jankovićevih reči? Rečenica koju je izgovorio je lako prepoznatljiva parafraza odgovora koju je još 1991. dao Kapetan Dragan kad ga je novinarka (opet u televizijskoj emisiji) pitala koje mu je pravo ime, samo on je tada rekao: „Ako vam kažem, moraću da vas ubijem". To je odmah ušlo u svakodnevni govor kao pošalica i tako se koristi i dan danas. U engleskom jeziku, ova floskula je mnogo starija i takođe je vrlo raširena. Prvi put je zabeležena u romanu „Baskervilski pas" Konana Dojla, kada je jedan od likova upućuje Šerloku Holmsu, a legendarni detektiv odvraća rečima: „Dragi moj gospodine, to je prilično ambiciozno od vas".

Nakon što je Kapetan Dragan ono izjavio, nije prošlo mnogo vremena dok se nije saznalo njegovo pravo ime – Dragan Vasiljković, alijas Denijel Sniden, naturalizovani Australijanac i avanturista koga je Državna bezbednost Srbije angažovala da u Kninu organizuje paravojnu jedinicu „Knindže". Mada je i njegov odgovor novinarki bio shvaćen kao šala, u međuvremenu je mnogo ljudi stvarno ubijeno kao rezultat zajedničkog zločinačkog poduhvata u kome je Dragan svojevoljno učestvovao. Već samo zbog toga, Jankoviću nije bilo pametno da ga javno parafrazira, bez obzira što je reč „ubijem" izmenio u „poljubim". Verovatno mu je prošlo kroz glavu da bi, s obzirom na klevetničku kampanju u kojoj je označen kao ubica svog druga, ne bi smeo nikom da preti ubistvom ni u šali.

I tako se još gore zapetljao u kučine. Odgovor na pitanje da li je ovako sročena rečenica seksistička može se lako ustanoviti ako se postavi sledeće pitanje: da li bi Janković izgovorio iste reči da je u studiju umesto Minje Miletić naspram njega sedeo muškarac? Gotovo sigurno ne bi, kao što ni Gašiću ne bi palo na pamet ono o klečanju da je mikrofon držao neki kršni momak. U oba slučaja se radi o nečemu što liči na flert, samo je Gašić nastupio na sebi svojstven bahat način, a Janković nešto sofisticiranije.

Ali dok je flertovanje u privatnom okruženju stvar dozvoljena, mada ne uvek simpatična, na televiziji ne bi smelo da se upražnjava van dramskog i zabavnog programa. Biti novinar danas, pogotovo u Srbiji, je težak i nezahvalan posao. Biti novinarka je još teže i nezahvalnije jer su žene, kao u svakom poslu, potcenjene, slabije plaćene i teže napreduju od muškaraca. Ovakva vrsta javnog iskazivanja pažnje je nešto što im definitivno ne treba.

A nije trebalo ni Jankoviću, od koga se kao od predstavnika neke prosvećene, pristojne Srbije, očekivalo više.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA