Bude li nam jevađeljski predsednik potrajao na toj funkciji, preimenovaće na kraju Andrićev u Vučićev venac

Preko dvadeset godina gotovo svakog dana prolazim pored Andrićevog venca. Spisak predsednika Srbije koji su rezidirali u Novom dvoru od početka devedesetih je kratak pregled istorije Srbije od raspada Jugoslavije: Slobodan Milošević, Milan Milutinović, Boris Tadić, Tomislav Nikolić i ovaj najnoviji, ustoličen sa sve Miroslavljevim jevanđeljem, Aleksandar Vučić.

Taj spisak nas podseća na ratove, nacionalističku histeriju, međunarodnu izolaciju, ekonomski embargo, šverc, hiperinflaciju, nestašice, sistematsku pljačku Srbije, propadanje, bogaćenje gamadi, ubijanja, masovne proteste, život u ludilu, razaranje ljudskih i građanskih vrednosti, NATO bombardovanje, otpor, nadu i ponovno bespuće i poraz razuma. Ovaj novi stanar na Andrićevom vencu, koji je pričao da će da se sa predsedničkom funkcijom preseli u zdanje nekadašnjeg SIV-a, sve vreme je akter svega što je uništavalo i uništava Srbiju.

Pitam se da li je iko od ovih srpskih predsednika napravio nekoliko koraka do spomenika Ivi Andriću koji stoji na rubu Pionirskog parka i pročitao šta piše na stepenicama slovima već pomalo propalim, delimično otpalim, zapuštenim:

„Otišao sam. Iza mene je ostalo sve što su ljudi rekli kao pramičak magle koji se gubi. A sve što su radili poneo sam na dlanu jedne ruke."

Sve zlo koje je podstrekivao i činio ovaj naš jevanđeljski predsednik ne bi moglo da se smesti u lektiru veličine Šešeljivih sabranih dela. A dobro koje je činio odgovara Andrićevom pramičku magle. Ako naredne decenije bude ostao predsednik Srbije na kraju će da premeste negde Ivu Andrića, da podignu spomenik Aleksandru Vučiću sa Ustavom Srbije u jednoj i Miroslavljevim jevađeljem u drugoj ruci, i promene ime trga sa kaskadnim, veštačkim potokom koji povezuje ulicu Kralja Milana sa Pionirskim parkom u Vučićev venac.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST