ROMANSA JE KRATKO TRAJALA: Vladimir Putin i Donald Tramp

Odnosi SAD, Rusije i EU >

Dodavanje gasa

Ciljajući u Trampa i Putina, američki kongresmeni pogodili su nemački Uniper i Wintershall, britansko-holandsku grupu Royal Dutch Shell, austrijski OMV i francuski ENGIE. Evropljani su najavili kontramere, mada Evropska komisija još nije dala odobrenje za izgradnju tog gasovoda. Agencija Blumberg procenjuje da je briselska pretnja odgovorom Americi na klimavim nogama, jer su Evropljani podeljeni kad je u pitanju "Severni tok 2"

Ruski mediji taj Zakon o suzbijanju protivnika Amerike pomoću sankcija (Act HR 3364) zovu "Bil o ratu s Rusijom". Velikom većinom glasova u Predstavničkom domu (419 za, 3 protiv) i u Senatu (98 za, 2 protiv), američki Kongres je 27. jula usvojio taj zakon kojim su američkom predsedniku vezane ruke u spoljnoj politici, posebno prema Rusiji, mada se zakon odnosi i na Iran, Severnu Koreju, Siriju, a posredno i veoma sadržajno – na Evropsku uniju, sa kojom se američke vlasti obavezuju da "rade kao s partnerom", ali izgleda da Evropljanima baš i ne prija ta formula partnerstva, koju je skovala ta neobična američka koalicija neokonzervativaca i liberalnih jastrebova protiv Trampa i Putina.

Vlastima SAD se tim zakonom, između ostalog, nalaže da prioritetnu pažnju posvete izvozu energetskih resursa SAD u cilju obezbeđenja američkih radnih mesta. U posebnoj tački se propisuje i obaveza suprotstavljanja gasovodu "Severni tok 2", odnosno, kako se kaže, "njegovom pogubnom uticaju na energetsku bezbednost EU i razvitak gasnog tržišta u Centralnoj i Istočnoj Evropi".

BOČNI UDAR: Napavši "Severni tok 2" i propisavši sankcije za kompanije koje sarađuju u energetskim projektima u kojima ruske državne kompanije imaju više od 33 odsto akcija, američki Kongres je zapravo napao pet evropskih kompanija, a među njima dve nemačke: Uniper i Wintershall, britansko-holandsku grupu Royal Dutch Shell, austrijski OMV i francuski ENGIE, koje su u aprilu 2017. godine s firmom Nord Stream 2 AG (koja sada ima samo jednog akcionara – Gasprom) potpisale saglasnost o finansiranju 50 odsto troškova gasovoda teškog 9,5 milijardi. Svaka od kompanija treba da plati po 950 miliona evra.

Taj projekat je započet nakon uspešnog starta "Severnog toka", gasovoda kapaciteta 55 milijardi kubnih metara, izgrađenog 2012, kojim je prošle godine transportovano 43,8 milijardi kubika gasa, a čiji akcionari su bili Gasprom (51 odsto), nemački Wintershall i PEGI/E.ON (po 15,5 odsto), holandski N.V. Nederlandse Gasunie i francuski ENGIE (po 9 odsto).

Evropljani su najavili kontramere, mada Evropska komisija još nije dala odobrenje za izgradnju tog gasovoda, a nemačka federalna agencija za energetsku regulaciju je zbog toga odložila realizaciju sa "Severnim tokom 2" povezanih pet energoprojekata, vrednih 4,5 milijardi evra.

Agencija Blumberg procenjuje da je briselska pretnja odgovorom Americi na klimavim nogama, jer su Evropljani podeljeni kad je u pitanju "Severni tok 2": Nemci su za, a Poljaci, uz još neke istočne zemlje, protiv "Severnog toka" i nastoje da se gas za EU i dalje transportuje kroz Ukrajinu (čiji prihod od tranzita gasa iznosi oko 2 milijarde dolara).

Odgovor na pitanje da li najavu Gasproma da prekine transport ruskog gasa preko Ukrajine diktiraju politika ili biznis zavisi od mesta na kome se čuje. Ukrajina često optužuje Rusiju da joj iz političkih razloga preti ukidanjem tranzita, što su Amerikanci koristili kao šlagvort, pa i kada su onemogućavali projekte poput "Južnog toka". U zakonu HR 3364 (tačka 257) o energetskoj bezbednosti Ukrajine govori se posebno i opširno, uz nagoveštaje pomoći i propisivanje uslova, kao da je u pitanju neki protektorat. Obećava se podrška Ukrajini u odbrani celovitosti (što je praćeno neformalnim nagoveštajima o prodaji oružja) i suprotstavljanju destabilizirajućim nastojanjima Ruske Federacije. Nagoveštava se pomoć Ukrajini radi smanjenja zavisnosti od ruskih energo-resursa, posebno prirodnog gasa, koji, kako se kaže u tom američkom zakonu, Vlada Rusije koristi kao oružje za prinudu, zaplašivanje i uticaj. Preporučuju se reforme u oblasti normativnog nadzora i operacija u energetici, i uvođenje konkurencije i liberalizacije tržišta.

Radi uvećanja obima energije koja se proizvodi u samoj Ukrajini, predlažu se sprovođenje savremenih geofizičkih istraživanja, privatizacija ukrajinskih državnih energetskih kompanija, remont infrastrukture radi obezbeđivanja transporta goriva itd.

KRATKA ISTORIJA EMBARGA: Treba li nagađati čijim kompanijama za geofizička istraživanja, ili za transfer tehnologije, ili za privatizaciju američki zakonodavci tim formulacijama otvaraju vrata? Ukrajincima koji leže na uglju, ali im je veza s Donbasom u prekidu, obećan je nedavno američki ugalj.

Paradoks je u tome što su upravo "ukrajinski gasovodi" "Sojuz" (koji je bio glavni gasovod u vreme SSSR), "Družba" i "Progres" (na ruti Urengoj–Pomari–Užgorod), koje sada štite Amerikanci, svojevremeno bili meta američkih sankcija.

Godine 1962. su SAD ubedile članice NATO-a da uvedu sankcije na isporuku SSSR-u cevi velikog promera za izgradnju naftovoda "Družba", ali je ta zabrana ukinuta pod pritiskom evropskih kompanija koje su proizvodile takve cevi. Administracija Ronalda Regana je 1982. embargom na izvoz opreme pokušala da omete izgradnju gasovoda Urengoj–Pomari–Užgorod, čime su bile pogođene francuske, nemačke i britanske kompanije, što je dovelo do spora među saveznicima, pa su u jesen 1982. SAD ukinule embargo.

"Fajnenšel tajms" piše da su najnovije gasne sankcije, između ostalog, možda i deo zavere američke naftne industrije da se u EU promoviše prodaja američkog gasa umesto ruskog, ali da efekti toga na tržišta gasa i nafte u Evropi neće biti posebno veliki, jer čak i ako bi američka industrija nafte i gasa želela da izgura Rusiju sa evropskog tržišta, blizina i istorijski razvoj evropskih energetskih tržišta to čine nemogućim jer bi bile potrebne godine da se evropska potrošnju energije preorijentiše na nove snabdevače.

Gasprom je prošle godine obezbeđivao 34 odsto evropskih potreba za gorivom, a Rusija će ostati glavni evropski snabdevač do 2035, procenio je u martu 2017. Royal Dutch Shell.

Amerikanci sada snabdevaju 2 odsto gasnog tržišta EU. Agencija Blumberg citira jednog od Gaspromovih direktora, Aleksandra Medvedeva, da američki tečni gas košta nekih 30 procenata više od ruskog gasa transportovanog najskupljom rutom preko Ukrajine.

Direktor Gasproma Aleksej Miler je na Peterburškom biznis forumu izjavio kako se često čuju zahtevi da Rusija isporučuje u EU 30 milijardi kubika gasa godišnje preko Ukrajine, ali da je dužina "Severnog toka 2" dvostruko (za oko 2000 km) manja od dužine gasovoda preko Ukrajine, a troškovi transporta gasa za 20 odsto manji, pa je pitanje ko će platiti 25-43 milijarde dolara tranzicionih i operativnih troškova za ukrajinsku rutu....

ODGOVOR BRISELA: Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel i kancelar Austrije Kristijan Kern su se još u junu kritički izjasnili o nastojanju Amerikanaca da Evropljanima nametnu kupovinu svog skupljeg tečnog gasa. "U interesu Evrope je da nezavisno garantuje bezbednost dostave gasa. S evropske tačke gledanja, dopunske količine gasa iz RF su neophodne, a ‘Severni tok 2’ to obezbeđuje", izjavio je predstavnik austrijskog koncerna OMV. Evropljani se zapravo suprotstavljaju širenju američke ekstrateritorijalne sudske jurisdikcije kao oblika protekcionizma. Francusko ministarstvo spoljnih poslova je poručilo da američke vlasti mogu jedino da sankcionišu kompanije iz SAD, ali ne i kompanije iz EU, ili još šire, neameričke kompanije.

Takva praksa nije nova: američki Kongres je 1990-ih zakonom donetim na predlog senatora Alfonsa D’Amata nametnuo sankcije neameričkim kompanijama koje rade u Iranu i Libiji.

"Po našem mišljenju, nemaju Amerikanci pravo da sude, ili propisuju, na koji način evropske kompanije mogu da se angažuju s ruskim energetskim kompanijama. Sankcije protiv Rusije ne treba da postanu oruđe industrijske politike u interesu SAD", izjavio je predstavnik za medije nemačkog ministarstva spoljnih poslova Martin Šefer. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavljuje da princip "Amerika prvo" ne može da znači "Evropa poslednja" i najavljuje da će na američke poteze brzo odgovoriti.

"Fajnenšel tajms" piše da je Brisel pripremio nacrt internog memoranduma u kome se između ostalog govori i o Blokirajućem statutu kojim bi se evropskom regulativom limitirala jurisdikcija SAD u Evropi.

ČELIČNA BRANA: Posle nagoveštaja da će Trampova politika biti protekcionistička, Evropljani su početkom jula sklopili trgovinski ugovor o slobodnoj trgovini s Japanom po kome će ukinuti carinsku tarifu od 10 odsto za putničke automobile napravljene u Japanu, što odgovara japanskim automobilskim gigantima Tojota i Honda koji imaju manji udeo na tržištu u Evropi nego na drugim većim tržištima kao što su SAD. Tokio će dati olakšanja evropskim kompanijama koje konkurišu za velike vladine ugovore, što bi moglo biti od koristi kompanijama kao što je Siemens iz Nemačke ili Alstom iz Francuske, a verovatno i smanjiti carine na evropske sireve poput gaude iz Holandije...

Posle sklapanja obimnog trgovinskog ugovora s Japanom, zvaničnici EU su izgleda spremni da po principu milo za drago, tit-for-tat, odgovore i na Trampovu najavu da će radi zaštite radnika u čeličanama i Indijani i Ohaju cariniti evropski čelik, koji čini 14 odsto američkog uvoza čelika. Kažu da će odgovoriti uvođenjem taksi na burbon viski i orindž đus...

Generalni direktorat za trgovinu EU je već vodio sa Amerikancima teški spor oko čelika 2002.

Kada je Džordž Buš mlađi 2002. objavio privremene zaštitne mere protiv uvoza čelika iz EU, Brisel je ocarinio orindž đus sa Floride, na kojoj je Bušov mlađi brat bio guverner...

Kad je pomenuti "Bil o ratu s Rusijom" izglasan u Senatu, Kremlj nije čekao da li će ga Tramp potpisati (hoće, a i da ne potpiše, bio bi preglasan). Američkoj ambasadi u Moskvi je od 1. avgusta zabranjeno korišćenje skladišnih prostora u Dorožnoj ulici u Moskvi i dače u Srebrnom boru, a ambasadi SAD je "savetovano" da smanji personal na 455 diplomata i tehničkih saradnika (toliki broj je angažovan u ruskom diplomatskom predstavništvu u SAD).

Kako je kasnije izjavio Putin, to znači da Amerikanci treba da se liše oko 755 saradnika angažovanih u ambasadi u Moskvi i u konzulatima u Petrogradu i Jekaterinburgu.

Po podacima iz 2013, u američkoj misiji su radila 333 građanina SAD i 867 stranih građana, najviše Rusa, pa ispada da Amerikanci i ne moraju vratiti kući baš 20 puta više svojih diplomata u odnosu na onih 35 ruskih diplomata koje je 29. decembra 2016. administracija Baraka Obame proterala zbog navodnog ruskog mešanja u američke izbore. Rusi su sedam meseci pokazivali strpljenje i uglavnom su tražili da im se vrate diplomatski rekreativni kompleksi u Merilendu u Njujorku, o čemu su razvlačeni pregovori dok je na "rusku istragu" trošen sav vazduh u Vašingtonu.

Posle tog "asimetričnog" diplomatskog odgovora i najave da će Moskva i na sledeće poteze Vašingtona odgovarati asimetrično, u ruskim medijima se nagađa o tome kakav bi mogao biti sledeći ruski odgovor, kad počne da se primenjuje novi američki zakon o sankcijama, ali se iz tog nagađanja gotovo ništa ne da zaključiti o narednim ruskim potezima.

ĆUTNJA I TRPNJA: Ponegde se provlače konstatacije politikologa da se i te sankcije moraju istrpeti kao i prethodne. Putin je, uostalom, nekoliko puta ponovio da je Rusija, kao i SSSR pre nje, pod stalnim američkim sankcijama i da bi ih bilo sve i da Krim nije priključen Rusiji.

Izgleda da Rusi ne računaju mnogo ni na efekte američko-evropskog spora koji se razgoreva, a kao primer pojedini mediji navode da je nemački Siemens, koji ima velike poslove u Rusiji, najavio oštru reakciju nakon što su Rusi na Krim prebacili dve simens turbine nabavljene na trećim tržištima i malo prepravljene u jednom ruskom zavodu. Taj list zaključuje da Siemens tako reaguje jer se boji da i sam ne bude pogođen nekim repom sankcija, odnosno otežavanjem pristupa finansijskim izvorima.

U američkim obveznicama zvanim "trežeris" (US Treasuries) Ruska Federacija drži četvrtinu deviznih rezervi od 410,9 milijardi dolara, koje su 2017. uvećane za 33,3 milijarde dolara. U opštem spisku najkrupnijih kreditora SAD, Rusija nije ključni ulagač – u maju je zauzimala 13. mesto, malo iznad Singapura, a Japan je u SAD u januaru 2017. držao 1,11 biliona dolara, Kina oko 1,1 bilion, Irska 295,8 milijardi...

Neki ruski mediji ipak pominju i potrebu da Rusija povuče rezerve iz američkog trezora i rasporedi ih drugde, u evropske papire, na primer. A agencija Rojters pominje mogućnost da Amerika u svakom momentu zamrzne ruska sredstva kao što je u junu Fed zamrzao račun iračke kompanije od 2,5 miliona dolara zbog sumnje da se preko njega finansiraju bliskoistočni teroristi.

Amerikanci su posle krimske krize usložnjavali ruske operacije s američkim vrednosnim papirima pa se RF za nekoliko nedelja oslobodila američkih obveznica u vrednosti od 26 milijardi dolara, ali je u novije vreme ponovo u njih ulagala, pa je u aprilu 2017. Moskva u američkim obligacijama držala sumu od 104,9 milijardi dolara.

To usred kakofonije najnovijeg Hladnog rata može biti pozitivan znak. Drugi su lokalna primirja rusko-američkom aranžmanu u Siriji...

Direktna trgovinska razmena Rusije i SAD inače nije velika – u 2016. je iznosila samo 20,2 milijarde dolara uz potpunu ravnotežu izvoza i uvoza. SAD u poslednjim decenijama kritički zavise od uvoza ruskog obogaćenog uranijuma za svoje atomske centrale. Od 1994. do 2013. Tehsnabeksport (TENEX), spoljnotrgovinska kompanija Rosatoma obezbeđivala je skoro polovinu uranijuma atomskih centrala u SAD, a u 2015, prema 25 komercijalnih ugovora, TENEX je snabdevao 20 odsto američkog tržišta te vrste. Rusi bi mogli da nađu nove kupce, a Amerikanci bi morali da traže nove snabdevače...

BORBA TITANA: Jedna od osetljivijih roba je titanijum koji u SAD izvozi ruski VSMPO-Avismi koji obezbeđuje oko polovine uvoza titanijuma u SAD, i više od trećine potreba koncerna Boing. U toj ruskoj kompaniji do sada nisu razmišljali o verovatnoći uvođenja sankcija.

Važna stavka ruskog izvoza u SAD je aluminijum, ali je malo verovatno ograničavanje tog izvoza koji čini četvrtinu prodaje Rusala. Obustavljanje izvoza ugljovodonika u SAD iz baltičkih luka i sa Arktika, Rusima se čini besmislenim, a damping cena nafte i gasa radi potiskivanja inače skuplje američke proizvodnje tečnog gasa više štetnom nego korisnom.

Coca-Cola i PepsiCo su apsolutni lideri bezalkoholnih pića u Rusiji. PepsiCo je važan proizvođač mlečnih proizvoda, a Amerikanci preko kompanija Mondelez i Mars imaju značajan udeo u konditorskom tržištu Rusije. U Rusiji su veoma popularni Google, Facebook, Apple, Adobe i Microsoft, i dok je prvim trima teorijski moguće otkazati saradnju, proizvodi poslednje su praktično nezamenljivi. List "Komersant" (nekada američko-ruski, sada u vlasništvu biznismena Usmanova) citira šefa Ruskog saveza privrednika i preduzimača Aleksandra Šohina, koji na primer pominje da "osvetničko" otkazivanje zajedničkog korišćenja kosmičke stanice, kojoj je vek produžen do 2024, nema smisla. Dopisni član ruske Akademije kosmonautike Andrej Jonin kaže i da je otkazivanje isporuke Amerikancima kosmičkih raketa RD-180 kontraproduktivno jer bi Amerikanci posle kraće pauze mogli da pređu na rakete delta i falkon, što znači da bi, primenivši takve mere, Rusija "sama sebi pucala u nogu", kao i u drugim pomenutim slučajevima.

U obraćanju domaćoj javnosti u formi intervjua s mnogo učesnika "Direktna linija sa Vladimirom Putinom", koji su prenosile sve glavne mreže u Rusiji, Putin je odgovorio i na pitanje da li su se na stanje u Rusiji odrazile američke sankcije. Rekao je da se odrazile jesu, ali ne kardinalno, već da je veći negativan efekat imalo snižavanje cena nafte, gasa i metalurških proizvoda na svetskom tržištu. Citirao je procenu Stejt departmenta SAD da su sankcije dovele do pada ruskog BDP-a za jedan procenat, da Evropljani smatraju da je to nešto više, a da u OUN-u procenjuju da je Rusija izgubila 50–52 milijarde dolara, dok su zemlje koje su uvele sankcije izgubile 100 milijardi dolara, da bi naglasio da su sankcije dvostrano oružje koje šteti svima, pa i onima koji ga upotrebljavaju...

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---