EU i izbegličke kvote >

Bitka tek počinje

Uprkos odluci Evropskog suda pravde kojom su odbačene žalbe Slovačke i Mađarske na obavezujuće kvote za prijem izbeglica, zemlje Višegradske grupe ne nameravaju da se povinuju ovoj presudi već nastavljaju po starom. Traže se alternativna rešenja, a zvaničnom Briselu teško da će poći za rukom da promeni stavove pobunjenih istočnoevropskih zemalja u doglednoj budućnosti

Već pune dve godine politički i diplomatski spor zbog izbegličkih kvota deli Evropsku uniju. Sukob "stare" i "nove" Evrope kulminirao je žalbom koju su Slovačka i Mađarska podnele Evropskom sudu pravde sa sedištem u Luksemburgu, protiveći se odluci Brisela da nametne svim državama članicama EU prijem i preraspodelu više desetina hiljada tražilaca azila iz ratom pogođenih područja Bliskog istoka i Afrike.

Za istočnoevropske zemlje koje se protive mehanizmu premeštanja migranata, među kojima su bile i Poljska, Češka i Rumunija, kao hladan tuš delovala je odluka Evropskog suda pravde koji je odbacio žalbe zvanične Bratislave i Budimpešte zbog migrantskih kvota. "Sud je odbacio žalbe Slovačke i Mađarske protiv privremenog mehanizma za obavezno preseljenje tražilaca azila", navedeno je u odluci najvišeg suda EU. Time je formalno podržan plan Brisela da prisili države članice EU na prijem izbeglica. Taj plan je podrazumevao da se oko 160.000 migranata raspodeli širom tada još 28 država članica EU (sa Velikom Britanijom), kako bi se smanjio pritisak na Grčku i Italiju, zemlje koje su najviše pogođene izbegličkom krizom.

ODLUKA NIŠTA NE MENJA: Protiveći se od samog početka tom predlogu Brisela, zemlje Višegradske grupe argumentovale su da postoje brojne proceduralne greške u planu EU i da kvote ne mogu biti rešenje za migrantsku krizu, jer izbeglice ionako ne žele da ostanu u njihovim zemljama, već da azil žele da zatraže u najbogatijim i najrazvijenijim državama Evrope.

Zbog takvog rezolutnog odbijanja istočnoevropskih zemalja da prihvate migrante prema dogovorenom planu preraspodele, Brisel je pretio sankcijama i kaznama i na različite načine je pokušavao da ih "privoli" da se povinuju odlukama EU.

Odluku Evropskog suda pravde pozdravili su najviši zvaničnici Evropske unije, a nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel pozvao je na brzu akciju sprovođenja ove odluke. "Uvek sam govorio našim partnerima iz istočnoevropskih zemalja da je ispravno da razjasne sva pravna pitanja ukoliko postoje nedoumice. Ali sada možemo očekivati od svih evropskih partnera da se drže odluke i implementiraju sporazume bez odlaganja", izjavio je Gabrijel.

Komesar EU za migracije i unutrašnje poslove Dimitris Avramopulos najavio je pokretanje prekršajne procedure protiv zemalja koje budu blokirale odluku o raspodeli izbeglica, zapretivši visokim novčanim kaznama, pa čak i prekidom finansijskih subvencija iz fondova EU.

Međutim, ministar unutrašnjih poslova SR Nemačke Tomas de Mezijer je rekao da smanjivanje evropskih subvencija zemljama koje odbijaju da prihvate izbeglice u sistemu kvota nije rešenje. On je na taj način odbacio zahtev predsednika Socijaldemokratske partije Nemačke i kandidata za kancelara Martina Šulca da se "disciplinuju" pobunjene istočnoevropske zemlje. "Mi trenutno radimo na stvaranju novog sistema EU za solidarnost za azil. Javne pretnje, poput onih gospodina Šulca, otežavaju teške pregovore umesto da ih olakšaju", dodao je Mezijer.

Tražeći alternativna rešenja kojima bi se okončala izbeglička kriza, evropski lideri sastali su se nedavno u Parizu na mini evropsko-afričkom samitu, na kojem je francuski predsednik Emanuel Makron predložio da izbeglice koje imaju pravo na azil treba da budu prijavljene još u Libiji, Nigeru i Čadu, kao i da se već u tim tranzitnim afričkim zemljama pokrene procedura za dobijanje azila. Čitavu operaciju nadgledao bi Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR). Makron smatra da bi takvo rešenje sprečilo da migranti izloženi na milost i nemilost krijumčarima krenu na veoma neizvestan i opasan put Sredozemnim morem.

Kada je 2015. godine izbila izbeglička kriza, već́inu migranata činili su stanovnici iz zemalja razorenih ratom kao što su Sirija, Avganistan ili Irak. Međutim, danas je situacija drugačija jer, prema podacima UNHCR-a, već́ina ljudi koji 2017. godine preko Sredozemnog mora traže put za Evropu dolaze iz Nigerije, Gvineje, Obale Slonovače i Bangladeša. Evropsko-afričkom samitu u Parizu prisustvovali su i nemačka kancelarka Angela Merkel, premijeri Italije i Španije Paolo Đentiloni i Marijano Rahoj, kao i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

ILUZORNI PLAN: U analizi nemačkog "Špigla" navodi se da je takva evropska strategija o migrantima "iluzija" i da ju je u praksi gotovo nemoguće primeniti, jer "ko će graditi i upravljati centrima za prihvat i odabir izvan EU u siromašnim zemljama poput Nigera i Čada kojim nedostaju sredstva, baš kao i preoptereć́enoj agenciji Ujedinjenih nacija za izbeglice". To bi, drugim rečima, značilo da bi evropski zvaničnici morali da odu u Afriku i nadgledaju čitav ovaj proces i to u situaciji kada "Evropa nije čak sposobna ni za brzo procesuiranje zahteva za azil u Grčkoj i Italiji". Imajući pritom u vidu veoma nategnute odnose između Turske i EU, dugoročno bi mogao biti upitan i već postignuti sporazum između Unije i zvanične Ankare iz 2016. godine, koji je omogućio da se smanji priliv izbeglica prema Grčkoj.

U svom najnovijem izveštaju o napretku u "Okviru partnerstva o migracijama", Evropska komisija je navela da su mere koje su uspostavljene za bolje upravljanje migracijama duž centralne mediteranske rute i sa partnerima u Africi "počele da donose plodove". U izveštaju koji je predstavila Federika Mogerini navodi se da je broj tragičnih smrti na moru opao tokom letnjih meseci, uz "značajno smanjenje broja migranata koji prelaze centralni Mediteran". Mogerini je navela i da je u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM), EU pomogla više od 11.000 izbeglica da se dobrovoljno vrate u zemlje porekla.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je u izjavi za "Frankfurter algemajne zontag cajtung" pozdravila odluku Evropskog suda pravde i izrazila optimizam da će spor o načinu preraspodele migranata u EU biti rešen. Nemački dnevni list, pozivajući se na svoje izvore, takođe navodi i da se u EU razmatra predlog po kojem bi se novčano nagradile države iznosom od 60.000 evra za svaku primljenu izbeglicu. Novac, međutim, ne bi bio isplaćen ukoliko bi zemlja članica primila manje od polovine azilanata predviđenih kvotama.

Reagujući na odluku najvišeg suda Unije, slovački premijer Robert Fico izjavio je da njegova zemlja "poštuje presudu" kojom su odbačene žalbe protiv mehanizma raspodele migranata. On je, međutim, dodao da se politički stav slovačke vlade o kvotama i migrantima ne menja. "Mi u potpunosti poštujemo presudu suda EU, iako on ima drugačije pravno mišljenje od Slovačke", rekao je premijer Fico.

Slično mišljenje iznela je i zvanična Varšava, koja će uprkos odluci najvišeg suda EU i dalje odbijati prijem izbeglica. "Bila sam uverena da će takva odluka biti doneta, ali to apsolutno ne menja stav poljske vlade u vezi sa migracionom politikom", rekla je premijerka Poljske Beata Šidlo.

Očekivano, ni Mađarska "neće promeniti svoj stav" u vezi sa migracijom iako je sud odbacio žalbe Mađarske i Slovačke na migrantske kvote, rekao je premijer Viktor Orban. "Moramo uzeti u obzir tu odluku pošto ne možemo da narušavamo temelje EU – a poštovanje zakona je temelj EU – ali, u isto vreme, ova odluka suda nije razlog da promenimo svoju politiku odbijanja migranata", rekao je mađarski premijer. On je takođe dodao da je povezivanje pitanja imigracije i finansiranja država članica "nemoralno" i protivno pravilima EU.

Međutim, odluka Evropskog suda pravde, smatraju pojedini analitičari, mogla bi čak i da pomogne premijeru Viktoru Orbanu u njegovoj kampanji za reizbor sledećée godine. Rojters navodi da je Orban bio jedan od najglasnijih protivnika pokušaja Brisela da prisili države članice da prihvate izbegličke kvote i da je očito da je kod kuće takav potez Orbana dočekan sa razumevanjem. To pokazuju i istraživanja javnog mnjenja u Mađarskoj, prema kojima njegova stranka Fides uživa najveću podršku među mađarskim biračima i jasan je favorit da pobedi na parlamentarnim izborima na proleće 2018. godine.

IZBEGLICE NIKO NE ŽELI: Nedavno istraživanje instituta Nezopont u Budimpešti, koje je objavila mađarska agencija MTI, pokazalo je da obavezujuće kvote odbacuje skoro 68 odsto birača u centralnoj i istočnoj Evropi. Od 157 miliona odraslih koji imaju pravo glasa u 11 evropskih zemalja, čak 106 miliona ne slaže se sa evropskim sistemom premeštanja izbeglica. U telefonskoj anketi učestvovalo je više od 11.000 ispitanika iz centralne i istočne Evrope, kao i sa Balkana, a rezultati su pokazali da se 94 odsto Slovaka, 93 odsto Čeha, 89 odsto Bugara, 87 odsto Mađara, 83 odsto Slovenaca, 82 odsto Rumuna, 74 odsto Poljaka, 71 odsto Hrvata, 70 odsto Srba, 50 odsto Nemaca i 46 odsto Austrijanaca ne slažu sa migracionim kvotama.

U zemlji koja je prihvatila ubedljivo najviše izbeglica, Saveznoj Republici Nemačkoj, određeni statistički pokazatelji takođe ne daju mira strankama na vlasti. Kada su početkom 2015. godine izbeglice krenule u velikom broju da pristižu u Nemačku, mnogi političari i ekonomisti, uključujući i nemačku kancelarku Angelu Merkel, prihvatili su ih i kao rešenje za nedostatak kvalifikovane radne snage u toj zemlji. Međutim, rezultati istraživanja o statusu zapošljavanja migranata i njihovog obrazovnog profila, koje su zajednički sproveli istraživačka služba Federalnog zavoda za migracije i izbeglice i instituti IAB i DIV, pokazali su da je od preko 1,1 miliona migranata koji su došli u Nemačku, tek nepunih 13 odsto uspelo da se snađe i pronađe kakav-takav posao. Takođe, to istraživanje, koje je krajem prošle godine objavila agencija Rojters, pokazalo je i da čak 90 odsto izbeglica nije znalo da govori nemački jezik, što je glavni kamen spoticanja za potencijalne poslodavce.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---