Divlja gradnja >
Kafana na vrhu Srbije
Objekat koji se podiže na Pančićevom vrhu na Kopaoniku u suprotnosti je sa uslovima koje je izdao Republički zavod za zaštitu prirode i višestruko prelazi odobrene dimenzije, a inspekcija je naložila rušenje tek pošto je BIRN zatražio dokumentaciju od Ministarstva građevinarstva. Inače, početkom novembra gradilište su obezbeđivala dvojica momaka "u crnom", na putu do vrha pratio nas je beli lendkruzer marke "tojota" bez registarskih oznaka, a tamo nije bilo table sa obaveštenjem ko i šta to podiže u zaštićenoj zoni Nacionalnog parka. A ko je investitorka Snežana Mitković – ne zna niko i to ne samo na Kopaoniku
Ove godine ozbiljan sneg je rano prekrio najpoznatiji srpski turistički centar Kopaonik, ali to ne sprečava nastavak radova na mnogobrojnim gradilištima na ovoj planini. Ako turista odluči da se skloni od buke koju prave mešalice, hilti mašine i dovikivanje radnika na skelama i ode na neki od okolnim vrhova u potrazi za mirom, spokojem i čistim vazduhom, iznenadiće se da se i tamo uveliko radi i zida.
Tako se unazad mesec dana na društvenim mrežama pojavljuju fotografije fantomskog objekta na samom vrhu Kopaonika, na Pančićevom vrhu, gde se od leta 2017. godine podiže objekat koji izaziva čuđenje mnogih.
Proverom dostupnih dokumenata BIRN otkriva da objekat na Pančiću podiže izvesna Snežana Mitković, četrdesetogodišnja preduzetnica sa adresom u Smederevu i odnedavno vlasnica još jedne firme u opštini Brus. Podignuti objekat daleko prevazilazi gabarite koji su odobreni dokumentima koje je S. Mitković prikupila da bi počela sa izgradnjom nečega što se formalno zove ski-bife, a realno je mali hotel ili veliki restoran. Pored toga, Snežana Mitković je uspela da izdejstvuje saglasnosti za postavljanje montažnog objekata od Javnog preduzeća Skijališta Srbije u rekordnom roku, za manje od mesec dana, što joj je poslužilo da isto tako u roku od nedelju dana dobije Rešenje o Uslovima zaštite prirode od Zavoda za zaštitu prirode Srbije. To joj je bilo dovoljno da počne sa izgradnjom u nacionalnom parku, na početku skijaške staze.
U elektronskom sistemu Republike Srbije za izdavanje građevinskih dozvola ili drugih dokumenata vezanih za postupak izgradnje građevinskih objekata nema podataka o tome da je za parcelu na kojoj S. Mitković zida izdat bilo kakav dokument sa bilo kog nivoa vlasti – ni sa opštinskog ni sa republičkog.
Nekoliko nedelja nakon što je BIRN uputio zahtev Sektoru za inspekcijske poslove Ministarstva građevine, oni su reagovali i uputili inspekciju. Nalaz inspekcije, koji BIRN objavljuje, pokazuje prave razmere objekta i nalaže investitoru da poruši sve što je podigao.
Do dana objavljivanja ove priče to se nije dogodilo.
KVADRATURA, OBJEKAT: Iako Kopaonikom kruže razne priče o tome „ko zida kafanu" na vrhu planine i uglavnom su vezane za aktivnosti Zvonka Veselinovića i Zorana Milojevića Zelje, za sada nema kredibilnih podataka o tome u dostupnoj dokumentaciji i nema izvora koji bi potvrdili takve navode.
Zoran Milojević Zelja je važan član SNS-a na severu Kosova, stalni pratilac Marka Đurića i na Kosovu i u Briselu. Za njega se govori da kontroliše rad stranke u čitavom Raškom okrugu. Zvonko Veselinović je preduzetnik koji je dovođen u vezu sa izgradnjom hotela Grej na Kopaoniku.
BIRN je pokušao da razgovara sa Zoranom Milojevićem na ovu temu, ali on nije odgovarao na pozive i tekstualne poruke.
Kada smo posetili gradilište početkom novembra 2017. godine, u toku su bili radovi na krovnoj konstrukciji. Bilo je angažovano desetak radnika, dok su oprema, mašine i materijali bili razbacani svuda po parceli koja se nalazi desno od završetka žičare koja skijaše vodi od hotela Grand do Pančića. Iako je bilo ispod nule, radilo se uveliko, a gradilište su obezbeđivala dvojica momaka „u crnom". Na gradilištu je bio parkiran kombi smederevskih tablica, jedan običan automobil srednje klase i crni audi A6. Dok smo se vozili do vrha, pratio nas je beli lendkruzer marke Tojota bez registarskih oznaka.
Ski-bifei nisu nepoznanica na planinama, ali ovde je nevolja u tome što se zida van propisanih uslova, bez dozvole i bez table koja bi nudila obaveštenje o tome šta se podiže u zaštićenoj zoni Nacionalnog parka Kopaonik.
Prema uslovima koje je propisao Zavod za zaštitu prirode Srbije, tu je trebalo da bude podignut objekat od 150 metara kvadratnih, montažnog tipa od drveta, bez ukopavanja temelja, a visina ne bi smela da pređe visinu obližnje kućice Javnog preduzeća Skijališta Srbije.
Na samom vrhu planine lako je uveriti se da nije reč o montažnom objektu veličine 150 metara kvadratnih, kako je navedeno u dokumentaciji koju ima BIRN. Iako zbog obezbeđenja nismo mogli da priđemo do same lokacije, vidi se da objekat ima najmanje jednu etažu ispod površine i još dve iznad, plus „visoko potkrovlje". Objekat nije montažni, nije od drveta i višestruko nadilazi visinu obližnje kućice u vlasništvu JP Skijališta Srbije, koja je u uslovima Zavoda bila reper za visinu koja se ne sme premašiti.
Inspektorka Vesna Rumenić, načelnica Odeljenja građevinske inspekcije Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u nadzoru koji je sproveden 20. novembra 2017. godine utvrdila je da je izgrađeni objekat „armirano-betonske konstrukcije", u četiri nivoa, približnih spoljnih dimenzija 27x14,50 metara.
U zbiru, do sada je izgrađeno više od 1000 kvadrata – suteren, prizemlje, sprat i potkrovlje plus plato veličine skoro 300 kvadrata popločan behaton kockom.
Na gradilištu nismo zatekli investitorku Snežanu Mitković za koju niko nije čuo na Kopaoniku.
KO ZIDA: I zaista, skoro da je nemoguće otkriti ko je tajanstvena investitorka. Podaci koji se o njoj mogu naći u dokumentima do kojih je BIRN došao govore da ima četrdeset godina, da je prijavljena na adresi u Smederevu, da je vlasnica i suvlasnica nekoliko firmi. Nema je u dokumentima koje izdaju državne agencije ili ministarstva, nije poznata u biznis zajednici Srbije.
Nema pokazatelja da je poreklom sa Kopaonika ili iz njegove okoline i jedina veza sa tim krajem Srbije je nova firma koju je registrovala u opštini Brus sredinom septembra 2017. godine pod imenom „Pančić-kop 2017". Ova firma nema ni telefon ni internet stranicu. Telefonska provera postojanja te firme na adresi na kojoj je upisana u privredni registar nije donela nova saznanja – oni koji rade u tom delu Brusa niti su čuli za firmu, niti su čuli za Snežanu.
Slično je i sa proverom adrese u Smederevu. Na adresi koju je navela u dokumentaciji živi neka druga osoba, koja sa Snežanom Mitković, tako je tvrdila u telefonskom razgovoru, nema nikave veze niti je za nju čula. Novinar BIRN-a bio je u Smederevu u ulici Vladimira Nazora koja je takva da ni Google nije poslao svoje vozilo u nju kada je radio pravljenje mapa sa slikama. To je jedan sokak u predgrađu Smedereva u kome žive neki „obični" ljudi, skromni po imanju. Komšije tvrde da je Snežana nekad tu živela, ali da se razvela od muža i da je sad na nekoj drugoj adresi.
Ovo se ispostavilo kao važan podatak jer je inspekcija svoj Zapisnik o nadzoru poslala upravo na ovu adresu i Snežana ga, svakako, nije dobila, pa verovatno neće uskoro ni krenuti sa izvršenjem naloga o rušenju bespravno podignutog objekta.
Pored toga, pokušaj da se lično uverimo u njeno postojanje tako što ćemo otići na adresu gde je registrovana njena druga firma „Top-renome integral" – na Zrenjaninskom putu u beogradskom prigradskom naselju Krnjača – nije dala neki rezultat: jednosatno bazanje po blatnjavim uličicama u tom delu Krnjače nije nas odvelo do cilja. Oni koji rade u firmama i magacinima koji postoje na tom mestu nisu čuli ni za firmu ni za gazdaricu.
Ipak, firma je aktivna, posluje u oblasti reciklaže ili ponovne upotrebe razvrstanih materija. U poslovnom registru se Snežana Mitković vodi kao vlasnica, a direktor je izvesni Goran Bulatović iz Podgorice. Ona je tu kompaniju kupila ranije od nekog preduzetnika sa Dorćola koji se bavio menjačkim poslovima.
SKORO SVE PO ZAKONU: Ovakav diskretni poslovni pedigre nije očevidno bio smetnja da Snežana Mitković na naizgled lagan način dobije najpre potrebne saglasnosti JP Skijališta Srbije i, potom, Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Ona je 12. januara 2017. podnela molbu JP Skijališta Srbije za „davanje saglasnosti na lokaciju i priključenje na elektroenergetski sistem i sistem veštačkog osnežavanja u ski-centru Kopaonik, lokacija Pančićev vrh".
Pozvala se u molbi na Plan postavljanja montažnih objekata na teritoriji opštine Brus koji je ta lokalna samouprava donela u januaru 2016. godine i kojim jeste predviđeno postavljanje montažne kućice – ski-bifea na Pančićevom vrhu.
Za to kako je baš ona kao investitor dobila tu lokaciju nema dostupnih dokumenta, kao što nema ni javno dostupne informacije o tome kako je opština Brus donela odluku o dodeljivanju lokacija za postavljanje montažnih objekata.
Predsednik opštine Brus Milutin Jeličić u razgovoru za BIRN kaže da on nije upoznat sa detaljima izgradnje tog objekta, ali da se zalaže da se sve radi po zakonu. On nije znao da nam objasni kako je opština izabrala baš Snežanu Mitković za investitora za lokaciju na Pančićevom vrhu.
„Ona je donela dokumentaciju i opština joj je izdala Privremenu dozvolu za postavljanje montažnog objekta", kaže Jeličić.
Šta je tačno opština izdala videće se kada dostave svu dokumentaciju Ministarstvu građevinarstva koje im je 21. novembra 2017. godine uputilo Zahtev za dostavu dokumentacije u vezi sa izgradnjom ovog objekta.
Predsednik opštine tvrdi da opština nema velike ingerencije kada je reč o zidanju u zoni Nacionalnog parka jer je zemlja u vlasništvu države, Ministarstva za zaštitu životne sredine i da se kontrolom gradnje bavi Ministarstvo građevinarstva.
Na drugoj strani, u JP Skijališta Srbije, po molbi Snežane Mitković, Nadzorni odbor je odlučivao već 30. janura 2017. godine i doneo pozitivnu odluku koju je potpisao Vlada Krstivojević, predsednik Nadzornog odbora.
JP Skijališta Srbije nisu BIRN-u dostavili podatke o tome koliko je ovakvih saglasnosti izdato u poslednje dve godine, a osoba koja je u ime JP zadužena da prati razvoj ovog projekta Darko Jovanović odbio je razgovor za BIRN.
Kada je dobila ovu saglasnost JP Skijališta Srbije, S. Mitković se uputila u Zavod za zaštitu prirode gde je predala svoj Zahtev sa ostalom dokumentacijom 1. marta 2017. godine i već nakon sedam dana, 8. marta, imala je u rukama overeno rešenje Zavoda kojim su propisani strogi uslovi postavljanja montažnog objekta u zoni nacionalnog parka. Rešenje je potpisao direktor zavoda Aleksandar Dragišić.
Nakon toga, po završetku ski-sezone, počeli su radovi na izgradnji ovog montažnog objekta koji svi vide, ali o kome malo ko sme da govori. Tek nakon što je BIRN počeo da šalje zahteve Ministarstvu građevinarstva, probudila se građevinska inspekcija, izvršila nadzor i naložila rušenje objekta u roku od sedam dana od prijema zapisnika.
Međutim, Snežana to rešenje nije primila, jer, kao što je gore u tekstu objašnjeno, ona ne živi na naznačenoj adresi u Smederevu. Takođe, u dokumentu koji potpisuje Vesna Rumenić, načelnica Odeljenja građevinske inspekcije, pogrešno je napisano prezime, pa ona nije Mitković nego Matković.
Pored toga, kako niko od predstavnika investitora nije bio na gradilištu kada je sprovođen nadzor, u nalogu za rušenje stoji da će investitor dobiti zapisnik na izjašnjenje.
Za to vreme, svi se spremaju za novu sezonu na Kopaoniku, sa ili bez kafane na vrhu planine. Onima koji skijaju potreban je sneg i da rade žice, a mesta „za osveženje" bar na toj planini ne nedostaje.
Jedino što su nam neki ljudi na Kopaoniku rekli jeste da „ovo ni Tito nije radio, da ni crkvi nikada nije palo na pamet da baš tu, na vrhu sazida objekat".
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Intervju – Dubravka Stojanović >
Zašto bi se neko borio za nas ako se sami ne borimo za sebe
Tamara Skrozza -
Otvoreno i zatvoreno društvo >
Velika Vučićeva Sorosijada
Dejan Anastasijević -
Opozicija – pet i po godina posle >
Raskoli, spinovi i Tviter
Zora Drčelić -
Struka i politika >
Reč koja se ne oduzima
Ivana Milanović Hrašovec -
Intervju – dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu >
Agrokor kao sindrom burazerskog kapitalizma
Radmilo Marković -
Srbija i Nemačka – uoči razliku >
Sve za vlast
Andrej Ivanji -
Kultura sećanja – Sučeljavanje sa zločinom >
Škola smrti
Ivan Ivanji -
Lični stav >
Zakoni koje nismo smeli oćutati
Milovan Šuvakov
Odricanje od odgovornosti:
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED).
Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.
Tekst je objavljen i na portalu www.javno.rs sa celokupnom dokumentacijom na osnovu koje je zasnovano ovo istraživanje.