Zimska olimpijada – Suspenzija Rusije >
Koktel za šampione
Na Olimpijskim igrama u Južnoj Koreji neće biti ruske reprezentacije, ruske zastave, ruske himne, odlučio je Međunarodni olimpijski komitet. Rusiji se na teret stavlja da su se njeni sportisti sistemski dopingovali uz znanje trenera i nadležnih službi, da su varali i na OI u Sočiju. Ruski sportisti za koje ne može da se dokaže da su se dopingovali moći će da nastupaju pod neutralnom zastavom
U Kremlju se 1. decembra odvijao grandiozan događaj: svečano žrebanje za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. Kroz kremaljska Spaska vrata, kroz koja ne prolazi svako, tog dana su, između ostalih, prošli Loran Blan, Gordon Benks, Fabio Kanavaro, Kafu, Miroslav Kloze, Gari Lineker, Dijego Maradona, Karles Puđol, Marsel Desaji, Lotar Mateus, Ronaldo, Ronaldinjo i Pele, koga su u svečanu salu uneli sa gipsanom longetom na levoj nozi.
Maradona je izjavio da se u Kremlju skupila cela fudbalska porodica, koja je pak reportera petrogradskog "Komersanta" podsetila na porodicu u razvodu. On asocira na stanje u fudbalskoj organizaciji nakon smene Sepa Blatera 2015. koji izdržava kaznu osmogodišnje zabrane bavljenja fudbalom nakon antikorupcione istrage koja je krenula iz SAD, a nastavljena u Švajcarskoj.
Tokom tog potresa, koji je osvetljavao tamnu stranu uvezanosti sporta, politike i novca, na marginama je pominjana i ogorčena borba za organizovanje Svetskog kupa 2018. i 2022. u kojoj je učestvovalo 10 zemalja: Australija, Engleska, Japan, Rusija, SAD, Katar, Indonezija, Južna Koreja, kao i Španija–Portugalija i Belgija–Holandija koje su predlagale da zajedno organizuju takmičenje.
Rusija je tada dobila organizaciju svetskog šampionata 2018, a Engleska je dobila samo dva od ukupno 22 glasa Fifinog izvršnog komiteta. Kako je tada javljao Bi-Bi-Si, neki članovi IK su povukli obećanja data tadašnjem premijeru Dejvidu Kameronu i princu Vilijamu. Britanski mediji su nakon toga pojačali svoju poslovičnu zluradost u opisivanju prilika u Rusiji, što je dodatno doprinelo rastućoj zategnutosti između Moskve i Zapada. Zapadna štampa je čak postavljala pitanje da li zbog afere oko Blatera treba Putinu da se oduzme svetsko prvenstvo jer on, tobože, koristi sport da bi povećao meku moć Rusije.
Tokom Evropskog prvenstva u Francuskoj, na kome je u "paralelnom programu" bilo mnogo tuča navijača, u čemu su prednjačili Englezi, bilo je i tvrdnji da je Putin u navijačke dresove preobukao pripadnike FSB i poslao ih da pale Evropu. U Rusiji je posle toga vođena kampanja tokom koje se apelovalo na ruske navijače, koji se na ruskom zovu "bolelšćiki", da pokažu gostoprimstvo.
Obučen u crno i sa velikom žutom mašnom, Maradona je prema sarkastičnom britanskom "Telegrafu" "ukrao šou", stao uz "makijavelistu" Vladimira Putina, srećnog lica napravio selfi i prosto nije hteo da se od njega odvoji.
ŠOU OD JEDANAEST MILIJARDI DOLARA: U Svetsko fudbalsko prvenstvo 2018, koje će se održati od 14. juna do 15. jula 2018. na 12 stadiona u jedanaest gradova Rusije, investirano je oko 11 milijardi dolara. Od toga, prema ruskom listu "Vjedomosti", iz ruskog federalnog budžeta se izdvaja nešto preko četiri milijarde, od kojih je nešto preko dve milijarde dolara potrošeno na stadione, a dve milijarde na renoviranje aerodroma, puteve, objekte veze, energetske kapacitete i objekte za smeštaj sportista i delegacija. Značajna suma troši se na bezbednost.
Regionalni i gradski budžeti uložiće oko 1,7 milijardi dolara, a oko 3,9 milijardi privatni investitori koji su gradili ugostiteljske objekte ili aerodromske komercijalne kapacitete. Jedan od njih je Leonid Fedun, potpredsednik Lukoila i vlasnik fudbalskog kluba Spartak, koji u saradnji sa partnerima u firmi "Tušino-2018" gradi ugostiteljske objekte i smeštajne kapacitete za goste šampionata u Moskvi.
Kako pišu "Vjedomosti", prvobitni planovi su bili ambiciozniji (brze pruge do Kazanja, i slično) i dvostruko skuplji – troškovi su se kretali oko 23,5 milijardi dolara, ali su zbog pada cena nafte, krize i sankcija skresani.
Fifa je u Svetski šampionat u Rusiji uložila oko 1,9 milijardi dolara: za nagrade oko 400 miliona, na proizvodnju televizijskih sadržaja 241 milion, za nadoknadu klubovima koji učestvuju oko 200 miliona, za finansiranje organizacionog komiteta "Rusija-2018" oko 99 miliona.
Na Svetskom šampionatu u Brazilu Fifa je prihodovala 4,8 milijardi dolara, a potrošila 2,2 milijarde. Za televizijska prava (za koja je sada povećala cene) dobila je u Brazilu 2,4 milijarde dolara, 1,6 milijardi od sponzorstva i 527 miliona od ulaznica.
Države se otimaju oko organizacije velikih takmičenja jer ih vide kao priliku za mobilizaciju resursa. Kao što ćemo videti, i nedozvoljenih.
WADA I RUSADA: Rusima je uvodne fudbalske svečanosti kvarila zaostavština sa OI iz Sočija. Svečani kokteli tim povodom u ruskoj štampi su brzo pali u senku tzv. "Rodčenkovljevog koktela" – doping skandala zbog koga je Izvršni odbor Međunarodnog olimpijskog komiteta u Lozani 5. decembra odlučivao kakve sankcije da izrekne Rusiji zbog sumnji da je u Sočiju došlo do masovnog krivotvorenja antidoping testova ruskih sportista. Rusi su kroz takvu proceduru prolazili i pred Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016, kada su suspendovani neki ruski sportisti.
Sada je zbog "sistemskog dopingovanja" pretila drastičnija diskvalifikacija ruskih sportista. O masovnoj zloupotrebi nedozvoljenih sredstava u Rusiji prvi su u decembru 2014. za nemačku televiziju ARD progovorili ruska atletičarka Julija Stepanova, koja je sama bila suspendovana zbog dopinga, i njen suprug Vitalij, bivši specijalista ruske antidoping agencije RUSADA (vidi okvir).
Kada je zbog sumnje da se u Rusiji sistematski uz učešće vlasti krše pravila i propisi u oblasti doping kontrole, Međunarodna antidoping agencija WADA je 2015. otvorila istragu, ostavku je podneo direktor RUSADA Grigorij Rodčenkov, ugledni hemičar, specijalista za hemijsku kinetiku i katalizu, priznati stručnjak za antidoping analize koji je osim u Rusiji radio jedno vreme i u Kanadi i učestvovao u antidoping kontroli na mnogim takmičenjima, uključujući tu i Olimpijadu u Seulu 1988, i naravno u Sočiju 2014.
Iako je nemački "Frankfurter algemajne cajtung" pisao da su i ruski fudbaleri pod sumnjom za uzimanje dopinga, nije pretila nikakva opasnost za organizaciju svetskog šampionata. U Moskvi je naglašavano da Rusi tokom šampionata neće imati pristup doping kontroli.
KRUNSKI SVEDOK: Kada su visoki funkcioneri RUSADA Vjačeslav Sinjev i Nikita Kamajev iznenada umrli od infarkta, doping-afera se pretvorila u triler. Tvrdeći da i njega nameravaju da "samoubiju", Rodčenkov je početkom 2016. pobegao u SAD, gde je dobio status zaštićenog svedoka. U bekstvu mu je navodno pomogao Brajan Fogel, američki biciklista amater i filmski dokumentarista koji je sarađivao sa Rodčenkovom dok je snimao film o dopingu. Da bi pokazao kako se doping prikriva, Fogel je tokom snimanja filma navodno sebi ubrizgavao steroide i druge preparate da bi pokazao kako se anabolici prikrivaju, a Rodčenkov je testove navodno ilegalno analizirao u laboratoriji i davao mu preporuke. U kontekstu tzv. američkog "rašagejta", Fogel je svoj film preporučivao i rečima da ga treba pogledati da bi se videlo na šta je Putin sve spreman, pre nego što se proceni da li se mešao u američke izbore.
Grigorij Rodčenkov je krunski svedok u izveštaju koji je za agenciju WADA sačinio kanadski profesor prava sa Univerziteta Zapadni Ontario Ričard Meklaren, konsultant kuće "Mekenzi", inače stručnjak za rešavanje sporova i sportsku arbitražu.
Kad je afera pukla, a ruska antidoping agencija suspendovana, ruski Istražni komitet pokrenuo je krivični postupak protiv Rodčenkova zbog prikrivanja 1417 testova, a kasnije je saopšteno da je 2011. tokom istrage protiv Rodčenkovljeve mlađe sestre Marine Mihajlovne Rodčenkove, okrivljene za nezakonitu trgovinu anaboličkim steroidima, Federalna služba za kontrolu narkotika (FSKN) pretresala i kuću Grigorija Rodčenkova i njegovo radno mesto u antidoping centru, ali da tada nikakvi dokazi protiv njega nisu pronađeni.
Potom su, očito radi diskvalifikovanja ključnog svedoka, ruski mediji objavili i da je Rodčenkov od aprila 2011. do maja 2012. nekoliko puta smeštan u stacionar "radi sudsko-psihijatrijske ekspertize", čak i da mu je dijagnostifikovan "šizotipski poremećaj ličnosti pogoršan stresom".
Učestalo su citirali i njegove navodne izjave u kojima o sebi govori kao o "užasnom čoveku, prodanoj duši i kučkinom sinu" kome novac ponestaje, ali cena raste, a koji sa 100 uzoraka može da uništi ruski sport u sledećih pet godina.
DRAMATIČNA UPOZORENJA: Pored kampanje diskvalifikacije tog svedoka, u nekim listovima, kao što je "Sport ekspres", skreće se pažnja na ozbiljna upozorenja koja sadrži "Rodčenkovljev doping dosije", iz koga proizilazi da se dopinguju ne samo ruski elitni sportisti već i amateri i juniori. Na uzorcima njihove krvi pronađen je niz zabranjenih supstanci: oralturinabol, fenoterol, metonalol. Studenti sportisti su uzimali preparate koje nisu kupili u legalnim apotekama, već ih nabavljali "na svoj način". Marihuanu u ruskom sportu upotrebljavaju ne samo fudbaleri već i gimnastičari, veslači, paraolimpijci.
U Meklarenovom izveštaju za WADA od 18. jula 2016. kaže se da je rusko ministarstvo sporta usmeravalo i uz pomoć ruske službe bezbednosti FSB i Centra za pripremu sportista kontrolisalo i nadziralo manipulaciju analitičkim rezultatima, ili premeštanje uzoraka. Predsednik Putin je to negirao i tvrdio da Rusija nema državni doping program, ali da, naravno, ima problem sa dopingom i da traži da joj se predoče izvori na koje se poziva Meklaren, koji inače odbija da otkrije identitet diskretnih svedoka iz Rusije, zato što su oni govorili pod uslovom da ostanu anonimni, jer su navodno preplašeni.
Jedan od uslova koje WADA ističe da bi se ruskoj antidoping laboratoriji vratili akreditivi jeste da Moskva prizna Meklarenov izveštaj i da dostavi uzorke zaplenjene tokom pokrenutog postupka protiv Rodčenkova, za koga Putin kaže da je u okviru svog "privatnog biznisa" doping sredstva donosio iz SAD i Kanade gde je radio.
Posle odlaska u SAD Rodčenkov je pak pričao novinarima da je istraga iz 2011. protiv njega obustavljena, zato što su vlasti računale na njegovu ulogu u prikrivanju dopinga ruskih sportista na Zimskoj olimpijadi u Sočiju 2014. Oni sportisti čije epruvete sa mokraćom treba zameniti nazivani su "djušes" – "vojvode".
Rodčenkova su u Rusiji optužili da je on lično razvio "koktel" tri zabranjena leka (metenolon, trenbolon, oksandrolon), koja su, kako bi supstanca brzo bila apsorbovana u organizmu, sportisti ispijali pomešana sa alkoholom – žene pelinkovcem, a muškarci viskijem. On se u prekookeanskim ispovestima izvinjavao zbog učešća u programu dopinga, ali je naglašavao: "Ako neko veruje da sam sve to mogao učiniti bez znanja i podrške ministra sporta, taj ne zna ništa o Rusiji. Da budem jasan: gospodin Mutko (ministar sporta) sve je znao i bio ključna ličnost za uspeh ruskog doping programa. Sama činjenica da Rusija vodi krivični postupak samo protiv mene govori sve što je potrebno da se zna: ovo je lov na veštice, a ja sam veštica."
Prema Rodčenkovom svedočenju, dopunjenom dnevnikom pisanim penkalom koji je pred finiš procesa u Lozani objavio "Njujork tajms", stručnjaci za antidoping i bezbednosni zvaničnici su noću nove uzorke zamenjivali starim i čistim, uzetim mesecima ranije. Žalio se na to da je bio haos, da su mu iz ministarstva sporta dostavljali uzorke koji nisu bili sređeni po imenima i po sportovima, a da su neki držani u teglicama dečje hrane. "Dok su ljudi proslavljali uspeh šampiona Olimpijskih igara, sedeli smo i zamenjivali njihov urin", pričao je Grigorij Rodčenkov.
Potpredsednik ruske vlade Vitalij Mutko, ministar sporta u vreme Zimske olimpijade u Sočiju, koji kao i ostali ruski zvaničnici odbija svaku optužbu o učešću ruskih vlasti u dopingovanju sportista, tvrdi da su bar neki delovi Rodčenkovljevog dnevnika iz Sočija pisani šest meseci nakon odlaska u SAD i negira da je s tim imao ikakve veze.
On naglašava da je na antidoping programu u Sočiju radilo 480 ljudi, a da su ih nadgledala 22 strana stručnjaka za doping i 19 stranih zvaničnika, koji su tada izjavljivali da je to najbolja antidoping kontrola na svetu.
SANKCIJE MOK-A: Izvršni odbor Međunarodnog olimpijskog komiteta prihvatio je nalaze svoje disciplinske komisije sa predsednikom Denisom Osvaldom na čelu i posebne komisije za ispitivanje odgovornosti ruskih zvaničnika i naložio da svoj sud predoče pre odlučivanja u Lozani.
Presuđeno je da su u Sočiju zabeležene manipulacije antidoping testovima bez presedana, što je "nanelo štetu integritetu olimpijskog sporta", zbog čega treba da se utvrdi odgovornost svih umešanih pojedinaca; ruski Olimpijski komitet je suspendovan; ruskim sportistima je zabranjeno da se takmiče na Zimskim olimpijskim igrama u Južnoj Koreji 2018. pod ruskom zastavom, ali je ruskim "čistim olimpijcima" dozvoljeno da nastupaju pod nazivom "Olimpijski sportista iz Rusije" i pod olimpijskom zastavom. Do sada je doživotno suspendovano 25 ruskih sportista, pedesetorici su oduzete medalje iz Sočija, za koje je Vitalij Mutko tvrdio da će biti vraćene preko suda. IO MOK-a je odlučio da nijedan ruski zvaničnik neće biti akreditovan na ZOI 2018, a ruski ministar Vitalij Mutko i još neki funkcioneri biće diskvalifikovani iz svih budućih olimpijskih aktivnosti.
U ruskim medijima je pre objavljivanja ove presude ta tema dobila ultrapolitičku težinu i neki su tvrdili da se zapravo vodi sportski rat. Koliko je tema za Rusiju važna govorila je i najava da će se javnosti obratiti predsednik RF Vladimir Putin, koji je ranije ocenio da bi i suspenzija ruskih sportista i zabrana ruskim sportistima da se takmiče pod ruskom zastavom predstavljale poniženje za Rusiju.
Putin je, inače, govoreći na konferenciji u Sočiju optužio Sjedinjene Države da su povodom doping skandala pojačale pritisak kako bi se diskvalifikacijom ruskih sportista uticalo na ruske predsedničke izbore, ali da će efekat biti suprotan od namere naručilaca. Tvrdio je da se na Međunarodni olimpijski komitet vrši višestruki pritisak, da sponzori Međunarodnog olimpijskog komiteta dobijaju "nedvosmislene signale" od američkih institucija, da takođe postoji i pritisak oglašivača, TV kanala, sponzora i tako dalje.
U ruskim medijima raspravljano je i o mogućnosti da Rusija treba da zbog ukidanja prava nastupanja pod nacionalnom zastavom otkaže učešće na Olimpijadi, kao što je bojkotovala Olimpijske igre u Los Anđelesu 1984, što je bio odgovor na američki bojkot Letnjih olimpijskih igara u Moskvi 1980.
Uz konstataciju da su organizatori preživeli te bojkote naglašavano je i da Zimske olimpijske igre bez ruskih sportista gube na atraktivnosti, što smanjuje gledanost, a samim tim i prihode od oglašavanja i sponzorstva. Drugi su smatrali da je izgradnja zida prema olimpijskoj organizaciji za ruski sport dugoročno kontraproduktivna, a da su ruski sportisti već nastupali bez nacionalne zastave na Svetskom atletskom prvenstvu u Londonu 2017.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
Rekli su nam da to svi rade
Bila je javna tajna da se ruski atletičari masovno dopinguju. Ali tek kada je trkačica na 800 metara Julija Igorevna Stepanova (31) "propevala" u dokumentarcu nemačke državne Televizije ARD Tajni slučaj doping: Kako Rusija pravi svoje pobednike, stvar je poprimila ozbiljne razmere.
Stepanova je 2011. bila druga na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Parizu; svoj lični rekord 1:56,99 istrčala je leta iste godine na ruskom prvenstvu; kada je 2013. pala na doping testu i suspendovana na dve godine, Međunarodni atletski savez joj je oduzeo sve titule. Tada je rešila da progovori. Zbog pretnji je nakon toga sa sinom i mužem Vitalijem, koji je radio za rusku antidoping agenciju i koji je potvrdio njenu priču, napustila Rusiju.
"Cilj je da se dokaže da je Rusija najveća i najbolja na svetu i tom cilju je sve podređeno", rekla je Stepanova. Tako je Rusija bila druga po osvojenim medaljama na Olimpijskim igrama u Londonu i prva na Svetskom atletskom prvenstvu u Moskvi. A ako je sistem uspešan, pa makar i zbog sistematske upotrebe nedozvoljenih supstanci, zašto bi ga neko menjao? Ona je optužila vrh Atletskog saveza Rusije da je ne samo upućen u to da se ruski atletičari dopinguju, već da to i sistematski podstiče.
"Govorili su nam da je to normalno, da to svi u svim zemljama rade", kaže Stepanova. Priča da su oni to zvali "koktel": eritropoetin za izdržljivost, steroidi za snagu i još ponešto. Prvo joj je injekcije davao trener, posle je to radila sama. Godine 2008. je zajedno sa svojim trenerom eksperimentisala i sa hormonom rasta, ali samo nedelju dana. Kasnije su joj drugi ruski atletičari rekli da mora da ga uzima najmanje tri do četiri meseca da bi bilo nekog efekta. Rezultati su joj zaista bivali sve bolji. Dok je nisu uhvatili.
Kada se obratila Svetskoj antidoping agenciji (World Anti-Doping Agency – WADA) sa optužbom da se ruski atletičari sistematski dopinguju i da ih u tome podstiče i Atletski savez Rusije, oni su joj tražili da prikupi dokaze. "Naučila sam da budem Džejms Bond", kaže Stepanova i priča kako je razgovore i dokumenta krišom snimala telefonom. Godine 2016. dobila je nagradu Organizacije za pomoć žrtvama dopinga.