HRM 2018. >

Da li će Srbija uvoziti radnu snagu?

 

Saznajte 23. februara u hotelu Zira u Beogradu na kongresu HRM 2018, posvećenom ljudskim resursima

Da li je u Srbiji teže pronaći posao ili radnika? Zbog čega ćemo uskoro morati da uvozimo radnu snagu? Šta nam donosi dualno obrazovanje: iskustvo razvijene Nemačke, ili stvaranje novih radničkih robova? Zašto forsiramo Employment Branding – kao prolaznu modu, ili kao neophodnost da se privuku kvalitetni zaposleni?

Ovo su neke teme koje će pokrenuti Human Resources Management kongres HRM 2018. zakazan za 23. februar u hotelu Zira u Beogradu.

Najavljen kao centralni događaj u oblasti upravljanja kadrovima u Srbiji, HRM kongres će okupiti top 20 HR direktora u našoj zemlji i 200 vrhunskih HR profesionalaca. Uz najavljene govornike iz HR sektora vodećih kompanija, HRM kongres će imati i 4 panela posvećena odnosu sindikata i poslodavca, tržištu radne snage, Employment Branding-u i dualnom obrazovanju.

Bojan Šćepanović, direktor Menadžment centra Beograd koji je organizator kongresa, najavljuje ovaj ključni događaj:

"HRM kongres će bez uvijanja otvoriti goruće teme u oblasti HR-a. Svi naši govornici poseduju i prenose relevantna praktična iskustva stečena u domaćim kompanijama. Zbog toga očekujem da dobijemo odgovor na pitanje da li će Srbija već 2019. godine morati da uvozi radnike, kao i da pomogne rešavanju dileme da li je dualno obrazovanje spas za domaću radnu snagu ili će samo povećati njenu zavisnost od poslodavaca."

U Srbiji je dešava paradoks oko radne snage; imamo visoku opštu nezaposlenost od 10% do 15%, a sa druge strane na mikro-lokacijama kao što su Ruma, Subotica, Inđija i slično, nezaposlenosti nema. Vi u tim sredinama ne možete da pronađete ni jednog običnog radnika-operatera za mašinom. Kompanija iz Subotice dovozi autobusom svaki dan radnike iz 50 kilometara udaljenog Sombora!

Inženjerski kadar je izuzetno deficitaran; velika većina inženjera bi želela da radi u Beogradu, a fabrike se većinom nalaze u unutrašnjosti. Oni najčešće nisu spremni da se na duži rok presele u manja mesta. Rade po godinu-dve i odlaze dalje.

Kod dualnog obrazovanja postoji izrazita polarizacija mišljenja. Jedni (vlast, država, Privredna komora Srbije) smatraju da je dualno obrazovanje fenomalan projekat zbog čega će srpski radnik da bude sposoban jednako kao i nemački radnik. Drugi (opozicija, deo građanske inteligencije, deo HR menadžera) smatra da je dualno obrazovanje ponižavanje radnika i stvaranje radničkih robova.

Uveren sam da su informacije koje će se čuti na kongresu HRM 2018. važne za svaku kompaniju u Srbiji, bez obzira na njenu veličinu, poreklo kapitala, ili oblast u kojoj posluje."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST