PREMIJERA: Miša Cvijović, kompozitorka i Alesandro Krudele, dirigent

Muzika >

Sve buduće pozornice

Premijere muzičkih dela naših mladih kompozitora nisu uobičajena pojava, pa zato izvođenje Lica Persefone Miše Cvijović treba zabeležiti

Najnoviji koncert Simfonijskog orkestra RTS predstavio je Lica Persefone, dve scene za veliki orkestar, delo Miše Cvijović selektovano na konkursu RTS za mlade kompozitore. U dvorani Kolarčeve zadužbine, koncertom je dirigovao, prvi put u Beogradu, italijanski dirigent Alesandro Krudele. Osim premijernih nastupa pred beogradskom publikom, vezuje ih i Berlin.

Miša Cvijović, mlada kompozitorka koja skreće pažnju upečatljivim stvaralačkim jezikom i delikatnom misaonošću, objašnjava da je njena kompozicija inspirisana grčkom boginjom Persefonom koju "Homer je opisuje kao veličanstvenu princezu podzemnog sveta, koja sprovodi u delo kletve ljudi na dušama mrtvih. Mit o njenoj otmici je personifikacija vegetacije koja buja u proleće i povlači se u zemlju nakon žetve, te sam ja taj dualizam formalno predstavila kao diptih Zima – U Hadu i Leto – Na Zemlji". Miša Cvijović je studirala klavir na novosadskoj Akademiji umetnosti kod prof. Doriana Leljaka i Vladimira Ogarkova, a kompoziciju na FMU u Beogradu kod prof. Vlastimira Trajkovića i kraće vreme kod prof. Isidore Žebeljan. Zatim je u Berlinu primljena na čuvene akademije "Hanns Eisler" i "Konrad Wolf",gde je trenutno na usavršavanju u klasi prof. Un-Va Čo, kao i kod prof. Hanspetera Kiburca i Volfganga Hajnigera. Kompoziciju Lica Persefone, dva prizora za veliki orkestar posvetila je, kako kaže, "profesoru Vlasti" u znak zahvalnosti za sve što je od njega naučila o muzici, estetici i životu. Trenutno u Berlinu komponuje dva velika pozorišna projekta – Der Entertainer i Aids Follies, i priprema izvođenje svoje poručene kompozicije za berlinski ansambl za novu muziku "Radar" koja će premijerno biti predstavljena u maju. Zbog velikog angažovanja na ovim projektima nije prisustvovala beogradskoj premijeri Lica Persefone. "Nekoliko puta sam se sastala i radila na ovom delu sa maestrom Krudeleom i apsolutno bila sigurna da će kompozicija zvučati sjajno pod njegovim vođstvom, u saradnji sa Simfonijskim orkestrom RTS, i to na Kolarcu, što mi je velika čast."

Berlin opisuje kao "specijalno mesto i možda jedan od retkih utopističkih gradova na svetu. Kultura je razvijena na najvišem mogućem nivou i za klasičnu muziku, kao i za teatar i film. Ali, jedna od krucijalnih činjenica za mene, a čini mi se i sve umetnike u Berlinu, jeste što ovaj grad podržava individualce, autorstvo, stalno je gladan novih ideja i ne daje prostor za lažni konformizam, već te tera da se stalno razvijaš dalje i bolje. Daje prostora da budete slobodni i stojite hrabro iza toga što radite i onoga što jeste."

Maestro Krudele takođe smatra Berlin izuzetno kreativnim i inspirativnim nazivajući ga jednim od najvažnijih glavnih gradova na planeti. Nijedno mesto na svetu, po njegovom mišljenju, ne nudi ono što Berlin ima kao muzički centar – sedam velikih simfonijskih orkestara, tri operske kuće i još mnogo ansambala, institucija i umetničkih muzičkih projekata. Krudele pojašnjava da su ga sve ove mogućnosti momentalno privukle pošto je dovršio studije dirigovanja u rodnoj Italiji. "Jednom kad sam se smestio u Berlinu, moja muzička karijera se ubrzala i moje aktivnosti kao dirigenta su se snažno razvile." Muzičare Simfonijskog orkestra RTS opisuje kao veoma fleksibilne kada je reč o različitim vrstama muzike i kaže da je veoma srećan što je dirigovao svetskoj premijeri mlade srpske kompozitorke Miše Cvijović. "Dirigovanje dela klasične muzike živih kompozitora jedan je od fokusa moje karijere. Mislim da je od izuzetne važnosti dati podlogu i odskočnu dasku za predstavljanje muzičkoj publici novih kompozitorskih formi i umetničkog izraza mladih umetnika. Po mom mišljenju, klasična muzika ne bi trebalo da bude nešto što nam dolazi samo iz prošlosti, već da bude naša sadašnjost."

Klasična muzika nas po ko zna koji put povezuje sa svetom najboljeg kova, koji u nama obavezno vidi ogromne potencijale i verovatno ne bi razumeo zašto, sa tako nedvosmisleno raskošnim talentom kojim raspolažemo, stvari jednostavno ponekad uporno stoje u mestu. S obzirom da smo na ovom koncertu – uz jedno izuzetno novo delo Miše Cvijović i prvi susret sa maestrom Alesandrom Krudeleom, dirigentom velike sugestivnosti i erudicije, te zadivljujućim učinkom samog Simfonijskog orkestra RTS, sve osobenijeg muzičkog izraza i jedne nove probuđene senzibilnosti – imali prilike da čujemo i impresivan nastup našeg mladog fagotiste Relje Kalapiša (1996), nekadašnjeg beogradskog đaka Muzičke škole Stanković, a od pre koju godinu briljantnog minhenskog studenta, polako počinjemo da razaznajemo koliko nam komunikacija sa drugim umetničkim sredinama očigledno prija.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---