NOVI SAVEZ: Donald Tusk, Šinzo Abe, Žan Klod Junker

Trgovinski pakt – Sporazum EU i Japana >

U inat Trampu

Evropska unija i Japan potpisali su prošle sedmice u Tokiju sporazum o slobodnoj trgovini, koji će obuhvatiti gotovo trećinu globalne privrede i pokriti tržišta u kojima živi više od 600 miliona ljudi. Ovaj sporazum tumači se kao odgovor na trgovinski rat koji je predsednik SAD Donald Tramp započeo sa gotovo svim tradicionalnim američkim partnerima

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i njegovi ekonomski savetnici mora da su se nelagodno meškoljili u svojim foteljama u zapadnom krilu Bele kuće, kada su prošlog utorka pratili vesti o stvaranju novog gigantskog ekonomskog "koridora" između Evropske unije i Japana. Sporazum koji su u Tokiju potpisali najviši zvaničnici EU i japanski premijer Šinzo Abe omogućava stvaranje zone slobodne trgovine koja pokriva gotovo trećinu svetske ekonomije.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i šef Evropske komisije Žan-Klod Junker sijali su od sreće dok su na gala svečanosti u glavnom gradu Japana potpisivali sporazum. Nakon što je Tramp uveo carine za čelik i aluminijum i na veliki broj kineskih proizvoda, najavljujući uvođenje sličnih tarifa i za automobilsku industriju, koje bi imale teške posledice prevashodno za evropske i japanske proizvođače, Japan i EU poslali su ovim sporazumom "snažnu poruku" protiv protekcionizma, oličenog u Trampovom sloganu "Amerika na prvom mestu".

"Politički, to je svetlost u sve većem mraku međunarodne politike", izjavio je gotovo euforično Donald Tusk. U sličnom tonu japanski premijer Šinzo Abe je rekao kako želi da "Japan i EU vode svet pod imenom zastave slobodne trgovine".

Osim u oblasti trgovine, ovim sporazumom jača se saradnja Evrope i Japana i u brojnim drugim oblastima, kao što su pitanje globalnog održivog razvoja ili obaveza u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom. Mada je medijski i politički neuporedivo atraktivnije da se potpisivanje tako velikog sporazuma između Japana i EU označi kao "protivteža" Trampovom izolacionizmu i trgovinskim ratovima koje je pokrenuo protiv bezmalo celog sveta, realnost je ipak nešto drugačija. Na ovom sveobuhvatnom dogovoru dve strane radilo se gotovo pet godina, još dok je u Beloj kući svoj drugi mandat tek započinjao Barak Obama. Takođe, bilo je to u vreme dok je medijska vidljivost građevinskog tajkuna Donalda Trampa bila prisutna tek u njegovom popularnom rijaliti programu "Šegrt".

Takođe, ne treba zaboraviti činjenicu da je pre tačno godinu dana u Briselu između zvaničnog Tokija i EU potpisan okvirni "politički sporazum" koji je najavio skoru realizaciju jednog od najvećih trgovinskih ugovora svih vremena, a taj dil postignut je uoči susreta svetskih lidera sa Donaldom Trampom na samitu G20 u Hamburgu.

DOBAR TAJMING: Baš kao i tada, i u ovom slučaju tajming za potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini Unije i Zemlje izlazećeg sunca bio je od ključnog značaja, jer je dogovor postignut 24 sata nakon "istorijskog" samita američkog predsednika i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina u Helsinkiju, u Finskoj. Trampa su zbog tog sastanka "samleli" gotovo svi vodeći zapadni mediji, da bi ga kod kuće i demokrate i jedan deo republikanaca nenaklonjenih predsedniku optužili da se "predao Putinu" i iskazao "očitu solidarnost" sa predsednikom Rusije, čime je poslao "poruku o slabosti SAD".

Bilo kako bilo, najavljena zona slobodne trgovine između dva velika globalna partnera ukinuće oko 99 odsto uvoznih tarifa na japansku robu u EU i, za sada, na oko 94 odsto carina na evropski uvoz iz Japana, uz dogovor da će i taj procenat porasti na 99 odsto. Američka agencija AP navodi da će sporazum omogućiti niže cene evropskih vina, sireva, torbi i farmaceutskih proizvoda za japanske potrošače, dok će za Evropljane, između ostalog, postati jeftiniji japanski delovi za mašine, čaj i riba. Carine na japanske automobile i kamione biće uklonjene nešto kasnije, u roku do osam godina od ratifikacije sporazuma, a izuzetak je napravljen i kod pirinča, jer je taj proizvod politički, ekonomski, ali i kulturološki, izuzetno značajno i osetljivo pitanje za zvanični Tokio. Sporazum bi trebalo da potvrde Evropski i Japanski parlament, a zvaničnici EU očekuju da će na snagu stupiti već početkom 2019. godine. Obe strane očekuju da će liberalizacija trgovine obezbediti i sigurnost radnih mesta, kao i da će dugoročno podstaći privredni rast – u EU za 0,8 odsto, a u Japanu za 0,3 odsto.

Uprkos tome što je Japan nakon NR Kine drugi najveći trgovinski partner EU u Aziji, iz ove trgovinske jednačine, smatraju analitičari, nikako ne bi trebalo isključiti još uvek dominantni politički, ekonomski, pa i bezbednosni uticaj Sjedinjenih Američkih Država. Prema podacima Evropske komisije, ekonomije EU i SAD zajedno čine oko pola ukupnog svetskog BDP-a i skoro trećinu svetskih trgovinskih tokova.

Takođe, ukupne američke investicije u EU tri puta su veće nego u čitavoj Aziji, da ne govorimo o tome koliko su Sjedinjene Države važne za bezbednost Unije, bez obzira na stalne pritiske i "maltretman" koje pojedine evropske zemlje trpe od Trampa u kontekstu (ne)spremnosti da izdvajaju više novca za vojsku i odbranu u okviru NATO-a.

Sa druge strane, Amerika je već decenijama i vodeći strateški partner Japana u tom delu sveta i bez njene ekonomske, političke i vojne podrške Japan bi osećao neuporedivo veći pritisak od sve snažnijeg uticaja NR Kine, ali i od potencijalnih raketnih pretnji Severne Koreje.

ŠTA NAKON BREGZITA: Ne čudi stoga što je američki ministar finansija Stiven Mnučin na zatvaranju sastanka ministara finansija G20 održanog prošlog vikenda u Buenos Ajresu preneo poziv Donalda Trampa da SAD sa Japanom i EU potpišu ugovore o slobodnoj trgovini. "Ako Evropa veruje u slobodnu trgovinu, spremni smo da potpišemo sporazum o slobodnoj trgovini", rekao je Mnučin, dodavši da bi eventualni sporazum trebalo da uključi ukidanje tarifa, netarifnih barijera i subvencija. Ovaj poziv je u opštoj atmosferi nepoverenja u politiku SAD uzet sa rezervom.

Upućeni smatraju da bi se, osim jačanja ekonomskih veza, potencijalnim sporazumima sa Japanom i Unijom osnažila i pozicija Amerike u eventualnoj eskalaciji trgovinskog rata sa Kinom.

Ova ponuda SAD, međutim, naišla je na oštro protivljenje Francuske. Predstojeća poseta predsednika EK Žan-Kloda Junkera Vašingtonu planirana za 25. jul, a koja je prevashodno posvećena pitanjima trgovine, možda bi mogla da pokrene stvari sa mrtve tačke i da ojača poverenje, ali i ekonomsko partnerstvo EU i SAD.

Ostaje da se vidi i šta će biti sa evropsko-japanskim odnosima nakon Bregzita sledeće godine. Iako je trgovinski sporazum sa Japanom potpisalo svih 28 članica EU, pitanje je na koji način će Velika Britanija u budućnosti ostati uključena u sporazum između Unije i Zemlje izlazećeg Sunca. Britanski "Ekonomist" navodi podatak da u Velikoj Britaniji završi skoro polovina svih japanskih investicija u EU, što znači da bi japanska preduzeća mogla neuporedivo više da izgube ukoliko bi došlo do "neurednog razvoda" Unije i Londona. U slučaju da Britanci napuste i jedinstveno evropsko tržište, brojne firme iz Japana bi u potrazi za novim poslovnim mogućnostima mogle da se presele sa Ostrva, ili čak u potpunosti da napuste Evropu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---