Kultura na točkovima

"Projekat ‘Karavan’ direktno je proistekao iz principa uključivanja građana i decentralizacije kulturnih sadržaja, jer je osmišljen kao mobilna kulturna stanica koja pruža kulturne sadržaje van centra grada, u manjim mestima gde stanovnici nemaju često priliku da se sretnu sa savremenom umetnošću ili novijim umetničkim ostvarenjima", opisuje projekat "Karavan – kultura na točkovima" Milica Rašković, koordinatorka za participativne projekte Fondacije, i objašnjava: "Pokretni bioskop i scena ‘Karavana’ pružiće stanovnicima od Ledinaca do Kisača, od Kovilja do Begeča priliku da se upoznaju sa aktuelnim filmskim, plesnim, muzičkim i dramskim ostvarenjima. Karavan je i platforma za aktivno uključivanje građana, što znači da će pozivati građane da učestvuju na radionicama i istraživanjima da bi na taj način direktno doprineli kreiranju lokalnih programa za vreme titule Evropska prestonica kulture 2021. Tako će ‘Karavan’ služiti za potrebe realizacije projekta DNK Novog Sada kroz koji se prikupljaju zanimljive, ponekad i lične priče kako bi se otkrila često skrivena, intimna istorija grada.

Tokom septembra, a nakon zvaničnog predstavljanja u centru Novog Sada, ‘Kultura na točkovima’ sa svojim pokretnim bioskopom i scenom podržaće sadržaje u okviru platforme ‘Kaleidoskop’. Tako će ‘Karavan’ biti deo svih važnijih Festivala i kulturnih programa u gradu, da bi od oktobra počele aktivnosti u manjim mestima i opštinama Irig, Sremski Karlovci i Beočin koje su zajedno sa Novim Sadom nosioci titule Evropske prestonice kulture 2021. Sledeće godine ‘Karavan’ će krenuti evropskim putem i gostovati na velikim festivalima i kulturnim događajima u regionu, kako bi predstavio Novi Sad kao Evropsku prestonicu kulture 2021. godine."

Rezultati otvorenog razgovora

Nastanak platforme "Kaleidoskop" uslovili su mnogi nevidljivi procesi, bez njih priča o "Kaleidoskopu" ne bi bila potpuna. O njima priča Lazar Jovanov, umetnički rukovodilac programa Fondacije "Novi Sad 2021" (diplomirao je glumu na novosadskoj Akademiji umetnosti u klasi profesora Bore Draškovića, a doktorirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na naučnim studijama menadžmenta umetnosti i medija).

"Godina 2017. bila je posvećena podizanju kapaciteta ljudi i procesa", objašnjava Jovanov. "U tom smislu, iako su prostori ono što se pamti, a programi izazivaju najveću pažnju, bez ljudi koji ih grade kroz različite procese oni se ne bi ni desili. Prostori i programi su rezultat, posledica. Rad na ljudima i procesima je možda manje vidljiv široj javnosti, ali kao što se i temelji mosta ne vide, i uglavnom su sakriveni, oni su ti koji drže i nose most."

Divan

Godinu dana trajao je sveobuhvatan proces jačanja ljudskih kapaciteta, kaže Lazar Jovanov, kako kod umetnika, organizacija (ustanove kulture, nevladin sektor, gradske uprave...) tako i kod građana i publike. "To jačanje je realizovano kroz najrazličitije procese pretočene u konkretne projekte. Uključivanje građana rađeno je kroz nekoliko značajnih projekta, toliko novih za Novi Sad, Srbiju, ali i region. "Divan" je platforma koja uključuje građane za otvorene razgovore povodom aktuelnih tema i događaja, koji se odvijaju u okviru procesa pripreme godine titule sa ciljem problematizovanja aktuelnih pitanja u sferi kulturnog sistema grada i unapređivanja projekata u okviru Evropske prestonice kulture. Obrađene su važne teme: participativno uređenje javnih površina, nezavisni kulturni centri, interpretacija kulturnog nasleđa, Petrovaradinska tvrđava itd. Štaviše, "Divani" su bili od presudne važnosti u procesu komuniciranja budućeg statusa i namene fabrike Petar Drapšin, tzv. Kineske četvrti, sa građanima i trenutnim korisnicima ovog industrijskog kompleksa.

Šetnje kroz nasleđe

S obzirom da je trenutno u toku godina evropskog kulturnog nasleđa, mi smo strateški pokrenuli još jednu platformu koja se odnosi na kulturni aktivizam Novosađana. "Šetnje kroz nasleđe" je projekat kojim mapiramo nematerijalno i materijalno nasleđe kraja, narative, junake, identitetska mesta, ali iz ugla građana. U tom smislu, žitelj određenog mesta ujedno je i vodič kroz svoju zajednicu. Fondacija je i finansijski i logističko-marketinški podržala, po prvi put, opsežno istraživanje i Letnju akademiju koja se bavi preispitivanjem postojećih i iznalaženjem novih modela upravljanja, interpretacije, namene i turističkog valorizovanja Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu.

Novosadski volonterski servis

Takođe, pokrenuli smo i Novosadski volonterski servis, sa ciljem uključivanja sugrađana svih starosnih dobi u naše procese i aktivnosti. Uz pomoć Novosadskog volonterskog servisa vršiće se opsežna evaluacija programa od strane nezavisnog ekspertskog Tima za evaluaciju. Prvi put ćemo u kulturi imati toliko opsežno vrednovanje i ocenjivanje kvaliteta programa, a glavnu ulogu u tom procesu će naravno imati građani, kao i publika koja će pratiti i ocenjivati predstavljene programe. Umetničke rezidencije pokrenuli smo kroz platformu Artist in Residence, sa ciljem da Novi Sad postane značajan rezidencijalni centar za umetnike. U perspektivi rezidencija će se uglavnom odvijati krajem proleća, odnosno početkom leta, kako bi rezultati bili vidljivi tokom trajanja ‘Kaleidosopa’."

Tim za fundraising

Osnovan je i Tim za fundraising. Lazar Jovanov objašnjava da je reč "o timu koji je zadužen za pisanje projekata za EU fondove ne samo u ime Fondacije, nego i za druge aktere u kulturi koji su u vezi sa projektom Evropske prestonice kulture, prevashodno ustanove. A kako bismo obezbedili i adekvatne kadrove koji će upravljati različitim procesima i poduhvatima unutar Evropske prestonice kulture, sproveli smo i značajan međunarodni projekat sa Temišvarom i Rijekom, Lab za evropske projekte, čiji je fokus bio edukacija menadžera i producenata u kulturi. Polovina tih kandidata je već angažovana od strane Fondacije, a neki od njih su već rukovodioci respektabilnih nevladinih udruženja u oblasti kulture.

Ovo su samo pojedini projekti koje sam izdvojio, a na osnovu kojih se utiče na dalji razvoj prostora i programa, ne samo ‘Kaleidoskopa kulture’, već i celokupnog projekta ‘Novi Sad 2021’."

Cilj ovog projekta je razvoj publike, što je nemoguće bez razvoja umetnika i različitih organizacija koje se toj publici predstavljaju. Lazar Jovanov podseća da je "prvi korak u tom smislu već napravljen projektima: ‘Doček 2018.’ i ‘7526’. Naročito se to odnosi na proslavu Nove godine po julijanskom kalendaru gde su predstavljeni najrazličitiji muzički žanrovi. Publika je to prepoznala i svih, više od 40, negde i nesvakidašnjih prostora za kulturu bilo je puno. Sa ‘Kaleidoskopom kulture’ otišli smo korak dalje. Prevaziđen je uobičajeni model stvaralaca i konzumenata kulture. Uključivanjem građana, razvojem publike, decentralizacijom i demokratizacijom kulture, sve kroz kulturu zajedništva, i publika je postala kreator kulture stvarajući nove vrednosti i uverenje da je kultura način života."

Nova mesta

Participativnost, kao jedna od karakteristika projekta, posebno je važna. Učešće građana i stručne javnosti (profesionalaca) u procesima planiranja i programiranja, jedan je od kriterijuma za dobijanje titule Evropske prestonice kulture – objašnjava Jovanov. "Primer u praksi su Nova mesta, inovativan pristup u vezi sa uređenjem javnih površina male i srednje skale. U prvom modelu Novih mesta (tzv. ‘M’ modelu) Društvo arhitekata iz Novog Sada DANS je uz pomoć sociologa istraživača organizovalo terensko istraživanje sa građanima, metodama upitnika i fokus grupom. Dobijeni rezultati su pružili informacije gde građani žele da urede javnu površinu i sa kojom namenom. Nakon toga, prvi put u Novom Sadu raspisan je regionalni poziv za arhitektonska rešenja, uz učešće međunarodnog žirija. Sprovođenje četiri pobednička rešenja preuzela je Gradska uprava za investicije i građevinsko zemljište. Drugi model Novih mesta (tzv. ‘S’ model) podrazumevao je otvoreni poziv za ideje građana u vezi sa malim urbanističkim intervencijama u njihovom kraju. Na poziv su se mogle prijaviti grupe građana, lokalne NVO, stanari tog kraja sa svojim idejama za čije sprovođenje su zaduženi oni sami, udruženim radom, uz finansijsku i logističku podršku Fondacije ‘Novi Sad 2021’, i edukativno-ekspertsku podršku DANS-a."

Tokom "Kaleidoskopa" biće puštena u pogon i prva Kulturna stanica – Eđšeg. Smeštena je u prostoru stare streljane u delu Novog Sada koji se zove Grbavica. Bazirana je na konceptu communitiy art centara, u okviru kojih građani aktivno učestvuju u realizaciji programskih aktivnosti. Krajem oktobra nas očekuje i otvaranje druge kulturne stanice Svilare, velelepnog objekta industrijskog nasleđa, u Kosovskoj ulici u Novom Sadu. Tako već ove godine dobijamo još jedan novi prostor za umetnike i zajednicu, koji je na neki način i identitetska tačka čuvenog Almaškog kraja u Novom Sadu. U toku su i radovi na tzv. Kineskoj četvrti, najvećem infrastrukturnom poduhvatu, kao i na objektu muzičke i baletske škole sa gradskom koncertnom dvoranom.