---

Za decu >

Kako ih privoleti da čitaju

Da li je serijal Ema i Tesla mađarskog pisca Ištvana Lakatoša čarobna kombinacija koja, barem za sad, može da privuče pažnju dece koliko i internet

Istraživanja pokazuju da deca i tinejdžeri više vole štampanu knjigu od njenog digitalnog izdanja. Pa ipak, bojazan izdavača da će zbog interneta knjiga postati prošlost, nije smanjena. Nametnulo se pitanje: šta to knjiga treba da ima kako bi privukla, i još važnije, zadržala dečju pažnju?

Prvi kontakt deteta u knjižari sa nepoznatom knjigom je vizuelni: deca će se često uhvatiti za knjigu koja ima dopadljive korice, ali to ne mora nužno da znači da će tu knjigu i pročitati. Istu važnost ima i naslov. Pojedina književna dela za decu svoju popularnost duguju upravo naslovima koji privlače najmlađe, bilo temama koje su deci zanimljive ili duhovitošću. Deca u najranijem uzrastu čitanje doživljavaju kao zabavu, pa ih, shodno tome, privlače knjige koje ih zasmejavaju. Zbirke viceva (Da pukneš od smeha), kao i knjige poput Doktor Proktorovog prdipraha, Dnevnika Šonjavka, Zlih gaća, itd. spadaju među omiljenu dečju literaturu baš zbog duhovitih naslova. Drugi važan faktor je tema. Knjige o životinjama i kućnim ljubimcima (Pas i njegov dečak, Eve Ibotson, serijali o Findusu i Petsonu ili o Džeronimu Stiltonu) ili knjige o sportu (serijal Divlji dečaci, J. Manaseka) ne izlaze iz mode. Predznanje stečeno putem igranih ili animiranih filmova – bilo da je reč o holivudskim blokbasterima poput filmova o Hariju Poteru, filmovima o Pipi Dugoj Čarapi ili kraćim formama sa Jutjuba kao što su crtani filmovi o Pepi Prasetu – može probuditi želju deteta da se i kroz drugi format dodatno upozna sa avanturama voljenih junaka.

Kada deca uzmu knjigu u ruke i požele da je prelistaju, ilustracije mogu pomoći u konačnoj odluci. Dopadljivi i duhoviti crteži pokazali su se kao idealna dopuna tekstu. S druge strane, ako ilustracije nisu dopadljive ili deca ne mogu momentalno da se identifikuju s njima, dete može da izgubi interesovanje za priču ma koliko ona bila zanimljiva.

Istraživanja pokazuju da deci treba dopustiti da sama biraju knjige koje žele da čitaju. Baš te knjige deca navode kao omiljene i najčešće ih pročitaju do kraja. Roditelji često greše jer u odabiru knjiga za svoju decu polaze iz sopstvenog iskustva, pa im neretko nameću ono što su sami čitali kao deca. Mnogi klasici dečje književnosti danas su prosto zastareli i njihovo mesto zauzimaju nove, savremene priče bliske današnjoj deci. Savremenost narativa omogućava detetu da se prepusti priči i uživa umesto da svaki čas zapitkuje roditelje ili pretražuje na internetu da bi razumelo o čemu priča govori. Nešto što roditeljima deluje prihvatljivo, deci može biti odbojno: bilo da je u pitanju jezik koji ne razumeju (zastareli izrazi i arhaičan način govora) ili situacije koje im nisu bliske (staromodne igre, prevaziđene tehnologije itd.).

Neki izdavači se u odabiru vode statistikama iz drugih delova sveta, međutim to ne donosi uvek pozitivne rezultate. Kulturološke razlike mogu biti presudne po uspeh neke knjige. Dečji pisci bilo gde u svetu vrlo teško se probijaju van granica svoje zemlje, čak i kada su u svojim zemljama prave zvezde. Zbog veoma konkurentnog tržišta najčešće ispaštaju nepoznati pisci iz malih zemalja, a mnogi primeri pokazuju da upravo oni mogu oduševiti naše najmlađe čitaoce.

Jedan od njih je Ištvan Lakatoš, daroviti mađarski pisac, strip autor i ilustrator, koji je pažnju svetske javnosti privukao originalnim, savremenim i ozbiljnim pristupom književnosti za decu. Njegove prve knjige osvajale su prestižne mađarske nagrade, a roman Kockograd našao se na počasnoj listi najznačajnije internacionalne organizacije za stvaralaštvo za decu i mlade – IBBY. Visoko obrazovanje i široko polje interesovanja ovog mladog pisca pokazali su se kao idealan spoj u njegovom stvaralaštvu. Lakatoš sam ilustruje svoje knjige, a njegov specifičan stil, za koji se ne može sasvim jasno reći da li je namenjen deci ili odraslima, i zbog kojeg je postao poznat kao mađarski Tim Barton, već ga na prvi pogled odvaja od drugih savremenih pisaca za decu.

Lakatoš se odlučio za neku vrstu grafičkih novela sa elementima stim panka – pa je tako nastao serijal Ema i Tesla namenjen deci između devet i dvanaest godina. Čitaoce iz Srbije (serijal objavljuje izdavačka kuća Odiseja u prevodu Draginje Ramadanski) posebno je privukla činjenica da je glavni junak ovih knjiga poznati naučnik Nikola Tesla, kojeg Lakatoš doživljava kao genijalnog, ali neshvaćenog naučnika koji živi povučenim životom, tužan što za njegove izume niko ne mari. Ipak, Tesla nije sasvim sam. Sa njim žive štreber Varnava, morsko prase Lavrentije i ljubimac Mekakuca. Kada u njihovu kuću zabasa devojčica Ema, oni će postati nerazdvojna družina koja će uz pomoć dečje dovitljivosti i Tesline genijalnosti, spasti najpre grad, a u drugom delu serijala i čitav svet od zlikovaca. U prvom delu (Zamalo smrtonosni zrak) Tesla i njegova družina se bore protiv epidemije kijavice koju je na grad pustio zli gramzivi naučnik Korvus, a u drugom (Rakun koji je hteo da opere ceo svet) i protiv zlih svemirskih rakuna čistunaca koji su namerili da sa Zemlje uklone svaki trag nečistoće, a time i svaki oblik života.

Da li je kombinacija postignuta u serijalu Ema i Tesla – priča sva od avanture, fantastike, humora i uzbuđenja ispričana svakodnevnim, pristupačnim jezikom, sa bliskim likovima, dopunjena mnoštvom prijemčljivih ilustracija – ono što može da parira internetu? Trenutno, čini se da može. A za dalje ćemo videti.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---