NASUPROT MERKEL I TRAMPU: A. Vučić na sporednoj bini

Iz našeg ugla – Proslava stote godišnjice završetka Prvog svetskog rata >

VIP loža i magareća klupa

Sukobljena i sa Vašingtonom i sa Moskvom, suočena sa Bregzitom i jačanjem ekstremne desnice, rastrzana suprotstavljenim interesima privredno stabilnog severa i prezaduženog juga, izmorena finansijskom i migrantskom krizom, Evropska unija se nalazi na prekretnici. Dok Zapad proslavu stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata stavlja u kontekst sadašnjeg zabrinjavajućeg istorijskog trenutka, mi se bavimo rasporedom sedenja i time ko je Vučiću i Tačiju posvetio više minuta i koliko srdačnog razgovora

Bespotrebno je gubiti reči na ulogu Srbije u Prvom svetskom ratu i na njene žrtve. Svakom predsedniku Srbije svakako bi bilo mesto u prvom redu na proslavi stogodišnjice kraja Velikog rata, negde levo ili desno od Emanuela Makrona, Angele Merkel, Vladimira Putina i Donalda Trampa – da se domaćin odlučio da tradicionalno stavi akcenat na istoriju i istorijske događaje.

Ali nije. Makron, koji ima ambiciju da bude novi lider Evropske unije, akcenat je stavio na aktuelni politički trenutak i tome prilagodio i raspored sedanja na centralnoj proslavi. To može da nam se sviđa ili ne, ali na to je kao domaćin imao pravo.

Posmatrano iz tog ugla, mesta rezervisana za Aleksandra Vučića i Hašima Tačija nisu "protokolarna greška", za koju se ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondolini izvinio Vučiću i srpskom narodu, već u najboljem slučaju pokazatelj potpunog nedostatka senzibiliteta protokola francuskog predsednika za odnose, rivalstva i sujete u postjugoslovenskom prostoru opterećenom neraščišćenim računima. U najgorem slučaju po Srbiju, istaknuto mesto na koje je postavljen Tači je signal ko u sporu Beograda i Prištine uživa podršku Makrona.

Kako god, tu nikakve "greške" nije moglo da bude, neko je iz nekog razloga odlučio da predsedniku "lažne države Kosovo" dâ bolje karte za sedenje. Da su i njemu dali mesto na drugorazrednoj tribini na koju su postavili Vučića i, recimo, predsednika Austrije Aleksandra van der Belena, verovatno nikakve povike ne bi bilo.

Ovako je Vučić morao satima da gleda Tačija kako se u VIP loži šepuri tik iza Putinovih leđa i rukuje se sa njim. Predsednik Srbije je izjavio da on "sumnja šta se tamo desilo", ali da "o tome ne može da govori javno", i dodao: "Možete da mislite šta je neko mislio kad je postavio Tačija iza Putina." Objasnio je i da je Tači onako iza leđa pružio ruku Putinu, a da se Putin kada je shvatio ko je taj čovek odmah okrenuo na drugu stranu.

Povređene sujete i sa zebnjom kako će sve to da odjekne u Srbiji i u komšiluku, Vučić je u Parizu učinio jedino što je mogao da učini: gutao je knedle i sačekao da sve prođe, jer, kako sam kaže, nije bilo ni mesto ni vreme da pravi skandal.

KO JE JAČI: A onda je morao da sanira unutrašnju političku štetu, jer je on, koji se srpskoj javnosti predstavlja kao državnik koga raširenih ruku primaju prijatelji i partneri iz Brisela, Berlina, Vašingtona ili Pariza, na svetskoj političkoj pozornici u Parizu stavljen u degradirajući položaj: predsednik Srbije skrajnut u stranu, dok su predsednica 1918. nepostojeće države Hrvatske i predsednik sa srpskog stanovišta i dalje nepostojeće države Kosovo sedeli rame uz rame sa svetskim liderima. Namerno ili nepromišljeno, rezultat je isti.

Vučić je izjavio da je Hašim Tači imao "najbolju poziciju od svih državnika iz regiona", da bi još i mogao da razume što je predsednica Hrvatske stajala gde je stajala da je to imalo veze sa azbučnim redom, "iako su se iskazali u Prvom svetskom ratu na suprotnoj strani", ali da nije bilo Austrije "u blizini petorice", već u njegovoj blizini, gde su bili i Letonci, te da raspored sedenja očigledno nije imao veze sa abecedom.

A onda je još Tači na Tviteru postavio svoje fotografije sa Putinom i Trampom i napisao nešto u stilu sjajnih razgovora, podrške i razumevanja za njega i za Kosovo.

Predsednik Srbije je objasnio da to sve zapravo nije tako kao što izgleda. "Ako me pitate da li je to trenutni odnos snaga, nije", rekao je Vučić i naglasio "da može Tači da juri Putina koliko hoće", ali da neće da ga stigne, to jest da neće dobiti podršku "za bilo šta s čime se Srbija ne saglasi". Kao i da će predsednik Francuske Emanuel Makron doći u Beograd, a da on, Vučić, sumnja da će ići u Prištinu. "I predsednik Rusije doći će u Beograd, a teško da će ikada ići u Prištinu. Angela Merkel ponovo će doći u Beograd, a nisam siguran da će u isto vreme doći u Prištinu. Pogledajte nivoe investicija i sve drugo", rekao je Vučić objašnjavajući kako je Srbija snažnija i uspešnija od privremenih vlasti u Prištini.

A i sa Donaldom Trampom je razgovarao u dva navrata: "Rekao je da su Srbi veliki narod i da ja predstavljam veliki narod. Ponosan sam jer je on, pored Putina, ovde najveća zvezda. Ovo je rekao pred dvadeset i pet ljudi."

ISPOD RADARA: Čitavo ovo prepucavanje, Tačijevo likovanje i Vučićevo negodovanje i dokazivanje da je on ipak veći, jedva da je neko na Zapadu primetio na sceni, na kojoj Makron i Merkelova sa zadahom ekstremne desnice za leđima po ko zna koji put mire Francuze i Nemce i u izgled stavljaju reforme Evropske unije koja puca po šavovima, na kojoj se rukuju Vladimir Putin i Donald Tramp, pri čemu se analiziraju govor njihovih tela, svaki izraz lica i Putinov palac podignut nagore posle rukovanja.

Samo je Angela Merkel pokazala posebno interesovanje za Vučića, sastali su se nasamo dan posle, samo što nikakve detalje tog razgovora nismo saznali.

KINESKE LETELICE: Sve u svemu, ni do kakvog dogovora između Vučića i Tačija nije došlo 11. novembra u Parizu, kao što su neki mediji najavljivali, a sa čime su neki analitičari spekulisali. Naprotiv. "Mogu da otvore (EU) koliko god poglavlja ili nijedno, ali ne možemo da učestvujemo u dijalogu sa onima koji su kršili pravila koja su sami prihvatili. U tome ne želimo da učestvujemo, ali želimo da verujemo da će Evropska unija i ostali kojima je stalo do dijaloga da utiču na one kojima su pomagali u proglašavanju nezavisnosti", rekao je Vučić po povratku u Beograd. Saopštio je i da je gotovo "nemoguća misija" da Srbija spreči da Kosovo postane članica Interpola uprkos svem trudu Beograda, jer da su zemlje koje ne priznaju Kosovo "pod velikim pritiskom da na glasanju budu makar uzdržane, kako bi Kosovo imalo više glasova koje ga podržavaju". "Da li će oni moći da zadrže tu prednost? Borićemo se da ne. Da li ćemo uspeti? Nije lako. Mi sami ulažemo u to sve što imamo. I svoj novac i svoje znanje. Borimo se, i to je ono što možemo. Nemamo moćne sponzore", rekao je on i osvrnuo na obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu u Parizu gde je on išao sa "dvoje savetnika i jednim pripadnikom obezbeđenja", dok je delegacija iz Prištine imala između 50 i 60 ljudi.

A onda je Vučić rekao da će za Vojsku Srbije iz Kine biti kupljene bespilotne letelice u vrednosti od 30 miliona dolara i najavio mogućnost proširenja vojne saradnje sa tom zemljom: "Ja verujem da ćemo dobiti još nešto iz Kine, nešto dobiti a nešto platiti, ali to ću da kažem tek kada dobijem potvrdu od predsednika te zemlje."

Veliki uspesi Srbije se nastavljaju, Pariz i raspored sedenja treba što pre zaboraviti.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---