Intervju – Vesna Petrović, profesorka međunarodnog prava u penziji >

Dosledni, strpljivi, borbeni

"Građani Srbije nisu izašli na ulice tražeći fer i poštene izborne uslove, poštovanje Ustava i zakona, slobodu medija i uvažavanje kritičkog mišljenja zbog izveštaja Fridom hausa, oni su na ulicama jer osećaju duboku nepravdu, osećaju da je partija na vlasti zarobila sve državne institucije, da kontroliše većinu medija i da im je uskraćeno pravo da dobiju pravovremenu i tačnu informaciju"

Zimbabve je od neslobodne države prešao u status delimično slobodne tokom 2018. prema najnovijem godišnjem izveštaju organizacije Fridom haus, koja prati stanje političkih prava i ljudskih sloboda u 195 država i 14 spornih teritorija. Uganda i Nikaragva su nazadovale pa su iz statusa delimično slobodne prešle u neslobodne. Srbija je prema istom izveštaju prvi put posle više od deset godina stabilnog statusa slobodne zemlje prešla u one koje se smatraju delimično slobodnim sa indeksom prava i sloboda 67 od mogućih 100 poena. Jedina evropska država koja je odlučna da prati Srbiju u svom sramotnom padu je Mađarska – ona je takođe prešla u status delimično slobodne države. O posledicama ove dramatične promene statusa Srbije razgovaramo sa bivšom profesorkom međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Union Vesnom Petrović i nekadašnjom izvršnom direktorkom Beogradskog centra za ljudska prava (BCLjP), koja godinama uređuje godišnji izveštaj ove organizacije o stanju ljudskih prava u Srbiji.

"VREME": Fridom haus u svom izveštaju navodi da je 2018. već trinaesta uzastopna godina u kojoj se globalne slobode smanjuju u odnosu na prethodnu. Izgleda da trend ugrožavanja sloboda postoji na globalnom planu. Šta mislite da je razlog za ovo?

VESNA PETROVIĆ: Fridom haus već nekoliko godina izveštava o tome da su građanske i političke slobode ugrožene i upozorava na ovaj trend u svetu. To je svakako veoma zabrinjavajuće budući da ovakvi trendovi utiču na jačanje desničarskih organizacija i nacionalističkih ideologija a to stvara uslove za podele na nacionalnom ali i na univerzalnom planu. Mislim da je ovaj izveštaj Fridom hausa upozorenje ne samo vlastima u Srbiji već mnogima u svetu da se demokratske vrednosti sve manje poštuju i da se ograničavaju građanska i politička prava i slobode u nemalom broju zemalja. Razlozi za konstataciju koju Fridom haus ponavlja već mnogo godina da se demokratija suočava sa jednom od najozbiljnijih kriza koja se desila u poslednjim decenijama, nisu isti kada je reč o različitim regionima sveta. Negde se razlozi za ovakvo stanje vezuju za veliki uticaj vojnih i sigurnosnih snaga u izbornim procesima i njihov jak uticaj na organizaciju državnih institucija, za masovna kršenja manjinskih prava, političke pritiske na medije, krizu izazvanu velikim prilivom migranata, posebno u Evropi i Latinskoj Americi. Navode se i mnogi drugi uzroci za pojavu ovog trenda urušavanja sloboda među kojima je i jačanje populističkih pokreta i njihovih lidera i mnogi drugi. Svaki region nosi svoje specifičnosti.

Šta za građane Srbije znači ova promena statusa iz slobodne u delimično slobodnu državu?

Postojala je mogućnost još prošle godine da se Srbija svrsta u grupu delimično slobodnih zemalja jer se ona već nekoliko godina, prema metodologiji koju primenjuje Fridom haus kada ocenjuje stanje građanskih i političkih sloboda, nalazi na granici koja pokazuje trend opadanja nivoa ovih sloboda. Mene zabrinjava što vlast u Srbiji nije ozbiljno shvatila ova upozorenja i razumele da nepoštovanje demokratskih procedura, razaranje institucija, ukidanje društvenog dijaloga i nepoštovanje političkog pluralizma neminovno dovode do nezadovoljstva građana. Nije razumela da način vladanja mora da se promeni, da moraju da se uvažavaju različita mišljenja, da se čuju argumenti onih koji se ne slažu sa zvaničnom politikom i povede računa o stvarnim potrebama građana Srbije. Građani Srbije nisu izašli na ulice tražeći fer i poštene izborne uslove, poštovanje Ustava i zakona, slobodu medija i uvažavanje kritičkog mišljenja zbog izveštaja Fridom hausa, oni su na ulicama jer osećaju duboku nepravdu, osećaju da je partija na vlasti zarobila sve državne institucije, da kontroliše većinu medija i da im je uskraćeno pravo da dobiju pravovremenu i tačnu informaciju.

Predsednica Vlade Ana Brnabić kaže da izveštaj Fridom hausa nije dovoljno objektivan i da se bavi "nekim percepcijama sa kojima se ne slažem".

Već dugo vremena teram sebe da se ne čudim tome što većina predstavnika partije na vlasti, ministri, poslanici u Skupštini Srbije, predsednica Vlade i predsednik Srbije svaku kritiku, čak i krajnje dobronamernu, komentarišu vređajući one koji kritiku iznese, ali priznajem da sam se i pored toga iznenadila reakcijom predsednice Vlade na izveštaj koji je objavio Fridom haus. Nisam doduše čula, već sam pročitala u jednom izveštaju sa konferencije na kojoj je ona komentarisala izveštaj Fridom hausa da je tom prilikom dala i definiciju slobode rekavši da je "sloboda kada vlada brine o građanima, pokazuje da im je na usluzi i oslobađa njihovo vreme da oni rade neke druge stvari". Zar to nije, najblaže rečeno, čudna definicija slobode? Dodatno čudi što njena izjava dolazi u vreme kada u velikom broju gradova u Srbiji hiljade nezadovoljnih građana protestuju tražeći baš to što Fridom haus ocenjuje kao negativno – veće građanske i političke slobode.

Koliko su podaci i metodologija organizacije Fridom haus relevantni?

Reč je o uvaženoj organizaciji, osnovanoj još daleke 1941. godine, a izveštaj "Sloboda u svetu" objavljuje još od 1973. Redovno pratim izveštaje Fridom hausa jer su oni prilično objektivni budući da se njihove procene zasnivaju na određenim kriterijumima koji su vešto balansirani. Pitanja na koja se daju odgovori jednaka su za svaku zemlju ili teritoriju i nudi se veliki broj mogućih odgovora koji sa sobom nose pozitivnu ili negativnu ocenu. U izveštajima koje sačinjava ova organizacija ocenjuju se politička prava i građanske slobode. Stepen poštovanja političkih prava zasniva se na proceni tri glavne oblasti: izborni proces, politički pluralizam i funkcionisanje vlade. Za ocenu izbornog procesa bitni su odgovori na pitanja o tome da li se poštuju izborna pravila, da li se izbori sprovode na način koji obezbeđuje jednaka prava svih političkih subjekata, posebno kada je reč o pristupu medijima, da li se na bilo koji način vrši pritisak na birače, da li su organi koji sprovode izbore nezavisni, da li je dozvoljeno posmatranje izbora od strane nezavisnih institucija i na mnoga druga pitanja koja se odnose na transparentnost izbornog procesa.

Druga oblast – politički pluralizam i učešće u političkom životu – procenjuje se u odnosu na odgovore o tome da li građani imaju pravo da se organizuju u političke organizacije bez ikakve diskriminacije, kako se reguliše finansiranje političkih subjekata, da li se vrši pritisak ili nasilje prema političkim aktivistima, da li vlasnici u privatnim kompanijama i direktori u državnim preduzećima kontrolišu svoje zaposlene kada je reč o njihovom izboru političke stranke za koju glasaju ili je podržavaju, kao i da li pojedine kategorije građana, na primer, etničke, verske ili neke druge manjine, imaju jednaka prava i mogućnost slobodnog učešća na izborima.

Kada je reč o funkcionisanju vlade, pitanja se odnose na to u kojoj meri je rad vlade transparentan i otvoren za javnost, koliki je uticaj izvršne vlasti ili nekih drugih aktera na usvajanje i primenu zakona, da li je vlada uspostavila efikasne mehanizme za sprečavanje korupcije i da li se korupcija kažnjava, da li su osnovana tela ili institucije koji imaju zadatak da spreče moguću korupciju i da li su nezavisni u svom radu, kao i da li postoje mehanizmi zaštite uzbunjivača, novinara ili aktivista civilnog sektora koji ukazuju na koruptivne radnje. Jedno od pitanja odnosi se i na to da li državni budžet i trošenje sredstava iz budžeta podležu zakonodavnoj kontroli. Građanske slobode se ocenjuju na osnovu odnosa države prema slobodi izražavanja i verovanja, slobodi udruživanja, vladavini prava i ličnim slobodama i pravima. Kada je reč o ovim slobodama, ključno je pitanje da li su mediji slobodni i nezavisni, da li postoji cenzura ili autocenzura, da li se vrši pritisak na novinare, koliko su mediji zavisni od finansijske pomoći države i da li vlasnici medija u privatnom vlasništvu utiču na uređivačku politiku da bi ostvarili svoje poslovne ili političke interese.

Za objektivnu procenu stanja u bilo kojoj državi od posebnog je značaja pitanje vladavine prava koje podrazumeva nezavisnost pravosuđa. To je tema koja je u 2017. i 2018. godini bila u žiži interesovanja stručne javnosti u Srbiji zbog predlaganih amandmana na Ustav Srbije koji nisu ostvarili osnovni zahtev da se izvrši depolitizacija pravosuđa i stvore ustavne garancije za nezavisnost sudija i tužilaca. Ne znam kako je moguće očekivati pozitivnu ocenu stanja u ovoj oblasti kada je jasno da je odgovor na sva pitanja koja se tiču nezavisnosti pravosuđa, a koja se koriste u metodologiji Fridom hausa negativan. Nabrojaću samo neka od njih – da li je pravosuđe pod uticajem izvršne vlasti, političkog ili ekonomskog uticaja, da li se izbori i razrešenja sudija sprovode na zakonit način, da li izvršna, zakonodavna vlast poštuju sudske odluke i da li se one efikasno sprovode i slično. Skoro sam sigurna da vaši čitaoci znaju odgovore na ova pitanja i da ih zato ne čudi zašto je Srbija svrstana u kategoriju delimično slobodnih zemalja.

Zanimljivo je da je Srbija najbolji rejting imala 2014, čitavih 80 poena (od mogućih 100) i to za dva više u odnosu na prethodnu godinu. Narednih godina rejting je padao za dva poena godišnje, u toku 2017. izgubili smo tri poena, prošle godine čitavih šest čime smo zaslužili četvrto mestu u svetu po nazadovanju, odmah posle Venecuele i Tanzanije (po sedam) i Nikaragve koja je rekorder sa minus 12 poena na skali sloboda u 2018. Kako tumačite ovako veliki pad naše zemlje?

Mislim da su pozitivne ocene bile zbog toga što je posle pada režima Slobodana Miloševića počeo proces demokratizacije Srbije. Svedoci smo sve češćih kritika onoga što je urađeno od tada do danas, ali moram da podsetim da je vlada formirana posle 2000. godine nasledila užasno stanje. Ekonomija je zbog dugogodišnjih sankcija bila potpuno razorena, poslovanje ogromnog broja privrednih subjekata bilo je ograničeno ili potpuno zaustavljeno, građani osiromašeni a institucije zanemarene. Trebalo je uložiti velike napore da se ojačaju demokratski potencijali, uvede red u institucije, obezbede uslovi za fer i demokratske izbore, da se unaprede položaj manjina i stanje ljudskih prava. Za konsolidaciju demokratije potrebne su decenije, a demokratski procesi u Srbiji su stalno bili ometani na razne načine. Međutim, uprkos svim izazovima sa kojima su se od pada Miloševića susretale nove demokratske vlade, kretalo se u pravom smeru, odnosno počelo je stvaranje institucija sa zadatkom da kontrolišu vlast, uvedeni su demokratski standardi u društveni i politički život a u nekoliko ciklusa su sprovedeni fer izbori. Vlast je smenjena na izborima na kojima su se poštovala izborna prava građana, omogućeni su jednako pravo predstavljanja učesnika izbora i jednaka zastupljenost u medijima, pa je bilo logično da ocena Fridom hausa o političkim pravima i građanskim slobodama bude pozitivnija nego danas kada svega ovoga nema.

Detaljan izveštaj Fridom hausa za prošlu godinu još nije gotov, ali se u prethodnim izveštajima pominju napadi na nevladine organizacije i medije, nelegalno rušenje u Hercegovačkoj, izborni uslovi kao razlozi za gubitak poena na skali. Šta mislite, čime je Srbija zaradila gubitak šest poena prošle godine i prelazak u status delimično slobodnih država?

Verujem da su razlozi očigledni. Kada već spominjete slučaj Savamala, odnosno nelegalno rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici, uskoro će biti tri godine od kada se to desilo, a da javnost ne zna u kom pravcu teče i da li se uopšte vodi istraga, iako je reč o suspenziji pravne države i pravnog poretka Republike Srbije pošto je grupa ljudi preuzela faktičku vlast nad delom Beograda, suspendovala važenje Ustava i zakona Srbije i zavela nova pravila preteća po bezbednost i ličnu svojinu građana. Srbija je delimično slobodna država i zato što izbori ni na jednom nivou vlasti ne zadovoljavaju minimum standarda da bi bili okvalifikovani kao fer i demokratski, pritisak na birače se čak i ne sakriva, izborna kampanja se vodi tako što se koriste državni resursi, prostor za delovanje civilnog sektora se iz dana u dan sužava, izvršna vlast vodi politiku suštinskog isključivanja stručne i profesionalne javnosti iz javnih rasprava o važnim izmenama normativnog okvira, političari na vlasti javno kritikuju predstavnike pravosudnih strukovnih udruženja zbog njihovog zalaganja za depolitizaciju pravosuđa, nema reči o poštovanju načela vladavine prava, izvršna vlast ima neprimeren uticaj na zakonodavnu, parlamentarna debata je obesmišljena, vlast je skoncentrisana u rukama jednog čoveka koji donosi odluke koje mu nisu u nadležnosti po Ustavu Srbije, komentariše negativno svakoga ko ima primedbe na njegov način vladanja. To je uostalom i konstatacija koja se nalazi u izveštaju Fridom hausa.

Kako bi status delimično slobodne države mogao da utiče na privrednu saradnju i strane investicije?

Ne razumem se uopšte u ekonomiju i u ekonomske odnose onoliko koliko je potrebno da bih mogla da dam precizan i na znanju zasnovan odgovor na ovo pitanje. Međutim, iskustvo mi govori da i privredna saradnja može da bude usporena kada neka država ne ispunjava minimalne standarde u pogledu uživanja sloboda. Čini mi se da je to posebno važno kada govorimo o stranim investicijama budući da ozbiljni investitori, oni koji imaju nameru da trajno ulažu u privredu neke zemlje, a ne samo da iskoriste subvencije koje im država daje, što je čest slučaj kada investitori dolaze u našu zemlju, vode računa o stanju prava i sloboda, da ih zanima da li su sudovi nezavisni jer im je važno da njihova prava, investicije i imovina budu zaštićeni. Posebno je važno i da država nije okarakterisana kao država sa visokom stopom korupcije. Nisam sigurna da su ovi uslovi ispunjeni kada je reč o Srbiji.

U tom smislu, kako tumačite da Saudijska Arabija na pomenutoj listi ima status neslobodne države sa samo sedam poena, a i dalje ostaje ključni partner zapadnih država na Bliskom istoku, što se potvrdilo u prošlogodišnjem slučaju Kašogi?

U pravu ste, ima izuzetaka i oni se tiču nekih zemalja za koje postoji poseban politički ili ekonomski interes uglavnom velikih sila. Moj odgovor bi bio: Saudijska Arabija ima naftu, mi je nemamo.

Imate li predstavu na kom mestu će Srbija biti u izveštaju za 2019?

Nemam, ali mislim da je mnogo toga urušeno u nekoliko poslednjih godina i da neće biti lako povratiti status slobodne zemlje u ovoj godini. Ne može se Srbija porediti sa državama u kojima vladaju izraziti autoritarni režimi, gde se izriču drastične zatvorske kazne političkim neistomišljenicima, u kojima se ljudi muče i proganjaju zbog svojih uverenja, ali je opasno što su sve vidljivije autoritarne tendencije u Srbiji, a još uvek nisu izgrađene demokratske strukture i institucije koje štite demokratiju, pa je opasnost utoliko veća. Izvesno vreme sam imala utisak da je srpsko društvo anestezirano i da ne veruje u demokratski razvoj pošto nije bilo jačeg otpora ovoj vlasti, ali sam sada ohrabrena time što su građani konačno pokazali da su spremni da se bore za vrednosti koje su odlika svakog demokratskog i slobodnog društva, koji su protiv zarobljavanja države i uništavanja institucija. Svesna sam da neće biti lako da se sistem iz osnova promeni, ali ne smemo da dozvolimo da se institucije potpuno razore, moramo biti dosledni, strpljivi i borbeni.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---