KAKO STE GLASALI: Dim oko Narodne skupštine Srbije

Kultura i država >

Biram koga hoću

Da li je upravo izabrani novi saziv Nacionalnog saveta za kulturu najava gašenja njegove inicijalne funkcije: razvoja kulture

Narodna skupština Srbije izabrala je pre nedelju dana šest od 19 potrebnih članova Nacionalnog saveta za kulturu: četiri kandidata Vlade Srbije i dva Srpske akademije nauka i umetnosti. Ova odluka nije u skladu sa Zakonom o kulturi, i koincidira sa odlukom reprezentativnih umetničkih udruženja da ospore legitimnost Zbirne liste predloženih kandidata. Umetnička udruženja najavljuju da će o svemu obavestiti šefa Misije EU u Srbiji.

Evo prvo malog uputstva o zakonskoj proceduri.

Nacionalni savet za kulturu je regulatorno stručno-savetodavno telo koje Skupštini, resornom ministarstvu i Vladi obezbeđuje stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture. Njegove članove Skupštini predlaže Ministarstvo kulture u Zbirnoj listi koju razmatra Odbor za kulturu i predlaže poslanicima na glasanje. Zbirna lista se formira na sledeći način: Ministarstvo kulture i informisanja određuje ustanovu koja organizuje postupak predlaganja za svaku oblast kulturne delatnosti iz koje se biraju kandidati, Koordinacioni odbor treba da obezbedi postupak predlaganja među reprezentativnim udruženjima, kako bi se na kraju poslanici izjašnjavali o Zbirnoj listi koju čine kandidati Vlade Srbije, republičkih ustanova kulture, Srpske akademije nauka i umetnosti, Koordinacije nacionalnih veća nacionalnih manjina, Saveta Univerziteta umetnosti, Konferencije univerziteta Srbije i reprezentativnih umetničkih udruženja.

Nije tako komplikovano kao što izgleda, ali da krenemo iz početka.

Prethodnom, ujedno i prvom sazivu NSK istekao je mandat u maju 2016. godine, iako će članovi biti opozvani tek kad se izabere novi saziv. Uprkos tome što, za razliku od sličnih saveta u drugim oblastima, prvi saziv NSK nije imao obezbeđene uslove za rad, i što su radili volonterski, članovi NSK u kontinuitetu su reagovali na mnoga aktuelna pitanja u oblasti kulturne politike. Pred kraj mandata ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca, sa kojim je NSK često bio u sporu u javnosti, usvojene su izmene i dopune Zakona o kulturi kojim su umanjena ovlašćenja NSK, ali je članovima tog tela pritom odobrena naknada za rad. Jedna od izmena se ticala i oduzimanja prava NSK da učestvuje u izradi Strategije razvoja kulture, bez obzira što je inicijalna namena ovog tela da daje stručne savete i mišljenja u kreiranju i razvoju kulture.

Zbirna lista kandidata za članove novog NSK usvojena je 12. aprila 2018. na sednici Odbora za kulturu i informisanje. Deset meseci nakon toga, a dan pre prošlonedeljnog 11. vanrednog zasedanja, na sajtu Narodne skupštine je objavljeno da će se glasati o novom sazivu NSK. Sednici nije prisustvovao veći deo poslanika opozicije, pa se smatra da je zato baš ta sednica bila zgodna da se ovo pitanje završi.

Zbirna lista o kojoj su glasali poslanici nije legitimno izabrana. Umetnička udruženja, zatim Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Srpsko književno društvo, Srpski PEN centar i Društvo konzervatora Srbije upozorili su Odbor za kulturu na pomenutoj sednici prošlog aprila da izbor kandidata nije sproveden po zakonu. Međutim, Odbor za kulturu je usvojio Zbirnu listu uprkos protivljenju udruženjâ, dakle ovlašćenih predlagača, i prosledio je poslanicima na glasanje.

Evo o čemu se radi.

Koordinacioni odbor umetničkih udruženja je kandidovao predstavnike po svojoj volji, a ne po volji udruženjâ. Podsetimo, Koordinacioni odbor (KOO) osnovan je pre desetak godina kako Ministarstvo ne bi moralo da komunicira sa svakim udruženjem ponaosob, ali se ono u međuvremenu samoinicijativno institucionalizovalo, pa se između ostalog osetilo pozvanim da predlaže članove za Nacionalni savet kulture iako je ovlašćeno samo da organizuje predlaganje. Tako je neovlašćeno tadašnji predsednik KOO Dušan Rusalić kao kandidata za oblast pozorišne/filmske umetnosti i umetničke igre predložio Vladimira Logunova, predsednika Udruženja baletskih umetnika Srbije, iako se na Zbirnoj listi još od 2016. nalazio kao kandidat tih oblasti Vojislav Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije. Ministarstvo kulture je prihvatilo Rusalićev predlog, i upisalo i Logunova pored Brajovića. U Zakonu o kulturi, član 16, piše da treba predložiti "jednog, a najviše dva kandidata", na osnovu čega su četiri udruženja uputila skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje, Vladi Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja obrazloženi zahtev za odbacivanje nezakonite kandidature Logunova. Rusalić je u međuvremenu smenjen sa mesta predsednika Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) na osnovu kojeg je bio na čelu KOO, a Vojislav Brajović je u znak protesta zbog kršenja zakonske procedure odlučio da se povuče iz kandidature. S obzirom da je kandidatura Logunova predložena uz kršenje propisa, četiri reprezentativna udruženja, kako je protumačeno, nemaju kandidata za člana NSK.

Drugi slučaj nepoštovanja zakonske procedure tiče se postupka predlaganja kandidata za oblast književnog stvaralaštva i književnog prevodilaštva. KOO je za tu oblast predložio Živorada Ajdačića, iako nema podršku nijednog reprezentativnog udruženja iz oblasti književnog prevodilaštva. Predlog ovlašćenih udruženja bio je prevodilac Duško Paunković, koji je član NSK od osnivanja tog tela 2012. godine, a bio je svojevremeno i njegov predsednik. Srpski PEN centar, SKD i UKPS su se, inače, još u oktobru 2017. javno usprotivili kandidaturi Ajdačića, smatrajući da ne zadovoljava zakonom predviđene uslove za članstvo u NSK.

Treći slučaj je najdrastičniji: ispostavilo se da je Aleksa Ciganović, tadašnji predsednik Društva konzervatora Srbije, kandidovao sam sebe. Kad je izbio skandal, Ciganović je podneo ostavku na mesto predsednika Društva, ali je ostao kandidat za člana NSK iako je Društvo konzervatora zvanično obavestilo nadležne državne institucije da ga ne podržava.

Predstavnici oštećene strane smatraju da je Ministarstvo kulture prekršilo Zakon o kulturi time što je prihvatilo predloge Koordinacionog odbora iako zna da nema ovlašćenja da predlaže kandidate, a Odbor za kulturu i informisanje zato što je prihvatio predlog Zbirne liste Ministarstva kulture uprkos primedbama koje su mu predočene.

"Ministarstvo kulture i informisanja nije nadležno da utvrđuje da li su dopisi ovlašćenih kandidata falsifikovani, to je u delokrugu rada nadležnog tužilaštva. Takođe napominjemo da je za usvajanje Zbirne liste nadležan Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Republike Srbije", glasi komentar Ministarstva kulture i informisanja uz objašnjenje: "Što se tiče četiri kandidata NSK, čiji postupak izbora organizuje Koordinacioni odbor umetničkih udruženja, Ministarstvo je 23. marta 2018. primilo dopis Koordinacionog odbora reprezentativnih udruženja Srbije u kome su nam dostavili predloge kandidata i nakon toga iste kandidate uvrstilo u Zbirnu listu." Kao što je na pomenutom sastanku Odbora za kulturu rekao sekretar Ministarstva kulture i informisanja Igor Jovičić, Ministarstvo nije vlasno da ulazi u predloge i odnose ovlašćenih predlagača.

Predstavnici oštećene strane smatraju da je ovakav odnos Narodne skupštine Srbije prema Nacionalnom savetu porazan, zato što na njemu ne treba da bude nikakva senka. NSK treba da ima potpunu autonomiju, i da radi bez ikakvih političkih ili bilo kakvih drugih pritisaka. Na konferenciji za medije, održanoj pred 11. zasedanje Skupštine, Duško Paunković, predsednik Udruženja književnih prevodilaca, rekao je da se radi o "neoborivim dokazima da je najviša izvršna i zakonodavna vlast izvršila nasilje nad Zakonom o kulturi i brutalno pogazila prava građana". Po Gojku Božoviću iz Srpskog PEN centra, podaci o kršenju zakonske procedure su neoborivi. On smatra da je cilj, po svemu sudeći, da se umanji ili potpuno izgubi uloga NSK koja je predviđena Zakonom o kulturi, kao što se to čini i sa drugim regulatornim telima od kojih ostaju samo ljušture. Kako je preneo portal SEEcult.org, po Božoviću "postoje dve mogućnosti – ili da se povuče na lista i da kroz javnu raspravu i usaglašavanje dođe do reprezentativnog sastava NSK, što je manje verovatno, ili će biti izabran Savet kakav je predložen i koji će formalno postojati, ali neće biti važan korektiv kulturne politike, niti će imati autoritet u javnosti. Ako je to cilj, onda će biti nesumnjivo postignut."

Treću varijantu, koju je izabrala Narodna skupština Srbije pre nedelju dana, niko nije predvideo. Izabrani su, ponovimo, samo kandidati Vlade Srbije i Srpske akademije nauka i umetnosti. To su: akademik Dušan Kovačević, redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti Nikola Šuica, srpski kompozitor i univerzitetski profesor Svetislav Božić, prof. dr Đorđe Đurić, akademik Tibor Varadi i dopisni član SANU Miodrag Marković.

U javnosti se komentariše da će NSK ostati primer institucije koja je imala veliki potencijal da pruži neophodnu podršku kulturnom razvoju Srbije, a koja je izgubila svoj uticaj i funkciju.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---